- ЕУ позива Србију да не одлаже реформе и да уведе санкције против Русије
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, током посете Београду у оквиру турнеје по земљама Западног Балкана, позвала је председника Србије Александра Вучића да покаже „конкретан напредак“ у кључним реформама неопходним за прогрес земље на путу ка чланству у Европској унији, укључујући усклађивање спољне политике, пре свега увођење санкција против Русије.
Фон дер Лајен је јасно изложила захтеве ЕУ, наглашавајући потребу за делима, а не речима: „Сада је тренутак да се Србија конкретизује у вези са придруживањем нашој Унији. Стога, морамо да видимо напредак у владавини права, изборном процесу и слободи медија“.
Посебан нагласак је стављен на усклађивање спољне политике: „Морамо видети веће усклађивање са нашом спољном политиком, укључујући и са санкцијама против Русије. Похваљујем вас што сте постигли 61% усклађености са нашом спољном политиком… али потребно је више. Желимо да рачунамо на Србију као поузданог партнера.“
Председник Вучић, потврђујући европски курс земље, јасно је ставио до знања да је то тежак пут: „Чланство у Европској унији је стратешка обавеза и приоритет наше спољне политике… Покушаћемо да спроведемо оно што се назива програмом реформи и надам се да ћемо имати подршку Европске уније… [Али] није увек лако и није сасвим једноставно то у потпуности представити људима овде.“
Посматрачи су приметили да је тон преговора био оштрији него током претходних посета лидера ЕУ, што указује на то да актуелна политика Београда ствара растуће фрустрације у Бриселу.
Немачки Дојче веле примећује да је фон дер Лајен била „уздржанија“, а Вучић више „помиритељски“, истичући да је званичница ЕУ први пут тако јасно говорила у корист вредности које укључују „право на мирно окупљање“ и „партнерство уместо подређености“, што је била транспарентна референца на последња унутрашња дешавања у Србији.
Стручњаци су такође скренули пажњу на јасније захтеве у вези са увођењем санкција против Русије у оквиру усклађивања спољне политике Србије са политиком ЕУ. „Нема временског рока за усклађивање ове политике као што је то било раније, а рок је увек је био продужен. Сада се то јасно захтева, и рекао бих, у кратком року“, рекао је Игор Бандовић из невладине организације Београдски центар за безбедносну политику за Радио Слободна Европа (РСЕ).
- Албанија, Црна Гора и Северна Македонија добиле средства у оквиру Плана раста ЕУ за Западни Балкан
Европска комисија је 16. октобра објавила да су, у оквиру Плана раста ЕУ за Западни Балкан, додељена средства Албанији, Црној Гори и Северној Македонији.
„Ова одлука признаје значајне реформе које су партнери предузели како би се боље ускладили са стандардима ЕУ“, наводи се у саопштењу ЕК.
Албанија ће добити прву траншу у износу од 99,3 милиона евра, од чега ће 46,2 милиона евра бити уплаћено директно у државни буџет, док ће преостала средства подржати инфраструктурне пројекте кроз Инвестициони оквир за Западни Балкан (WBIF).
Црна Гора ће добити другу траншу у износу од 8,1 милион евра, укључујући 3,8 милиона евра директно у државни буџет, док је остатак намењен инфраструктурним пројектима кроз WBIF.
Северна Македонија ће добити другу траншу у износу од 16 милиона евра, од чега ће 7,4 милиона евра бити уплаћено директно у државни буџет, а остатак ће бити усмерен на финансирање инфраструктурних пројеката путем WBIF-а.
Након одобрења од стране Управног одбора WBIF-а, ова средства ће подржати инфраструктурне пројекте у областима као што су одрживи транспорт, чиста енергија, развој дигиталних технологија и људски капитал, у блиској сарадњи са партнерима са Западног Балкана и међународним финансијским институцијама.
Од покретања Плана раста за Западни Балкан, укупан износ исплата достигао је 99,3 милиона евра за Албанију, 18,3 милиона евра за Црну Гору и 25 милиона евра за Северну Македонију.
