- Београд и Москва српске протесте против рударења литијума виде као покушај државног удара
Десетине хиљада људи изашло је 10. августа на улице Београда да изнесу свој став против ископавања литијума. Митинг је организовао Савез еколошких организација Србије. Организатори истичу да пуштање у рад рудника литијума није дозвољено због опасности од загађења воде и потенцијалних опасности по здравље.
После митинга 10. августа, поједини грађани блокирали су две београдске железничке станице – Прокоп (Центар) и Нови Београд. Међутим, сутрадан ујутру, полиција је одгурнула демонстранте са железничких шина. Три грађанина су приведена, али су након уложених жалби сви пуштени два дана касније.
Протест у Београду је врхунац окупљања и протеста који су последњих неколико седмица дешавали у десетинама општина широм Србије, укључујући мале градове и села.
Пројекат Рио Тинто за отварање рудника литијума у долини Јадра власти Србије обуставиле су 2022. године због великих протеста. Влада Србије је у јулу 2024. године одлучила да настави са реализацијом пројекта, потписивањем Меморандума о разумевању са ЕУ о стратешком партнерству о ланцима производње стратешких сировина, батерија и електричних возила за развој не само рударске индустрије, већ и вишег нивоа технолошке индустрије. Као што је познато, литијумске батерије су један од главних елемената у производњи електричних аутомобила.
Српске власти виде протесте грађана против отварања рудника литијума као исполитизован трик који има за циљ рушење владе, а не заштиту животне средине.
Уочи митинга 10. августа, председник Александар Вучић рекао је да су га руске обавештајне службе упозориле да се у Србији спремају масовни нереди са крајњим циљем да прерасту у државни удар и свргну законски изабрано руководство.
Потпредседник Владе Србије Александар Вулин је током посете Русији 12-15. августа приметио да Србија и Русија помажу једна другој да спрече „обојене револуције“ и насилну смену власти.
- Влада Србије сматра БРИКС алтернативом ЕУ
Блиска сарадња са земљама БРИКС-а може за Србију да постане „права алтернатива“ придруживању Европској унији, изјавио је потпредседник Владе Србије Александар Вулин током посете Руској Федерацији (12-15. август).
„Ова организација (БРИКС) не захтева ништа од Србије, а може да понуди више него што ми тражимо. У међувремену, ЕУ тражи од нас све, али нисам сигуран шта нам нуди. БРИКС је наша шанса и права алтернатива. Ја сам за то да Србија узме у обзир све могућности БРИКС-а уз ближу сарадњу са народима који јој припадају“, рекао је он. Треба напоменути да Русија председава БРИКС-ом 2024. године по принципу ротације.
Према Вулиновим речима, српске власти очекују званичан позив на 14. самит БРИКС-а, који ће бити одржан у Казању (Русија) од 22. до 24. октобра.
Изјава потпредседника Владе Србије је још један доказ да приближавање ЕУ није једини вектор спољне политике Србије.
- Србија планира да развија сарадњу са Ираном
Потпредседник Владе Србије Александар Вулин, као специјални изасланик председника Србије Александра Вучића, учествовао је 30. јула на инаугурацији новоизабраног иранског председника Масуда Пезешкијана, одржавши и састанак са новим иранским председником у Техерану.
Вулин је током састанка напоменуо да две земље повезује искрено пријатељство и да је Србија захвална Ирану што није признао независност Косова.
У саопштењу Владе Србије наводи се да су се Вулин и Пезешкијан сагласили да су односи две земље засновани на међусобном поштовању и разумевању и да постоје могућности за развој сарадње у различитим областима.
Како наглашавају медији, Београд од 2021. године развија сарадњу са Техераном, упркос томе што је Иран земља под санкцијама Европске уније, а Србија је, као кандидат за чланство у ЕУ, дужна је да усклади своју спољну и безбедносну политику са политиком ЕУ. Конкретно, као и у случају санкција према Русији, Србија се никада није придружила ЕУ по питању санкција Ирану.
