- Санкције САД против НИС а.д. Нови Сад
Сједињене Државе су увеле једне од најстрожих санкција руској нафтној индустрији, саопштило је 10. јануара Министарство финансија САД.
Конкретно, руске нафтне компаније «Гаспром њефт» и «Сургутњефтегаз», као и више од двадесетак њихових филијала, подлежу рестриктивним мерама.
НИС а.д. Нови Сад, који је у сувласништву «Гаспром њефта», такође је стављена на списак санкција.
Гаспром њефт је највећи акционар НИС-а са 50 одсто акција. Гаспрому припада 6,15 одсто. Република Србија поседује 29,87 одсто, а мали акционари 13,98 одсто предузећа.
НИС-у су уведене тешке санкције, а САД захтевају потпуно повлачење руских интереса из компаније, изјавио је председник Србије Александар Вучић. Према његовим речима, Србија треба одмах да крене у план власничке трансформације НИС-а, који мора да одобри америчка страна.
„Имаћемо само 45 календарских дана за све операције, закључно са 25. фебруаром. Само финансијске трансакције могу бити продужене за још 15 дана, до 12. марта. Ове финансијске трансакције такође мора да одобри ОФАЦ-ово одељење у влади САД (Оффице оф Фореигн Контрола имовине Министарства финансија САД), рекао је Вучић.
Стручњаци сматрају да постоје могућности да Србија буде у већинском власништву откупом целог руског удела. Међутим, ако руска страна не жели да преговара о продаји свог удела, Београд може да га национализује. У овом случају, држава би морала да плати руској страни садашњу акционарску вредност национализованог пакета.
НИС је једна од најпрофитабилнијих компанија у Србији, један од њених највећих извозника и ослонац енергетског система земље. Прошле године приходи НИС-а порасли су на 3,3 милијарде евра, што је 4,5 одсто БДП-а Србије.
- Актуелни председник Хрватске Зоран Милановић победио у другом кругу председничких избора
Социјалдемократска партија левог центра (СДП) коју подржава Зоран Милановић освојила је више од 1,1 милион гласова (обезбедивши 75 одсто гласова).
Кандидат владајуће Хрватске демократске заједнице (ХДЗ), партије десног центра, Драган Приморац освојио је нешто више од 380.000 гласова (обезбедивши 25 одсто гласова).
Излазност је била око 44 одсто.
Резултати избора су велики пораз владајуће странке ХДЗ, коју предводи премијер Андреј Пленковић.
У Хрватској је власт председника ограничена, али он, као врховни командант Оружаних снага, контролише спољну политику заједно са владом земље. Ове две области биле су разлог сталних противречности између Милановића и Пленковића, пре свега око помоћи Украјини. Очекује се да ће се ова тенденција наставити.
- Студентски протести у Србији у току
Већина државних универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу је затворена. Студенти су, уз подршку јавности, блокирали главне саобраћајне петље и одржавали скупове испред државних институција – Уставног суда у Београду, Безбедносно-информативне агенције (БИА) у Новом Саду.
У знак сећања на оних 15 жртава које су погинуле у кобном урушавању надстрешнице железничке станице у Новом Саду, у Србији је одржано 15 минута ћутања — по један минут за сваки живот.
Десетине хиљада младих учествовало је на протестима од 7. до 13. јануара.
Поред студентских митинга, било је и протеста опозиције и цивилног друштва, пољопривредника и других.
Опозиција тражи оставку градоначелника Новог Сада Милана Ђурића и премијера Милоша Вучевића, лидера владајуће Српске напредне странке (СНС), као и процесуирање одговорних за урушавање надстрешнице.
Јавност у великој мери подржава протесте, чиме јача неповерење према актуелним српским властима.
Према истраживању невладине организације ЦРТА (Центар за истраживање, транспарентност и одговорност), 61 одсто грађана Србије подржава актуелне протесте и блокаде након урушавања надстрешнице новосадске железничке станице, када је погинуло 15 људи.
