- Србија са Египтом договара слободну трговину и сарадњу у области одбране
Председник Србије Александар Вучић боравио је у дводневној посети Египту, предводећи владину делегацију.
Ово је прва посета председника Србије Египту после скоро 15 година. Претходно, у јулу 2022. године, египатски председник Абдел Фатах ал-Сиси боравио је у званичној посети Србији, што је био први пут у три и по деценије да је у ту земљу дошао шеф египатске државе.
Према Вучићевим речима, током посете, са египатским председником разговарао је о свим геополитичким питањима и свим облицима сарадње, од пољопривреде до одбране.
„Оно што је важно јесте да смо договорили сарадњу на војном, војно-техничком и војно-економском нивоу, али и по питању размене технологија“, рекао је председник Србије новинарима. Он је рекао да ће у скорије време у Србији бити одржана заједничка обука специјалних јединица српске и египатске војске.
На политичком нивоу, према Вучићевим речима, Србија и Египат ће одржавати сталне консултације о различитим питањима како би помогли једни другима на међународним форумима, заступајући сличне или идентичне интересе.
Током посете потписан је низ билатералних споразума и меморандума у различитим областима, укључујући инвестиције, трговину, образовање, рад, културу, као и Споразум о слободној трговини између Србије и Египта. Како се наводи, захваљујући договору, трговинска размена између две земље ће се вишеструко повећати.
Председник Србије се у Каиру састао и са генералним секретаром Лиге арапских држава.
Вучић је најавио да планира да крене на већу турнеју по Африци и Азији која је заказана за ову јесен. Према договору са мађарским премијером Виктором Орбаном, две земље ће дипломатским представништвима, заједничким и појединачним, посетити 80 до 90 одсто Африке, а отвориће и заједничку канцеларију за спољнотрговинска питања.
- Црногорски суд ослободио оптужене у предмету „државни удар“
Виши суд у Подгорици 12. јула ослободио је оптужене у предмету „државни удар 2016. године“.
Пресудом су ослобођени држављани Русије Едуард Шишмаков и Владимир Попов (који су се називали руским обавештајцима), лидери некадашњег проруског Демократског фронта, актуелни лидери коалиције „За будућност Црне Горе“, председник црногорског парламента Андрија Мандић и народни посланик Милан Кнежевић, бивши командант Жандармерије Србије Братислав Дикић, као и још неколико држављана Србије и Црне Горе.
Чланови групе на мети овог случаја оптужени су да су основали криминалну организацију са циљем да на дан парламентарних избора 2016. насилно преузиму власт како би спречили улазак земље у НАТО. Оптужени су наводно планирали да направе нереде, заузму зграду парламента и убију тадашњег премијера земље Мила Ђукановића.
Првом пресудом изреченом у овом случају 2019. године, сви осумњичени су проглашени кривима и осуђени на укупно 70 година затвора. Пресуда је укинута пре три године у Апелационом суду и наложено је ново суђење.
Нову пресуду у старом предмету 12. јула 2024. године донело је судско веће на челу са Зораном Радовићем. „Није било доказа о кривици оптужених за кривична дела која су им стављена на терет, па су ослобођени“, напоменуо је Радовић коментаришући пресуду.
Пресуда није правоснажна јер Специјално тужилаштво још може да уложи жалбу.
Демократска партија социјалиста (ДПС), која је била на власти у Црној Гори 2016. године, а сада је у опозицији, оценила је да је судија Радовић својом пресудом „издао државне интересе Црне Горе“ и „уништио правни систем“. ДПС тражи да се покрене парламентарна истрага о случају државног удара.
Истовремено, Амбасада САД у Подгорици истиче да пресуда није правоснажна и напомиње да помно прати ситуацију.
- Покренута истрага о извештајима о покушају убиства Ђукановића
Из Управе полиције Црне Горе саопштили су да отварају истрагу у вези са пристиглим пријавама о наводном покушају атентата на бившег председника Црне Горе Мила Ђукановића.