- Скупштина Црне Горе усвојила је нови састав владе, који чине и проруске снаге
У влади су место добили представници радикалних српских и проруских партија, попут Нове српске демократије, Демократске народне партије и прозападне Бошњачке странке.
Владајућу коалицију сада чине Српска народна партија (СНП), представници албанских партија, центристичких Демократа и Покрета Европа сад (ПЕС) на челу са премијером Милојком Спајићем.
Проруске снаге добиле су два потпредседничка и три министарска места, док су Бошњаци добили једну потпредседничку функцију и пет министарских канцеларија.
Предлоге премијера о реконструкцији Владе Црне Горе на седници Скупштине 23. јула подржало је више од 50 посланика. Готово сви посланици из опозиционих партија, конкретно из Демократске партије социјалиста (ДПС), Грађанског покрета УРА (ГП УРА), Социјалдемократа (СД) и Хрватске грађанске иницијативе (ХГИ), одбили су да гласају.
Реконструкција Владе, према ријечима премијера Спајића, побољшаће положај грађана, обезбедити владавину права и убрзати напредак Црне Горе у приступању ЕУ.
Лидер Бошњачке странке Ервин Ибрахимовић је напоменуо да „ова влада и парламентарна већина могу да уведу Црну Гору у ЕУ, тако да смо ми део ове владе“.
Посланик ДПС-а Андрија Николић скренуо је пажњу да у Влади нема црногорских представника, истичући да се реконструисаном Владом управља из Београда и Москве, а да је Андрија Мандић (водећи проруски политичар у Црној Гори) „шеф и главни“.
Владу Црне Горе након последње реконструкције чине премијер, 24 министра и седам потпредседника, од којих је пет само потпредседника, док два комбинују функције потпредседника и министра.
Експерти тврде да је широка коалиција са политичким противницима постала „сигурносни појас“ за премијера Милојка Спајића, који је тако задржао власт.
- Хрватска је три црногорска политичара прогласила за персоне нон грате
Министарство вањских и европских послова Хрватске обавестило је Црну Гору 25. јула нотом упућеном Амбасади Црне Горе у Загребу да је Република Хрватска прогласила председника Скупштине Црне Горе Андрију Мандића, посланика у Скупштини Црне Горе Милана Кнежевића и потпредседника Скупштине Црне Горе министра Алексу Бечића за персоне нон грате због систематског нарушавања добросуседских односа са Хрватском и константне злоупотребе хрватског питања у домаће политичке сврхе.
„Министарство спољних и европских послова са жаљењем констатује да је већина у Скупштини Црне Горе одлучила да игнорише сталне позиве Републике Хрватске да се не предузимају кораци који би могли да утичу на наше билатералне односе и европски пут Црне Горе. У том контексту, радње поменутих политичких личности се издвајају и не могу се сматрати добронамерним и добросуседским према Републици Хрватској, а нису ни у складу са декларисаним циљем чланства Црне Горе у Европској унији“, саопштено је из Министарства.
У саопштењу се додаје да су добросуседски односи један од кључних елемената процеса проширења, као и један од битних критеријума за оцену напретка на приступном путу Црне Горе.
Одлука Загреба настала је као одговор на усвајање резолуције црногорског парламента о геноциду у логорима из Другог светског рата, укључујући и Јасеновац, који се налазио на територији савремене Хрватске. Резолуцију о Јасеновцу покренуле су и подржале просрпске странке, са циљем да се „уравнотежи“ подршка црногорске делегације резолуцији о геноциду у Сребреници, која је усвојена на Генералној скупштини УН.
- Затворене канцеларије Поште Србије на северу Косова.
Три експозитуре Поште Србије затворене су 5. августа у Северној Митровици, две у општини Звечани, једна у Зубином Потоку и три у општини Лепосавић.
