- Косовски парламент није изабрао председника. Председница распустила парламент
Косовски парламент 5. марта није успео да гласа о избору новог председника због недостатка кворума. У сали је било присутно само 66 посланика, уместо 80 потребних за одржавање гласања. Према Уставу, председник Косова се бира двотрећинском већином (80 гласова) у прва два круга или са 61 гласом у трећем кругу, али 80 посланика и даље мора бити присутно у сали да би се седница одржала.
Председнички избори су пропали након што су опозиционе странке напустиле седницу, одбијајући да подрже кандидате за председника из владајућег покрета „Самоопредељење“. Опозиција је инсистирала на номиновању компромисног кандидата, али претходни преговори између Албина Куртија и две главне опозиционе странке, Демократске партије Косова (ПДК) и Демократског савеза Косова (ЛДК), у вези са одговарајућим кандидатом били су неуспешни.
Дан након неуспелог покушаја парламента да изабере председника, 6. марта актуелна председница Косова, Вјоса Османи, издала је декрет о распуштању парламента и расписивању нових превремених парламентарних избора. Османи је образложила свој декрет рекавши да је 5. март био последњи рок за избор новог председника Косова, пошто њен мандат истиче 4. априла, а посланици нису поштовали утврђене рокове.
Међутим, премијер Албин Курти истог дана је изјавио да распуштање парламента може уследити тек након завршетка три круга гласања за председника, у случају да сва три не успеју. „Синоћ смо тек почели први круг, а дефинитивно нисмо завршили трећи круг“, нагласио је Курти.
У име владе, премијер се обратио Уставном суду са захтевом у вези са уставношћу председнициног декрета о распуштању парламента.
Након што је започео разматрање жалбе, Уставни суд је 9. марта увео привремену меру до 31. марта у вези са председнициним декретом о распуштању парламента. Овом одлуком, Суд је забранио било какве радње председнице ради спровођења декрета, укључујући и објављивање датума ванредних избора, и истовремено је забранио било какве радње парламента у циљу наставка поступка за избор председника државе.
- Скупштина Црне Горе усвојила је контроверзне законе о МУП-у и АНБ-у
Скупштина Црне Горе усвојила је 6. марта два закона која су изазвала оштру расправу — законе о изменама Закона о унутрашњим пословима и Закон о Агенцији за националну безбедност (АНБ).
Закон о Агенцији за националну безбедност подстакао је озбиљне контроверзе, јер АНБ-у даје шири приступ базама података државних органа и институција, у неким случајевима чак и без судске одлуке, што се сматра претњом по приватност грађана и смањује контролу над радом тајне службе.
У Закону о унутрашњим пословима, једна од нових одредби дозвољава, у одређеним случајевима, запошљавање у полицији без јавног конкурса, што је протумачено као стварање могућности за запошљавање по страначкој основи. Поред тога, Министарству унутрашњих послова је дато овлашћење да отпушта полицајце без дисциплинског поступка, искључиво на основу постојећих информација о такозваним „безбедносним препрекама“ (првенствено, информација о наводним везама са криминалом).
Уочи гласања у парламенту о овим законима, Европска комисија је признала да закони нису у складу са захтевима ЕУ за земље кандидате, али да се те одредбе могу изменити узимајући у обзир норме ЕУ пре него што се закони усвоје у парламенту, или након тога, али пре него што се Црна Гора придружи ЕУ.
„Комисија је консултована о два нацрта закона и сматра да одредбе о заштити података у оба текста још нису у потпуности усклађене са правном тековином ЕУ, посебно са Општом уредбом о заштити података и Директивом о спровођењу закона. У том циљу, Црна Гора треба да усклади ове одредбе са правном тековином ЕУ или пре усвајања закона, или да усвоји законе, а затим усклади одредбе пре завршетка преговора о приступању“, рекао је портпарол Европске комисије. Према његовим речима, Европска комисија ће пажљиво пратити спровођење закона.
„Комисија такође очекује да ће власти запошљавати полицијско особље на основу заслуга и успоставити одговарајуће процедуралне заштитне мере. Такође, очекује се да Црна Гора обезбеди да сва отпуштања буду заснована на оправданим разлозима и да дотична лица имају приступ свим расположивим правним лековима“, нагласио је портпарол Европске комисије.
Због усвајања контроверзних закона, владајући Покрет „Европа сад“ (ПЕС) остао је без једног посланика у парламенту — Миодраг Лаковић је напустио посланичку групу ПЕС и најавио да ће наставити да ради као независни посланик.
Посланици највеће црногорске опозиционе странке, Демократске партије социјалиста (ДПС), поднели су оставке на места председника скупштинских одбора у знак протеста против усвајања закона. Иван Вуковић поднео је оставку на место председника скупштинског Одбора за европске интеграције, а Јевто Ераковић на место председника Одбора за борбу против корупције.
