- Тужилаштво БиХ наложило хапшење челника Републике Српске
Тужилаштво БиХ расписало је потернице за председником Републике Српске Милорадом Додиком, премијером Републике Српске Радованом Вишковићем и председником Скупштине Републике Српске Ненадом Стевандићем. Руководству РС се ставља на терет „кршење уставног поретка”, што је кривично дело.
Тужилаштво БиХ је налог проследило Судској полицији БиХ, која је од Агенције за истраге и заштиту БиХ (СИПА) затражила помоћ у извршењу предлога. Међутим, према недавно усвојеним законима у Републици Српској, Тужилаштву БиХ, СИПА-и и правосуђу БиХ забрањено је деловање у Републици Српској.
Министар унутрашњих послова Републике Српске, Синиша Каран, рекао је да ниједна од „неуставних институција“ Босне и Херцеговине неће моћи да делује на територији Републике Српске. „Представнике Републике Српске нико неће хапсити“, нагласио је он.
Додик, Вишковић и Стевандић су, коментаришући потернице, поручили да ће наставити да раде у Републици Српској, игноришући одлуку Тужилаштва БиХ. Јасно су ставили до знања да не верују да ће бити приведени.
С обзиром на сложеност ситуације, СИПА је извршила процену безбедносних ризика, закључивши да су они „високи“. Агенција је затражила да Судска полиција БиХ добије додатне податке о случају од Тужилаштва БиХ.
- ЕУФОР ће привремено проширити снаге у БиХ
Тако је 7. марта известила војна мисија Европске уније у Босни и Херцеговини, ЕУФОР Алтеа. Реч је о проактивној мери која има за циљ помоћ Босни и Херцеговини у интересу свих грађана, истиче се у извештају.
Контингент ЕУФОР-а Алтеа у Босни и Херцеговини је појачан додатним јединицама из Чешке, Италије и Румуније.
Командант ЕУФОР-а у БиХ Флорин-Мариан Барбу истакао је да распоређивање резервних јединица показује посвећеност европских снага миру и стабилности.
„ЕУ неће олако угрозити напредак постигнут последњих година због политичке кризе која доводи у питање политичку функционалност Босне и Херцеговине у последњих неколико месеци“, нагласио је Луиђи Сорека, шеф Делегације ЕУ у Босни и Херцеговини, у обраћању резервним снагама ЕУФОР-а.
Ово је други пут у три године да је ЕУ одлучила да распореди део својих резервних снага ЕУФОР-а.
Тај потез уследио је у контексту контрадикторних изјава мађарских званичника у знак подршке руководству Републике Српске.
Члан Председништва Босне и Херцеговине, Жељко Комшић, званично је затражио од Европског савета да повуче мађарски контингент ЕУФОР-а из БиХ. Он је навео да су разлог томе активности високих мађарских званичника, који на својим позицијама исказују директну политичку и економску подршку Милораду Додику.
Због оваквих политичких ставова високих мађарских званичника, у широј јавности у Босни и Херцеговини формирана је перцепција њихове очигледне пристрасности, што у коначници може довести до неповерења у искрене намере мисије ЕУФОР Алтеа, нагласио је Комшић.
Истовремено, након почетка распоређивања резервних снага ЕУФОР-а (без мађарског контингента), Додик је изјавио да ће ускоро одржати састанак на високом нивоу са представницима Руске Федерације и затражити од њих да ставе вето на присуство ЕУФОР-а. „Замолићу Русе да ставе вето на ово и да не допусте да субверзивна структура, која злоупотребљава мандат УН и угрожава нас, Србе, увођењем неких снага само зато што то Сарајево тражи, остане на снази“, рекао је он.
Европска унија је покренула војну мисију ЕУФОР Алтеа у Босни и Херцеговини 2. децембра 2004. године, девет година након завршетка рата. Савет безбедности УН је 1. новембра 2024. године једногласно усвојио резолуцију којом се мандат ЕУФОР-а Алтеа у БиХ продужава за још 12 месеци.
- Генерални секретар НАТО-а посетио Босну и Херцеговину, Косово
Генерални секретар НАТО-а Марк Руте је 10. и 11. марта боравио у Сарајеву и Приштини. У Сарајеву се састао са високим званичницима Босне и Херцеговине, међу којима су чланови Председништва, премијер, министар вањских послова, министар одбране и вршилац дужности министра безбедности, као и командант НАТО штаба у Сарајеву, високи представник у Босни и Херцеговини и командант ЕУФОР-а.