Одлучено је и да се појача заштита за Ђукановића у оквиру превентивних мера.
Недавно је неколико црногорских медија, позивајући се на изворе у безбедносним агенцијама, објавило да је регионална криминална група планирала убиство Ђукановића, а да је то бившем црногорском председнику дојавио неименовани обавештајац.
Вест о припреми покушаја атентата на Ђукановића схваћена је врло озбиљно у региону.
Бивши председник Албаније Илир Мета сматра да су „они који су неуспешно извели пројекат државног удара пре неколико година, који су неуспешно извели пројекте промене граница, они који желе да поткопају евроатлантску будућност Црне Горе и региона стоје иза ових планова. Исти они који су убили бившег проевропског премијера Србије Зорана Ђинђића“.
- Црногорске власти забраниле емитовање руских медија
У Црној Гори је 10. јула ступила на снагу забрана емитовања 20 руских ТВ канала и мултимедијалних пројеката.
Забрањени су канали РТ на неколико језичких верзија и Спутњик. „Одлуком Владе Црне Горе предвиђена је забрана емитовања или омогућавања, помагања или било каквог другог учествовања у дистрибуцији садржаја наведених канала, како на телевизији тако и преко интернета“, наводи се у саопштењу надлежних.
Влада Црне Горе је ову одлуку донела у складу са „међународним рестриктивним мерама“ које је Савет Европске уније усвојио „у вези са деловањем Русије у Украјини“. Иако су црногорске власти раније формално одлучиле да уведу санкције руским медијима, та ограничења се практично уводе тек сада.
„Потез Црне Горе није ништа друго до непријатељски акт цензуре“, рекла је портпаролка Министарства иностраних послова Руске Федерације Марија Захарова, истакавши: „Москва ће реаговати асиметрично“.
- Србија оживљава пројекат рударства литијума
Уставни суд Србије поништио је одлуку Владе Србије да заустави пројекат Јадар, који укључује ископавање руде литијума у западној Србији. Суд је закључио да одлука владе „није у складу са Уставом и законом“.
Пресуда је донета на седници у Београду 11. јула, упркос протестима локалног становништва и еколошких активиста.
Пре више од две године, Влада Србије, коју је тада предводила Ана Брнабић, обуставила је пројекат усред масовних протеста и одузела лиценце аустралијском рударском гиганту Рио Тинто. Међутим, 22. јуна 2024. Брнабић је изјавила да би било „ненормално“ да Србија одустане од рударства литијума.
Рио Тинто намерава да отвори рудник литијума у долини реке Јадар у западној Србији.
Регионални медији тврде да се рестаурација пројекта одвија уз подршку ЕУ.
- Белери, затворен због подмићивања бирача, учествује на инаугурационој седници ЕП
Европски посланик Фреди Белери, етнички Грк изабран за градоначелника албанског града Химера, који тренутно служи казну затвора због подмићивања бирача, привремено је пуштен из затвора како би присуствовао инаугурационој седници Европског парламента у Стразбуру.
Белери, припадник етничке заједнице Грка у Албанији, изабран је за градоначелника Химере у мају 2023. пре него што је ухапшен и затворен, јер га је суд прогласио кривим за куповину гласова.
Месец дана након затварања, изабран је у Европски парламент као члан грчке владајуће партије Нова демократија коју предводи грчки премијер Киријакос Мицотакис.
Албанска влада одобрила је Белерију привремено одсуство како би он званично могао да заузме место у Европском парламенту и учествује на инаугурационој седници. Међутим, Белери ће се до 20. јула вратити у затвор на одслужење остатка двогодишње казне.
Белеријев одлазак на инаугурационо заседање Европског парламента, уз обавезу да се врати у затвор, показује да Тирана, с једне стране, не жели било какву ескалацију ионако осетљиве ситуације око представника грчке мањине, али, с друге стране, неће ићи на зближавање са Атином укидањем осуђујуће пресуде. То значи да ће Албанија и даље имати компликације на путу ка придруживању ЕУ због става Грчке о случају Белери.