Вуковић је изјавио да то чини због усвајања Закона о унутрашњим пословима и Закона о Агенцији за националну безбедност, који су, по његовој оцени, политички мотивисани, супротни Уставу и ометаће европске интеграције. Ераковић је изјавио да усвојени закони „Црну Гору претварају из демократске државе у репресивну и полицијску државу“.
У међувремену, представници владе инсистирали су да измене закона о унутрашњим пословима и АНБ доприносе ефикаснијем функционисању сектора безбедности земље, пре свега у сфери борбе против криминала. Закони су били „неопходно средство за исправљање криминалног наслеђа које смо затекли у Министарству унутрашњих послова и Управи полиције. То је наша дужност по уставу, закону и пред грађанима“, изјавио је министар унутрашњих послова Данило Шарановић.
У међувремену, председник Црне Горе Јаков Милатовић вратио је један од закона парламенту на поновно разматрање — Закон о изменама и допунама Закона о унутрашњим пословима. „Чињеница да су током претходног режима делови сектора безбедности били криминализовани додатно нас обавезује да пажљиво бирамо правне механизме за унапређење система, уз поштовање Устава Црне Горе и демократских стандарда који важе у државама чланицама ЕУ“, наводи се у образложењу председника упућеном парламенту.
- Србија ће одржати заједничке војне вежбе са НАТО-ом
Команда здружених снага НАТО-а у Напуљу најавила је одржавање заједничких војних вежби са Србијом у мају ове године.
„Вежба ће се одржати на српском полигону Боровац, који Војска Србије широко користи за припрему јединица за међународне мисије, укључујући мировне операције Уједињених нација. Ова активност ће бити спроведена на позив Србије и уз пуно поштовање њене декларисане политике војне неутралности. Заједничке вежбе побољшавају интероперабилност, јачају практичну сарадњу и подржавају стабилност на Западном Балкану. НАТО цени своје партнерство са Србијом и радује се сарадњи током ових вежби“, саопштено је из команде у Напуљу у објави на мрежи Икс.
Србија је чланица НАТО програма Партнерство за мир, али наглашава своју војну неутралност.
Најава о вежбама објављена је након што је адмирал Џорџ Викоф, командант Команде здружених савезничких снага НАТО-а у Напуљу, који је такође командант Поморских снага САД у Европи и Африци, посетио Београд, где се састао са војним и политичким руководством Србије.
Председник Србије Александар Вучић, након састанка, известио је да је имао „важан састанак“ са Викофом о јачању сарадње са НАТО-ом, уз очување војне неутралности Србије.
Министар одбране Републике Србије Братислав Гашић, током састанка са командантом Здружених снага НАТО-а у Напуљу, нагласио је да Србија „остаје посвећена војној неутралности и изградњи односа са свим заинтересованим странама“ и да је „чврсто одлучна да одржи одговарајући ниво сарадње у оквиру програма Партнерство за мир“.
- Албанија и Хрватска уврштене на српску листу опасних земаља
Као одговор на рат у Ирану, Министарство спољних послова Србије ажурирало је свој систем саветовања за путовања, делећи земље света на четири нивоа ризика. У публикацији на веб страници Министарства спољних послова Републике Србије, земље су подељене у четири категорије — зелена (слободно путовање уз нормалне мере предострожности), жута (путовање уз додатне мере предострожности), наранџаста (путовање у случајевима крајње нужде) и црвена (путовање се не препоручује).
Суседна Хрватска уврштена је на листу земаља које треба посећивати само „у случајевима крајње нужде“. Српски ресор спољне политике објашњава статус Хрватске на следећи начин: „С обзиром на честе инциденте, тензије и неповољне безбедносне околности, грађанима Републике Србије се саветује посебан опрез током боравка у Хрватској.“ Грађанима се саветује да избегавају масовна окупљања и да „буду уздржани у комуникацији“.
Невена Јовановић, државна секретарка Министарства спољних послова Србије, изјавила је да категоризација не носи никакву политичку поруку, већ да се грађанима Србије морају представити сви могући ризици са којима се могу суочити и упозорити на могуће инциденте који се могу догодити. „Није тајна да смо се у претходном периоду суочили са поприличним бројем инцидената усмерених против наших грађана, и уопште против представника српског народа који живе у Републици Хрватској“, рекла је Јовановић.
Министарство спољних и европских послова Хрватске назвало је такву класификацију неоснованом: „Хрватска је једна од најбезбеднијих земаља на свету, што потврђују и подаци Евростата. Део смо Шенгенске зоне, а безбедност наших гостију је приоритет. Таква упозорења изгледају као политички гест, а не као стварна процена ризика.“
Поред Хрватске, Србија је појачала упозорења у вези са још једном суседном земљом — Албанијом. Албанија је уврштена на списак земаља у које треба путовати „уз додатне мере предострожности“. Званична Тирана није коментарисала одлуку суседне Србије.
