- Европска комисија очекује да ће Босна и Херцеговина и Србија убрзати усклађивање са визном политиком ЕУ
Неусклађеност Босне и Херцеговине са визном политиком ЕУ доприноси повећаном ризику од ирегуларних миграција у ЕУ преко западнобалканске руте, наводи се у извештају који је Комисија усвојила 6. децембра и објављеном 9. децембра.
Држављани земаља које уживају безвизни режим на Западном Балкану стижу редовним летовима као туристи, а затим покушавају илегално да уђу у ЕУ. Упркос укупном смањењу нерегуларних прелазака границе у ЕУ преко западнобалканске руте, у првих девет месеци ове године било је око 30 одсто више прелазака у односу на исти период прошле године. У првих девет месеци 2024. године, 90 одсто свих нерегуларних граничних прелаза на западнобалканској рути забележено је дуж ове границе.
Босна и Херцеговина има безвизни режим са седам земаља, чијим грађанима је потребна виза за улазак у ЕУ: Азербејџан, Кина, Кувајт, Катар, Русија, Турска. Осим тога, грађанима Саудијске Арабије није потребна виза. Након што је БиХ увела визе за држављане Бахреина 2023. године, а за држављане Омана 2024. године, Европска комисија очекује даље усклађивање са визном политиком ЕУ. Међутим, постоји недостатак политичке воље у Сарајеву (што се тиче Турске) и Бањалуци (што се тиче Русије) да се уведу визе за грађане „пријатељских земаља“.
Србија има безвизни режим са 16 земаља, чијим грађанима је потребна виза за улазак у ЕУ: Јерменија, Азербејџан, Бахреин, Белорусија, Кина, Индонезија, Јамајка, Киргистан, Кувајт, Казахстан, Монголија, Оман, Катар, Русија, Суринам и Турска. Недостатак усклађености доприноси повећаном ризику од ирегуларних миграција у ЕУ преко западнобалканске руте. Европска комисија очекује од Србије да убрза усаглашавање визне политике, наводи се у извештају.
Србија је у новембру 2023. усвојила план за усклађивање са визном политиком ЕУ, наводећи да ће потпуна усклађеност бити извршена годину или шест месеци пре приступања ЕУ. Међутим, с обзиром на спор ток приступних преговора Србије, очекује се да ће то трајати годинама, наводе медији.
- Хрватска може успорити европске интеграције Црне Горе
Хрватска је упутила незванични документ Црној Гори са захтевима за решавање низа отворених питања која наносе штету међусобним односима две земље, наводи се у документу.
Нон-пејпер је послат средином новембра. Црногорски медији су о овој поруци обавестили почетком децембра ове године.
Министарство иностраних послова Црне Горе је, како наводе новинари, добило документ са десет тачака. Међу питањима која је хрватска страна навела су:
• питање власништва над школским бродом „Јадран“,
• разграничење између две земље код полуострва Превлака,
• заштита идентитета хрватске „аутохтоне националне мањине“ у Црној Гори, и остваривање права на образовање и враћање имовине,
• истраживање ратних злочина и кажњавање ратних злочинаца, првенствено оних који су учествовали у нападу на Дубровник 1991-1992.
• осигуравање „правичне и достојанствене“ накнаде за све хрватске затворенике који су држани у логорима у Црној Гори током агресије на Хрватску,
• тражење несталих током рата почетком 1990-их,
• решавање питања имена градског базена у Котору, названог по спортисти који је стражарио у логору за хрватске ратне заробљенике приликом напада на Дубровник.
Црногорско Министарство спољних послова изразило је спремност за преговоре са Загребом у форми незваничног документа. По питању назива которског базена, одлуку су донеле локалне власти У тој општини су недавно одржани избори, а нови органи самоуправе још нису формирани, напомињу у Министарству иностраних послова.
Дакле, решавање отворених питања између Загреба и Подгорице може бити дугорочан процес.
Хрватски незванични документ дошао је уочи очекиваног затварања четири поглавља у преговорима Црне Горе са Европском унијом до краја ове године. Страхује се да ће нерешена билатерална питања Подгорице и Загреба успорити овај процес.
