- Изабрано руководство косовског парламента и именована трећа Куртијева влада
Албулена Хаџију изабрана је за председницу парламента Косова. Кандидаткиња Покрета за самоопредељење добила је 66 гласова „за“ и 44 „против“. Од 118 присутних посланика, осморо се уздржало од гласања.
Изабрани потпредседници парламента су Ардијан Гола из Покрета за самоопредељење, Вљора Читаку из Демократске партије Косова, Кујтим Шаља из Демократског савеза Косова, Емиља Реџепи из мултиетничке групе и Славко Симић из странке косовских Срба „Српска листа“.
Одлуке су усвојене 11. фебруара, првог дана рада парламента Косова изабраног на ванредним изборима 28. децембра 2025. године.
Истог дана, парламент Косова изабрао је нову владу, коју по трећи пут предводи Албин Курти, лидер Покрета за самоопредељење. За нови сазив владе гласало је 66 посланика, 49 је било против, а нико није био уздржан.
Прошле године, парламент Косова изабран у фебруару 2025. године није успео да формира владу, што је довело до расписивања ванредних избора.
„Након више од годину дана политичког застоја, формирање нове владе Косова је охрабрујућа вест. Честитам Албину Куртију! Сада је важно да брзо кренути са реформама. Ово је најбржи начин да се откључа подршка ЕУ вредна стотине милиона евра и да се постигне напредак на путу ка ЕУ. Ово је нови замах за напредак у односима између ЕУ и Косова и за напредак у дијалогу Београда и Приштине“, написала је на платформи X Каја Калас, висока представница ЕУ за спољне послове и безбедносну политику.
- Поновљено гласање у Републици Српској донело је коначну победу председничком кандидату Додикове странке
Синиша Каран, кандидат Савеза независних социјалдемократа (СНСД) Милорада Додика, постао је победник превремених избора за председника Републике српске.
Према подацима Централне изборне комисије Босне и Херцеговине, Каран је добио више од 50,5 одсто гласова. Кандидат опозиционе српске демократске странке (СДС), Бранко Блануша, добио је скоро 48,1 одсто.
Превремени избори за председника Републике Српске расписани су након што је Милораду Додику у августу 2025. године одузет мандат председника РС због судске пресуде којом му је забрањено обављање јавне функције због непоштовања одлука високог представника. Гласање је одржано 23. новембра 2025. године, а према прелиминарним резултатима, Каран је победио на председничким изборима у РС са више од 9.500 гласова разлике у односу на Блануша. Међутим, опозиционе странке су поднеле низ жалби због кршења прописа, које је Централна изборна комисија Босне и Херцеговине потврдила, заказујући поновљено гласање на неким бирачким местима. Поновљено гласање одржано је 8. фебруара на 136 бирачких места у 17 општина Републике Српске и у дистрикту Брчко.
Каранова победа готово да ништа не мења у политичкој стварности Републике Српске — Додиков тим остаје на власти, а сам Додик задржава контролу над свим политичким процесима у РС.
Синиша Каран ће остати на функцији председника РС до октобра ове године — до краја мандата Милорада Додика. Нови избори за председника Републике Српске биће одржани истовремено са општим изборима у Босни и Херцеговини у октобру ове године.
- Северна Македонија и Сједињене Америчке Државе постигле су договор о Оквирном трговинском споразуму
Сједињене Америчке Државе и Северна Македонија постигле су договор о Оквирном споразуму о реципрочној, фер и уравнотеженој трговини. „Споразум ће ојачати наше трговинске односе, подржати заједничке стратешке интересе, промовисати економски раст и продубити наше трансатлантско партнерство“, наводи се у саопштењу Беле куће од 12. фебруара.
Према споразуму, Северна Македонија ће укинути царине на сву индустријску и пољопривредну робу из Сједињених Држава. С друге стране, Сједињене Државе ће задржати царине на нивоу од 15%, али ће идентификовати робу за коју ће бити уведене царине са нултом стопом.
„Важно је бити прецизан: Сједињене Државе ће задржати реципрочну царину од 15 процената на робу пореклом из наше земље, док ће – и то је суштина успеха – бити идентификована роба на коју ће се примењивати реципрочне царине са нултом стопом. Другим речима, за одређене кључне индустрије и робу, царине ће бити смањене на нулу“, објаснио је министар спољних послова Северне Македоније Тимчо Муцунски.
