- Зоран Милановић положио заклетву као председник Хрватске
Зоран Милановић је 18. фебруара положио заклетву за свој други петогодишњи мандат председника Републике Хрватске.
Други мандат Милановићу је омогућила његова сигурна победа на изборима у јануару 2025. године, када је освојио око 75 одсто гласова, победивши Драгана Приморца из владајуће Хрватске демократске заједнице (ХДЗ). Милановића је подржала Социјалдемократска партија левог центра (СДП), главна опозициона партија у земљи.
Након полагања заклетве, председник Милановић је у инаугурационом говору позвао на очување мира и безбедности грађана, као основни задатак државних институција, рекавши да тешка времена нису пала на плећа најслабијих. Милановић је истакао и да је „само и искључиво нама стало до наше земље” и да не треба да се заносимо илузијама да ће се неко споља побринути за нас када су тешка времена.
Говорећи о глобалној кризи, рекао је: „На нама је да развијемо националну политику која ће најбоље служити нашим интересима у овом новом свету, овој новој парадигми; мир, сигурност и достојанство хрватског народа не могу и неће бити жртвовани нечијим приватним амбицијама или намештањима.” У свом инаугурационом обраћању, председник Милановић је такође истакао да Хрватска војска мора бити способна да заустави нападе на суверенитет и територијални интегритет и испуни све преузете обавезе.
Међу званицама на свечаности била су три бивша председника, четири потпредседника парламента, војни команданти на челу са начелником Генералштаба, начелници безбедносно-обавештајних служби, представници верских заједница, лидери политичких партија које су подржавале председника Милановића у предизборној кампањи, генерали из Домовинског рата.
Ниједан представник владајуће Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) није присуствовао церемонији. Иако су премијер и председник парламента добили званичне позиве, нису дошли на церемонију.
ХДЗ-ов бојкот инаугурације доказ је дубоке политичке поделе у земљи. Током свог првог мандата, председник је имао напете односе са премијером Андрејем Пленковићем, лидером ХДЗ-а. Конкретно, Милановић је више пута критиковао хрватску владу због њеног става о војној помоћи Кијеву и блокирао учешће хрватског војног особља у програмима ЕУ и НАТО за подршку Украјини.
- САД могу смањити своје присуство на Косову – BILD
Према BILD-у, Западне безбедносне службе и политичари страхују да би америчко-руски преговори могли да окончају присуство америчких трупа у већем делу Европе.
Према чланку BILD-а (од 19. фебруара), повлачење америчких трупа са Косова је могуће, те се Италија, наводно, већ припрема за овај сценарио.
Тренутно је на Косову распоређено више од 4.600 војника КФОР-а из 28 земаља. Највише их је из Италије, затим из САД, Мађарске и Турске.
У контексту навода BILD-а, Пентагон је хладно реаговао на захтев регионалних медија, не потврдивши нити негирајући могуће повлачење трупа са Косова. „Данас немамо нових информација о распоређивању америчких трупа у Европи“, саопштило је Министарство одбране САД.
Усред алармантних извештаја, заменик команданта Савезничких снага за реаговање НАТО-а и италијанског Корпуса за брзо распоређивање, генерал-мајор Елдон Милар посетио је Косово.
Милар је посетио кључне локације КФОР-а: КФОР-ов штаб у Приштини, камп Филмски град, Регионалну команду Запад (Камп „Вилађо Италија”), Мултинационалну специјализовану јединицу (КФОР-МСУ), те мост на реци Ибар у Митровици, и Регионалну команду Исток (Камп Бондстил).
Током посете, командант КФОР-а генерал-мајор Енрико Бардуани изнео је своје ставове и оцене о актуелној безбедносној ситуацији на Косову и региону уопште, док је генерал-мајор Милар говорио о способностима АРФ-а и оперативној спремности ове формације.
„Посета је истакла континуирану посвећеност НАТО снага одржавању безбедности и стабилности на Косову“, саопштили су из КФОР-а.
- Србија усвојила „Народну декларацију о Војводини“
„Народна декларација о Војводини“ потписана је на митингу поводом обележавања Дана државности Србије у Сремској Митровици у АП Војводини. Очекује се да ће тај документ у наредном периоду усвојити и парламент.
Према Декларацији, „Војводина је израз европских вредности, заједница свих грађана који живе на територији Аутономне покрајине, баш као што је неодвојиви део националног, политичког, уставног и културног идентитета савремене Србије… Као што нема Србије без Војводине, тако Војводина не може постојати ван Србије“.
Почетак масовних протеста подстакао је председника Србије Александра Вучића и његове сараднике да говоре о „супротстављању војвођанском сепаратизму“. „Присталице војвођанског сепаратизма желе даљи распад Србије“, рекао је Вучић на митингу у Сремској Митровици 15. фебруара, истог дана када су организовани највећи студентски протести у Крагујевцу. Сличне поруке председник Србије упутио је и током недавне посете другим регионима.
Тему „сепаратизма у Војводини” Београд је поново оживео и поред тога што нема назнака значајније подршке сепаратизму међу локалним становништвом Војводине. Ни на једном нивоу власти у Србији нема политичких фигура које би се залагале за већи степен аутономије Војводине, а статус покрајине се уопште не помиње током протеста.