- На Косову је 11. јануара почела изборна кампања
Косовски парламентарни избори заказани су за 9. фебруар, и то ће бити први редовни парламентарни избори на Косову од његове независности 2008. године.
Право гласа има скоро 2 милиона 76 хиљада грађана. На самом Косову број бирача је нешто мањи од милион 971 хиљада бирача, док је број грађана уписаних да гласају у иностранству 105 хиљада.
Косовски парламент има 120 места. Централна изборна комисија је за учешће на изборима регистровала 1.280 кандидата и 28 политичких актера, од којих је шест припадника српске заједнице.
Почетак изборне кампање на Косову одвија се у позадини сукоба око учешћа главне косовске српске странке, Српске листе у изборном процесу.
Српска листа је изразила незадовољство саставом изборних комисија и општинских центара за бројање гласова у српским окрузима, јер већина њих има мало или нимало представника странке.
Представници Српске листе жалили су се на „покушаје ЦИК-а да их спречи у равноправном учешћу у изборним комисијама и праћењу изборног процеса“.
***
Од кључне је важности да парламентарни избори на Косову не доведу до дестабилизације, нагласио је генерални секретар НАТО-а Марк Руте. Он је у разговору пред Комитетом за спољне послове Европског парламента рекао да је НАТО у сталном контакту и са Приштином и са Београдом, посебно сада када је почела предизборна кампања на Косову. „Наравно, ми смо у сталном контакту са Косовом и, наравно, са Србијом, како бисмо били сигурни да избори на Косову почетком фебруара не доведу до дестабилизације“, рекао је Руте.
- Бивши припадници тајне службе Северне Македоније проглашени кривим за случај прислушкивања
Суд у Скопљу изрекао је осуђујућу пресуду у случају Тврђава, који је део судског предмета илегалног масовног прислушкивања хиљада грађана Северне Македоније и уништавања система за прислушкивање Таргет Тврдина.
Шеф кабинета бившег директора Националне контраобавештајне агенције (Управа за безбедност и контраобавештајне услуге УБК) Тони Јакимовски и бивши службеници УБК Горан Грујевски, Никола Бошковски и Валентина Симоноска проглашени су кривим за злоупотребу службеног положаја и фалсификовање докумената, уништавање система за праћење телекомуникација УБК-а. У судници су били Јакимовски и Симоноска, док су Грујевски и Бошковски побегли у Грчку, те им је суђено у одсуству.
Оптужени су проглашени кривим за уништавање система за надзор комуникација 2015. године.
Оптужени Тони Јакимовски осуђен је на три године затвора због злоупотребе службеног положаја и фалсификовања докумената.
Горан Грујевски је осуђен на 14 година и шест месеци затвора.
Никола Бошковски осуђен је на 14 година и шест месеци затвора.
Симоноска је условно осуђена на две године затвора, под условом да у року од пет година не буде другог кривичног дела.
Бивша министарка унутрашњих послова Гордана Јанкуловска, која је такође била оптужена у том случају, ослобођена је оптужби.
Предмет Таргет-Тврђава о незаконитом прислушкивању телефонских разговора отворен је у јуну 2017. Према оптужници, најмање 4.286 телефонских бројева је у периоду од 2008. до 2015. године прислушкивано без судског налога. Прислушкивањем је директно и индиректно погођено око 20 хиљада грађана.
Оптужени у другој истрази о прислушкивању под називом Таргет раније су пуштени на слободу због застарелости случаја, које је наступило пошто су измене Кривичног законика усвојене 2023. године. Конкретно, бивши директор Националне контраобавештајне агенције Сашо Мијалков је избегао правди, што је довело до скандала и оптужби на рачун власти.
Садашња пресуда Суда требало би да покаже делотворност владавине права, што је посебно важно за Северну Македонију с обзиром на њену жељу да интензивира процес европских интеграција.