Током посете, господин Руте је истакао да „НАТО остаје чврсто посвећен стабилности и безбедности овог региона. (…) НАТО у потпуности подржава суверенитет и територијални интегритет Босне и Херцеговине”. Он је додао да је „Дејтонски мировни споразум камен темељац мира у овој земљи и да се мора поштовати“. „Подржавамо Канцеларију високог представника. Неприхватљива је свака активност која подрива Дејтонски споразум, уставни поредак или државне институције. Запаљива реторика и акције су опасни, јер представљају велику претњу стабилности и сигурности БиХ”, рекао је Руте.
Генерални секретар НАТО-а је, такође, истакао неопходност да политички лидери у Босни и Херцеговини раде свој део посла и „преузму одговорност“ за напредак и стабилност у својој земљи.
Он је јасно ставио до знања да „ово није 1992. година“ и да су НАТО и међународни партнери Алијансе присутни у Босни и Херцеговини и „неће дозволити безбедносни вакуум“.
У Приштини, генерални секретар је предводио посету Северноатлантског савета и партнера који учествују у војној мисији коју предводи НАТО на Косову, КФОР-а и НАТО-овог тима за везу и саветовање (НАЛТ). Заједно са заменицом генералног секретара НАТО-а, Радмилом Шекеринском, и председавајућим Војног комитета НАТО-а, адмиралом Ђузепеом Кавом Драгонеом, састали су се са руководством и особљем КФОР-а и НАЛТ-а и разменили мишљења са шефовима мисија Европске уније, Мисије ЕУ за владавину права на Косову (ЕУЛЕКС), специјалним представником генералног секретара УН-а и шефом мисије УНМИК, те са в.д. шефа мисије ОЕБС-а. Генерални секретар се састао и са косовским руководством.
„Наше трупе КФОР-а неуморно раде на стварању безбедног и сигурног окружења за све људе и заједнице које живе на Косову, у складу са дугогодишњим мандатом КФОР-а у УН. Поред тога, саветодавни тим НАТО и тим за везу настављају да подржавају безбедносне организације на Косову, кроз изградњу капацитета, едукацију и координацију обуке“, рекао је Руте. „Сигуран регион Западног Балкана значи више безбедности у целом евроатлантском подручју“, нагласио је генерални секретар НАТО-а. „НАТО ће наставити да игра своју улогу, у оквиру нашег мандата за безбедност свих. Ово радимо у блиској координацији са Косовском полицијом и Мисијом ЕУ за владавину права на Косову (ЕУЛЕКС), у нашим припадајућим улогама одговорних за безбедност“, додао је он.
„Решење за дуготрајни мир је политичко. У том погледу, НАТО ће наставити да у потпуности подржава нормализацију односа Београда и Приштине, на челу са Европском унијом. Ово је једини начин да се реше отворена питања и осигура стабилна будућност, обезбеђујући да се права свих заједница поштују и чувају“, рекао је Руте. „А да би се овај дијалог померио напред, обе стране морају да покажу флексибилност, да направе неопходне компромисе и да се усредсреде на дугорочне добитке“.
Посета генералног секретара НАТО региону одржана је у време ескалације политичке кризе изазване сукобом централне власти и руководства Републике Српске, а уочи објављивања резултата парламентарних избора на Косову, који би, према изгледима, требало да доведу до преформатирања владе.
- Северна Македонија развија сарадњу у области одбране са САД и Мађарском
Северна Македонија треба да се фокусира на развој сопствене војске, рекао је министар одбране Владо Мисајловски у интервјуу за Глас Америке, коментаришући питање наставка војне помоћи Украјини.
„Овде смо да помогнемо на начин да, колико је то могуће, очувамо наш интерес. Наш главни фокус је наш македонски народ, наши грађани и, наравно, наша борбена спремност да будемо стално на високом нивоу. И зато стално говорим да се морамо модернизовати, набавити нову опрему“, нагласио је он.
Према његовим речима, Сједињене Америчке Државе највише подржавају развој македонске војске. „Ако је постоји земља која нам је помогла у највећој мери, то је била Америка“, рекао је он. „Тежићемо максималној модернизацији и бићемо посвећени овом стратешком пријатељству“, додао је министар.
Он је говорио и о уговорима за испоруку америчке опреме Северној Македонији, који су већ у реализацији.