- На америчку црну листу додат је бивши заменик премијера Северне Македоније и судија Апелационог суда
Амерички Стејт департмент увео је санкције бившем заменику премијера Северне Македоније Артану Грубију, члановима његове породице и судији Апелационог суда Северне Македоније Енверу Беџетију за корупцију примањем мита, за подривање судских поступака у вези са кривичном осудом Саше Мијалкова, директора Управе за безбедност Северне Македоније и контраобавештајне службе.
Мијалков је такође био на црној листи пре две године. Он је био на челу агенције од 2006. до 2015. године и оптужен је да је незаконито прислушкивао стотине људи.
Случај „Тврђава-Тврдина” отворен је у децембру 2017. Кривични суд је 2021. прогласио Мијалкова кривим за злоупотребу службеног положаја и примање мита за одређене незаконите услуге и осудио га 2021. на 12 година затвора. Са своје стране, Беџет је, као судија-известилац у Апелационом суду, месецима није заказивао суђење. У међувремену су извршене измене и допуне Кривичног закона које су ублажиле казне за злоупотребу службеног положаја. Као резултат тога, у октобру 2023. године, Кривични суд у Скопљу је затворио случај масовног прислушкивања.
Случај „Таргет-Тврдина” један је од најупечатљивијих примера злоупотребе службеног положаја од стране бивших високих званичника у Северној Македонији. У почетку је то био случај високог профила, али оптужени из разних разлога никада нису кажњени.
- У Скупштини Србије поднет предлог закона о „страним агентима“
Предлог закона, који је парламенту поднео посланик проруског Покрета социјалиста, потпредседник Владе Александар Вулин, има за циљ да регулише организације које добијају више од 50 одсто средстава из страних извора и да успостави регистар „страних агената“.
Вулин је позиционирао нацрт као меру транспарентности, упоређујући га са Законом о регистрацији страних агената САД (ФАРА). Међутим, српска опозиција и међународни посматрачи верују да је предлог закона социјалиста верзија руског закона о страним агентима, чији је циљ сузбијање неслагања.
„Овај нацрт закона представља озбиљну и директну претњу организацијама цивилног друштва, угрожавајући њихову улогу у очувању демократских вредности, људских права и европских интеграција“, наводи се у саопштењу Економског и социјалног комитета ЕУ (ЕЕСК ) од 3. децембра. ЕЕСК је упозорио да је такво законодавство неспојиво са основним вредностима Европске уније и да би могло да омета напредак Србије ка чланству. „Позивамо српске законодавце да размотре импликације предложеног нацрта закона и да избегну радње које би могле да нашкоде цивилном друштву и ометају напредак Србије на европском путу“, исичу из ЕЕСК.
- „Буџетски“ сукоб између Општине Бања Лука и власти Републике Српске
Повод за спор је Нацрт закона Владе Републике Српске којим се умањују приходи буџета од пореза на додату вредност (ПДВ) у градовима Бањалуци и Бијељини.
Према речима градоначелника Бањалуке Драшка Станивуковића, Бањалука ће због овог закона у 2025. години добити око шест милиона марака (око три милиона евра) мање.
Градоначелник Бања Луке је 6. децембра наложио да се угаси расвета око зграде Владе и резиденције председника РС. Осим тога, градске власти блокирале су улаз у паркинг зону код институција Владе РС. Станивуковић је најавио и гашење грејања у институцијама РС које имају дуговања према Бањалуци и престанак пружања услуга авио-превоза на аеродрому који се налази двадесетак километара од града.
Више стотина грађана окупило се 9. децембра испред Палате Републике Српске у Бањалуци, где се налази Председничка резиденција, на протесту против спорног закона.
Уколико надлежни не повуку спорни закон, наставиће се протестни акти, укључујући акције испред институција РС, затражио је Станивуковић.
Регионални медији наводе да су Бања Лука и Бијељина једина два већа града у Републици Српској на челу са градоначелницима који нису чланови Додикове странке СНСД (Савез независних социјалдемократа), нити других партија владајуће коалиције у РС. Конкретно, Драшко Станивуковић је члан опозиционе Партије демократског прогреса (ПДП). Стога би владине одлуке о смањењу буџета Бањалуке и Бијељине могле бити борба између Додика и његових политичких противника.