План раста је финансијска иницијатива ЕУ вредна 6 милијарди евра (за период 2024–2027) која има за циљ убрзање економске конвергенције Западног Балкана са ЕУ. „План раста стимулише припрему партнера, током процеса проширења, за чланство у ЕУ нудећи погодности које претходе пуној интеграцији у ЕУ. Тиме се убрзава процес проширења и раст њихове привреде“, закључује се у саопштењу Европске комисије.
Босна и Херцеговина, Косово и Србија нису биле укључене у ову рунду исплата, из различитих разлога.
Косовски парламент, због дугог одлагања формирања парламента након избора одржаних почетком ове године, још увек није ратификовао споразуме који омогућавају расподелу средстава из инструмената ЕУ.
Босна и Херцеговина је тек недавно, и са великим закашњењем, усвојила своју Реформску агенду (предуслов за добијање средстава). Сходно томе, све неопходне процедуре за добијање средстава у оквиру Плана раста још нису завршене.
Србија није била уврштена међу земље које су добиле следећу траншу од ЕУ из разлога који нису званично објављени. Стручњаци наводе две вероватне препреке: стагнацију реформи и неусклађеност спољне политике (пре свега неувођење санкција против Русије).
- Сједињене Државе укинуле санкције против четворо званичника из РС
Канцеларија за контролу стране имовине (OFAC) Министарства финансија САД 17. октобра укинула је санкције које су претходно уведене против четворо званичника из Републике Српске (Босна и Херцеговина).
У питању су Данијел Драгичевић, шеф кабинета председника Републике Српске; Јелена Пајић Баштинац, генерална секретарка Председништва РС; Дијана Миленковић, директорка Радио-телевизије Републике Српске (РТРС); и Горан Раковић, који је био шеф протокола у Кабинету председника РС.
Њих четворо су санкционисани због учешћа у организацији прославе Дана Републике Српске 9. јануара. OFAC је тада изјавио да је прослава Дана РС у супротности са претходним одлукама Уставног суда Босне и Херцеговине, који је два пута прогласио неуставном прославу 9. јануара као Дана РС.
Упркос укидању санкција за ових четворо појединаца, Сједињене Државе настављају да примењују рестриктивне мере против бројних високих званичника и бизнисмена из Републике Српске, укључујући лидера босанских Срба Милорада Додика и чланицу Председништва Босне и Херцеговине Жељку Цвијановић, због њихових поступака усмерених на поткопавање Дејтонског мировног споразума.
Одлука о укидању санкција против четворо званичника РС изазвала је брзу и позитивну реакцију Додика. Он је раније назвао америчке санкције „политички мотивисаним“ и иницираним од стране „Бајденових људи“, да би сада поздравио укидање ограничења, изражавајући наду да ће се процес укидања санкција наставити. „Успевамо да натерамо неке људе да схвате да је све политички мотивисано и верујем да ћемо успети“, закључио је Додик.
Према писању новинара, влада Републике Српске је у децембру прошле године потписала уговор са америчком адвокатском фирмом за лобирање у САД за укидање санкција против званичника РС, као и за промоцију дијалога између РС и администрације Доналда Трампа.
Тренутно укидање санкција против четворо појединаца види се као знак ублажавања или чак преиспитивања политике САД према Републици Српској. Међутим, америчке власти наглашавају да политика подршке суверенитету, територијалном интегритету и мултиетничком карактеру Босне и Херцеговине остаје непромењена.
- Локални избори на Косову протекли мирно
Локални избори на Косову одржани су 12. октобра, у мирној атмосфери и без озбиљних инцидената. Према Централној изборној комисији, током дана је забележено само неколико мањих кашњења у отварању бирачких места у неким областима и случајеви фотографисања гласачких листића.
Излазност бирача достигла је скоро 40 процената, што је мање него на локалним изборима 2021. године (када је изашло нешто више од 43 процента). Више од 2,5 милиона грађана имало је право гласа на овим изборима.