Коментаришући наратив Вучићеве владе о Војводини, Александар Попов, директор Центра за регионализам у Новом Саду, рекао је за портал Јуропеан Вестерн Балканс да је „неиспровоцирани лов на сепаратисте у Војводини и усвајање Војвођанске декларације на митингу у Сремској Митровици познати метод Милошевићеве ере – скретање пажње са правог проблема”. Према његовом мишљењу, с једне стране, Декларација има за циљ да скрене пажњу студентских протеста на измишљену претњу војвођанским сепаратизмом, а са друге да сеје раздор међу самим студентима.
- Србија и Русија јачају сарадњу
Министар спољних послова Србије Марко Ђурић боравио је у посети Москви.
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров је после састанка са српским колегом рекао да је „задовољан резултатима преговора” и да се „сарадња Србије и Русије наставља у свим кључним областима”.
Једна од главних тема разговора двојице министара била је енергетска сарадња.
Лавров је рекао да су се Русија и Србија договориле да наставе сарадњу како би избегле штету од америчких санкција НИС-у („Нафтној индустрији Србије“), који је највећим делом у власништву руских компанија.
Разговарано је и о теми снабдевања гасом. Као што је познато, Русија обезбеђује 85 одсто потреба српске привреде за овим енергентом, али садашњи уговор о испоруци руског природног гаса Србији ускоро истиче.
Говорећи о сарадњи Београда и Москве, министар Ђурић је истакао да је Србија на европском путу, али да неће „заборавити ни занемарити своје традиционално пријатељство” и да ће наставити да развија конструктивне односе са Руском Федерацијом и другим чланицама међународне заједнице.
Ђурић је подсетио да је Србија једина европска земља која није увела санкције Руској Федерацији. „Председник Вучић је поновио наш став да то нећемо радити, наставићемо да се понашамо принципијелно и у складу са историјским карактером наших односа“, нагласио је он.
На састанку са замеником председника Савета Федерације Савезне скупштине Константином Косачовим, Министар Ђурић је најавио да ће председник Републике Србије Александар Вучић у мају ове године посетити прославу Дана победе у Москви. То је још један доказ да Србија поштује, цени и не заборавља цену коју су совјетски и руски народ платили за слободу не само своје земље, већ и Србије и Европе, додао је он.
Готово истовремено са министром спољних послова Србије, Москву је посетио и потпредседник Владе Александар Вулин, где се састао са секретаром Савета безбедности Русије Сергејем Шојгуом.
„Потврђено је категорично одбијање страног мешања у унутрашње ствари суверених држава. Руска страна је изразила спремност да настави да подржава братски народ Србије у одржавању стабилности. Стране су се сложиле да интензивирају међуресорни дијалог како би се супротставили „обојеним револуцијама“, саопштила је Влада Србије. Вулин и Шојгу договорили су се и да наставе контакте преко Савета безбедности Руске Федерације у интересу јачања традиционалних пријатељских веза Србије и Русије, као и народа двеју држава, наводи се у саопштењу.
- Србија отвара амбасаду у Летонији
Председница Скупштине Србије Ана Брнабић боравила је 18. фебруара у званичној посети Летонији, где се састала са председником земље и председницом Сејма (скупштине).
Главна вест посете била је потврда отварања амбасаде Србије у Риги — дипломатског центра земље у целом балтичком региону.
Подршка Летоније је, сматра Брнабић, важна за Србију на путу ка Европској унији. „Стратешки приоритет Србије је пуноправно чланство у ЕУ. Имамо амбициозан циљ – да завршимо све неопходне реформе до краја 2026. године“, рекла је она.
Посета Ане Брнабић Риги и њене проевропске изјаве, упркос интензивираним контактима чланова Владе Србије и високих руских званичника, још су једна илустрација вишевекторске политике актуелних српских власти.
- Суђење Додику
Тужилаштво БиХ тражи максималну казну до пет година затвора и 10 година забране обављања јавних или политичких функција за председника Републике Српске Милорада Додика и бившег вршиоца дужности директора Службеног гласника РС Милоша Лукића.
Додик и Лукић су оптужени да су прекршили одлуку високог представника Кристијана Шмита из јула 2023. године којом је забрањено ступање на снагу Закона Народне скупштине БиХ о непримењивању пресуда Уставног суда БиХ. Упркос томе, Додик је потписао указ, а Лукић га је објавио у Службеном гласнику.
Пресуда би могла бити прекретница за политичку ситуацију у Босни и Херцеговини. Ако Додик буде осуђен, изгубиће могућност да обавља јавну функцију, а самим тим ће се лидер босанских Срба, који ужива апсолутно поверење Београда и самог председника Александра Вучића, званично наћи ван политичког процеса у БиХ.
Уочи коначне одлуке суда, која ће бити објављена за неколико дана, руководство Републике Српске упозорило је на могуће „радикалне одлуке“ у случају осуђујуће пресуде. „Народна скупштина РС, Влада РС и све институције РС поступиће тако да донесу радикалне одлуке као одговор на сваку пресуду Суда БиХ“, наводи се у саопштењу. Одлучено је да Народна скупштина РС буде у сталном заседању, а Влада РС ће хитно на седници оценити политичко-безбедносну ситуацију.