Оквирни споразум такође наводи да ће Северна Македонија почети да купује амерички течни природни гас након што се заврши изградња новог гасног интерконектора са Грчком. Северна Македонија је почела изградњу свог дела гасовода у јулу 2025. године.
У објави на Фејсбуку, министар Муцунски назвао је споразум важним и значајним кораком напред у економској сарадњи са Сједињеним Државама, која је од великог значаја за македонску економију и од које ће македонске компаније имати користи.
Амбасадор Џејмисон Грир, амерички трговински представник, рекао је након објављивања Оквирног споразума да је „трговинска агенда председника Трампа продубљивање трансатлантских веза са кључним партнером у региону Балкана“.
У априлу 2025. године, када је Трамп увео реципрочне тарифе, Северна Македонија је била међу најтеже погођеним земљама. У почетку су Сједињене Државе увеле тарифу од 33 процента на робу из Северне Македоније, али након што је Скопље објавило план да потпуно укине тарифе на увоз из Сједињених Држава како би стекло Трампову наклоност, она је смањена на 15 процената.
- Хрватска, Албанија и Косово планирају прве трилатералне вежбе
У Скадру је 11. фебруара одржан састанак између команданта Косовских безбедносних снага (КБС) Башкима Јашарија и начелника Генералштаба Оружаних снага Албаније Арбена Кингија и Хрватске Тихомира Кундида. Хрватска, Албанија и Косово су се договориле о војној сарадњи у марту прошле године, потписавши меморандум.
Састанак у Скадру „био је важан корак у јачању регионалне сарадње и стратешке координације у области безбедности и одбране“ и „потврдио је заједничку посвећеност миру, стабилности и одрживој безбедности у региону“, саопштиле су КБС. „Генерал Јашари, генерал Кинги и генерал Кундид одржали су отворену и конструктивну дискусију о актуелним безбедносним изазовима, продубљивању војне сарадње, повећању интероперабилности и развоју одбрамбених капацитета у складу са евроатлантским стандардима“, нагласиле су КБС.
КБС су назвале трилатералну одбрамбену иницијативу „примером снажног партнерства и заједничке визије безбеднијег и стабилнијег региона“. На састанку је истакнута „спремност за проширење сарадње кроз заједничке вежбе и обуку, размену искустава и стратешку координацију“ „како би се супротставили безбедносним изазовима и хибридним претњама“.
Албански министар одбране Пиро Венгу нагласио је да након састанка у Скадру очекује већу војну сарадњу, већу интероперабилност и већу оперативну спремност.
Према Венгуовим речима, „2026. године одржаће се прве трилатералне вежбе у складу са Стратешким концептом НАТО-а и евроатлантским циљевима“.
***
Министарство одбране Републике Србије „оштро је осудило“ трилатерални састанак представника Тиране, Загреба и Приштине, „чији је циљ био продубљивање војне сарадње и координације, укључујући конкретне планове и мере безбедносне природе“. „Такве акције су очигледно непоштовање и грубо кршење Резолуције 1244 Савета безбедности УН и Кумановског војно-техничког споразума. Косово и Метохија је саставни део Републике Србије под привременом управом УН, а КФОР је једина легитимна оружана формација на територији Косова и Метохије са јасно дефинисаним мандатом“, наглашава се у саопштењу.
Министарство одбране Србије је такође нагласило да су „покушаји даље институционализације и јачања такозваних Косовских безбедносних снага кроз регионалне војне аранжмане директан ударац међународном правном поретку и озбиљна претња миру и стабилности у региону“. Такви кораци, напомиње министарство, „могу довести до дугорочних безбедносних последица и дестабилизације ситуације на Западном Балкану“. „Република Србија сматра овај војни савез фактором притиска и безбедносним изазовом за Србију и српски народ на Косову и Метохији“, наглашава се у саопштењу.
***
Заменица генералног секретара НАТО-а Радмила Шекеринска, одговарајући на питања новинара о недавном састанку представника одбрамбених институција Хрватске, Албаније и Косова и најави првих заједничких војних вежби, као и о реакцији Министарства одбране Србије, рекла је да Албанија и Хрватска доприносе регионалној стабилности. „Албанија и Хрватска нису само поуздани и вредни савезници унутар Алијансе. Оне су такође важни доприносиоци регионалном миру и стабилности“, рекла је Шекеринска, подсећајући да албанске и хрватске трупе учествују у мисији НАТО-а на Косову, КФОР.