Заменик начелника полиције северног региона Косова Ветон Ељшани рекао је да је до затварања објеката Поште Србије дошло након што су органи закона добили информацију „да објекти раде без дозволе или да уопште нису регистровани.
Поштанским радницима који су у то време били у својим канцеларијама је наводно дозвољено да узму личне ствари, након чега је косовска полиција запленила сву папирологију.
Српска странка на Косову Српска листа, Канцеларија за питања Косова и Метохије у Влади Србије и Министарство информисања и телекомуникација Србије оптужили су косовског премијера Аљбина Куртија за прогон Срба и кршење Бриселског споразума (договор о нагодби Београда и Приштине уз посредовање ЕУ).
Европска унија назвала је затварање филијала Поште Србије на северу Косова од стране косовских власти једностраном и некоординисаном акцијом која крши споразуме постигнуте у оквиру дијалога уз посредовање ЕУ.
Престанак постојећих услуга за косовске Србе без претходно договореног новог споразума утицаће на свакодневни живот српске заједнице, рекао је портпарол ЕУ Петер Стано, позивајући владу Косова да преиспита своју одлуку и пронађе решење за то питање кроз преговоре у оквиру дијалога уз посредовање ЕУ.
Председник Србије Александар Вучић осудио је затварање српских пошта на северу Косова, назвавши поступке Приштине покушајем изазивања рата и оптуживши „Западне силе“ и ЕУ за подршку косовској влади. „Куртијево понашање је покушај да се изазове рат. Ми не желимо рат, хоћемо да одржимо мир, али он то ради намерно, организовано и уз подршку неких Западних сила“, рекао је Вучић.
Он је реакцију Европске уније на инцидент назвао „срамотом и дрском“, а Брисел је критиковао што позива на дијалог без обзира на озбиљност Куртијевих поступака, сугеришући да Европљани настоје да умање тежину акција предузетих против Србије и њених интереса.
- Скупштина Србије усвојила Декларацију Свесрпског сабора
Одлука је донета 31. јула.
У Декларацији о заштити националних и политичких права и заједничке будућности српског народа, која садржи 49 тачака, наводи се да је „српски народ јединствена целина“ и да „представници српског народа имају право да се декларишу као Срби без обзира на то где тренутно живе“. Саветује се институцијама Републике Србије и Републике Српске да „делују заједнички и координисано и улажу напоре да зауставе асимилацију Срба у државама у региону, али и широм света“.
Нацрт Декларације о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа усвојен је на Свесрпској скупштини у Београду 8. јуна 2024. године.
Документ је у року од 90 дана требало да одобри Народна скупштина Републике Србије и Народна скупштина Републике Српске, које су 3. јула подржале Декларацију.
Широм региона, Декларација се сматра „платформом“ за развој „српског света“.
- У албанској Химари изабран нови градоначелник
Становници летовалишта Химара на обали Албаније изабрали су 4. августа новог начелника општине.
Превремени избори расписани су након што је Алфред (Фреди) Белери, представник локалне грчке заједнице и опозиционар изабран у мају 2023. за место градоначелника, приведен два дана пре прошлогодишњих избора. Док је био иза решетака, успео је да победи са разликом од 19 гласова јер је његово име остало на гласачком листићу.
Белери је касније осуђен за куповину гласова. Централна изборна комисија одузела је Фредију Белерију право да буде изабран за градоначелника Химаре одмах након што му је Апелациони суд потврдио затворску казну.
Затварање изабраног градоначелника изазвало је негодовање у суседној Грчкој. Белери, који има и грчко држављанство, номинован је на изборима за Европски парламент од стране грчке владајуће партије Нова демократија и изабран је за посланика у Европском парламенту.
Централна изборна комисија саопштила је да је на новим изборима за место градоначелника Химаре победио представник владајуће Социјалистичке партије у Албанији Ванђел Таво, етнички Грк. Он је са мање од 1.500 гласова победио кандидата опозиционе коалиције „Побеђујемо заједно“ Петра Ђикурија (такође етнички Грк).