Резултати кандидата за градоначелнике у неколико градова били су тесни, те ће стога бити потребан други круг гласања за коначни исход гласања. Конкретно, ниједан од кандидата није освојио више од 50 одсто гласова да би био изабран за градоначелника у Приштини.
Главна српска странка на Косову, Српска листа, која је бојкотовала претходне локалне изборе, учествовала је на изборима уз активну јавну подршку званичног Београда. Као резултат тога, Српска листа је победила у већини општина са српском већином у првом кругу, укључујући Лепосавић, Зубин Поток, Звечан, Северну Митровицу на северу Косова и Грачаницу код Приштине. У Клокоту, на југоистоку Косова, кандидат за градоначелника са Српске листе пласирао се у други круг против кандидата из странке Српске народне слоге.
Председница Косова Вјоса Османи и вршилац дужности премијера Аљбин Курти оптужили су Србију да се мешала у изборни процес на Косову „подмићивањем“ српске заједнице да гласа за Српску листу, те су позвали ЕУ да реагује. Званични Београд је негирао ове оптужбе.
- У Тирани одржан скуп подршке лидерима Ослободилачке војске Косова
Хиљаде грађана учествовало је на скупу на Тргу Скендербег у престоници Албаније 17. октобра у знак солидарности са бившим лидерима Ослободилачке војске Косова (ОВК/УЧК) којима се суди у Специјализованом судском већу за Косово у Хагу.
Догађај је организовала Организација ветерана Ослободилачке војске Косова, а одржан је под слоганом „Слобода има име“.
У Специјализованом суду за Косово у Хагу суди се бившем председнику Косова Хашиму Тачију, који је био политички лидер Ослободилачке војске Косова током рата, бившем председнику Скупштине Косова Кадрију Веселију, који је био шеф обавештајне службе ОВК, бившем председнику Скупштине Косова Јакупу Краснићију, који је био портпарол ОВК, и бившем посланику Реџепу Сељимију, који је био члан Генералштаба ОВК. Бивши лидери ОВК оптужени су за ратне злочине и злочине против човечности почињене на Косову и у одређеним деловима Албаније између марта 1998. и септембра 1999. године. Ниједан од оптужених се није изјаснио кривим.
Током скупа у Тирани 17. октобра, говорници су истицали праведност рата за ослобођење Косова и изразили подршку бившим лидерима ОВК.
Бивши албански председник Алфред Мојсију нагласио је да је борба ОВК „била праведна и чиста, а њени лидери су затворени на основу неоснованих оптужби“.
Али Ахмети, један од оснивача ОВК и лидер Демократске уније за интеграцију (ДУИ) у Северној Македонији, изјавио је да се „правда доводи у питање поступцима Специјалног суда“. Нагласио је да ОВК „није кршила ратне законе и бранила је свој народ од геноцида“.
Шеф парламентарне групе албанске владајуће Социјалистичке партије, Таулант Бала, састао се након скупа са градоначелником Приштине Перпаримом Рамом и сином бившег председника Косова, Ендритом Тачијем, који су учествовали на скупу. „Јачи смо када смо заједно“, написао је Бала на друштвеним мрежама.
Албански премијер Еди Рама објавио је подршку скупу на својој званичној Фејсбук страници. Рама није присуствовао протесту јер, како је изјавио, није желео да политизација наштети сврси и популарности догађаја.
Лидер опозиционе Демократске партије Албаније, Сали Бериша, након протеста, нагласио је да оптужбе против бивших лидера нису поткрепљене током суђења и да су их измислили Београд „и непријатељи албанске нације“. Према његовим речима, Демократска партија подржава правду, противи се сваком покушају изједначавања ослободилаца са агресорима и позива суд у Хагу да прогласи лидере ОВК невиним.
Суђење четворици бивших лидера Ослободилачке војске Косова почело је 2023. године, три године након њиховог хапшења и притварања у суду у Хагу. Очекује се да ће суђење бити завршено до краја децембра.
Пре неколико дана, суд у Хагу је одбио захтев Хашима Тачија за пуштање из притвора, што је изазвало незадовољство међу присталицама ОВК у региону.