Према његовим речима, свих 96 оклопних возила ЈЛТВ требало би да стигне до краја године, док ће Страјкерси бити испоручени у наредним месецима. „Имаћемо скоро најбоља оклопна возила“, рекао је начелник Министарства одбране.
Он је, такође, известио да је Северна Македонија у децембру потписала нове споразуме за америчко финансирање. „Потписали смо око шест уговора вредних више од 20 милиона евра за различиту опрему“, рекао је министар и додао да је реч о „квалитетним, софистицираним дроновима“ и пројектима сајбер безбедности. „Већ је потписано шест одличних споразума и желим да истакнем да све то долази директно из америчких фондова“, рекао је министар.
Шеф министарства одбране најавио је и потписивање билатералног споразума између Северне Македоније и Мађарске о војној обуци. „Ове године бићемо сведоци заједничких вежби у Охриду“, напоменуо је он.
Према речима високог одбрамбеног званичника, стране су разговарале и о начинима унапређења сарадње у одбрамбеној индустрији.
Декларисани курс за развој македонско-америчке и македонско-мађарске сарадње у сфери одбране, као и промена реторике у погледу помоћи Украјини, природни су у контексту актуелних геополитичких приоритета Скопља.
- Србија повлачи свој глас за украјинску резолуцију у УН
Министар спољних послова Србије, Марко Ђурић, саопштио је да је мисија Србије при УН променила свој глас у Генералној скупштини УН за украјинску резолуцију којом се подржава територијални интегритет Украјине и осуђује руска агресија. „Наша мисија у УН променила је свој глас у „уздржан“ у Секретаријату УН и тиме је стављена тачка на то питање“, нагласио је Ђурић.
Министар спољних послова је рекао да је одговорност за све што се десило на њему. „Наша дужност је и да пратимо тренутну ситуацију, и да прилагодимо став Србије надолазећим геополитичким променама. Зато мислим да је требало да будемо уздржани и нећу да пребацујем одговорност за то ни на струку ни на секторе, политичка одговорност није на председнику, већ је, пре свега, на мени. А ако неко треба да се извињава, то сам ја“, нагласио је министар.
Генерална скупштина УН усвојила је 24. фебруара резолуцију којом се потврђује подршка Украјини и њеном територијалном интегритету. Изгласане су две верзије резолуције – америчка верзија и верзија коју су израдили Украјина и њени европски савезници. Србија је била уздржана од гласања о претходној резолуцији, али је подржала другу.
Убрзо након тога, председник Србије Александар Вучић рекао је да је Србија погрешила гласањем „за”. Кремљ је тада саопштио да је Русија прихватила Вучићево извињење за „техничку грешку” и „нетачно гласање” о резолуцији о Украјини у Генералној скупштини УН, али да чека да се повуче глас „за”.
Међутим, одлука Београда да промени став о украјинској резолуцији објашњава се не само као корак ка Москви, већ и као приклон Вашингтону, с обзиром на то да су САД тада предлагале свој алтернативни нацрт резолуције о руско-украјинском сукобу у УН, а српска делегација је била „уздржана” приликом гласања за тај документ.
- Посета Доналда Трампа Млађег Београду
Доналд Трамп Млађи, син председника САД Доналда Трампа, допутовао је 11. марта у Београд, где се састао са председником Србије Александром Вучићем.
Председник Александар Вучић показао је Трампу Млађем панораму нових четврти Београда са терасе председничке палате. Он је изразио наду да ће посета продубити везе између Србије и САД.
„Срдачан разговор са Доналдом Трампом Млађим, сином председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа, о билатералним односима Србије и САД и актуелним темама које обликују глобалну политичку и економску сцену. Истакао сам значај економских и политичких односа Србије и САД, и нагласио значај стратешке сарадње две земље и заједничких пројеката у наредним годинама. Овај сусрет симболизује посвећеност јачању билатералних односа и заједничког рада на решавању глобалних изазова“, написао је Вучић на свом Инстаграм профилу.
Медији сматрају да је посета сина америчког председника Београду повезана са раније најављеним плановима породице Трамп, односно председниковог зета, да на месту зграде Генералштаба, порушене током НАТО бомбардовања, изгради хотел. Претпоставља се да овај, као и друге могуће заједничке пројекте, српско руководство види као прилику за изградњу блискије везе са Белом кућом, пре свега за утицај на америчку политику према Западном Балкану.