Она је додала да НАТО није учествовао у дискусијама или консултацијама у вези са декларацијом о сарадњи у области одбране коју су Загреб, Тирана и Приштина потписали у марту прошле године, али чланство у НАТО-у не спречава земље да имају додатне одбрамбене споразуме са трећим странама.
- Суд у Хагу тражи казне од 45 година затвора за сваког од четворице бивших вођа Ослободилачке војске Косова
Завршна фаза суђења бившим вођама Ослободилачке војске Косова, познате као ОВК, почела је у Специјализованим већима у Хагу.
Пред судом су бивши председник Косова Хашим Тачи, бивши председници парламента Кадри Весели и Јакуп Краснићи, као и бивши посланик Реџеп Селими, који су током рата 1998–1999. били вође ОВК.
Специјализовано тужилаштво инсистира да су бивше вође Ослободилачке војске Косова криви по свим тачкама оптужнице. Главни тужилац тражи 45 година затвора за сваког од четворице оптужених.
Сва четворица оптужених изјаснила су се да нису криви. Током целог процеса тврдили су да су њихове акције биле усмерене на заштиту цивилног становништва од српске репресије и да структура ОВК није била толико централизована да би могли да сносе одговорност за сваки појединачни инцидент на терену.
Специјализована већа Косова у Хагу су суд и тужилаштво који формално припадају правосудном систему Косова. Рад институције финансирају међународни донатори, а позиције судија и тужилаца држе искључиво странци.
Специјализована већа су створена под притиском западних савезника земље, који су веровали да правосудни систем Косова није довољно поуздан да би се бавио случајевима везаним за ОВК и да би заштитио сведоке. Многи косовски Албанци сматрају да је суд пристрасан. У Приштини и Тирани су више пута одржавани скупови подршке оптуженим вођама ОВК.
***
Парламенти Косова и Албаније усвојили су 12. фебруара декларације подршке бившим вођама Ослободилачке војске Косова.
Парламент Косова се обратио Специјализованим већима у Хагу са захтевом да „осигурају строгу примену уставних и међународних стандарда који се односе на праведно и непристрасно суђење, уз поштовање принципа транспарентности, одговорности и јачања јавног поверења у правду“ и да обезбеде „пуну примену уставних и међународних права у вези са заштитом основних права оптужених, укључујући обавезе које произилазе из Европског суда за људска права“.
У својој резолуцији, Парламент Албаније је нагласио да казна коју је предложило Специјализовано тужилаштво „ризикује стварање опасног искривљавања историје, изједначавајући легитимну борбу народа за опстанак и слободу са злочинима српског Милошевићевог режима, који је починио етничко чишћење и злочине против човечности над народом Косова“.
- Изречене казне учесницима хибридних „балканских кампова за обуку“
Суд у главном граду Молдавије донео је 6. фебруара пресуду против троје држављана те земље због учешћа у камповима за обуку који су деловали 2024. године на територији Босне и Херцеговине и Србије.
Током објављивања пресуде у Градском суду у Кишињеву, објављено је да су Алиона Гоцо, Људмила Костенко и Володимир Харчевников добили затворске казне у распону од четири до скоро пет и по година.
Нико од њих није био присутан у судници. За сво троје су издате потернице.
Жалба на пресуду може се поднети у року од две недеље, а суд има два месеца да донесе одлуку о жалби.
У септембру 2024. године, молдавске службе безбедности добиле су податке који указују на то да су грађани земље пролазили обуку у камповима у Босни и Херцеговини и Србији. На заједничкој конференцији за новинаре, полиција и Служба за информисање и безбедност (СИБ) изјавиле су да камповима наводно управљају руски инструктори.
Према речима представника служби безбедности, циљ обуке био је стварање немира током председничких избора и референдума о приступању Молдавије ЕУ – гласања чији би позитиван исход био супротан интересима Русије.
Месец дана након што су ови подаци објављени, молдавска полиција је спровела велику операцију током које је привела неколико стотина особа повезаних са обуком на Балкану и у Русији.
Оптужени су се први пут појавили пред судом у пролеће 2025. године. Иако нису признали кривицу за припрему немира, сви троје су потврдили да су били у кампу у Босни и Херцеговини.
Упркос сведочењима и доказима, политичари из Републике Српске – посебно Милорад Додик, Ненад Нешић и Ненад Стевандић – настављају у својим изјавама да негирају постојање таквих кампова. Амбасада Русије у Босни и Херцеговини држи се истог става.
У међувремену, наставља се истрага о руским камповима за обуку у Босни и Херцеговини коју спроводи канцеларија тужиоца.
