Извештај о ситуацији на Западном Балкану 19.03.2025 – ЦСЗБ

Извештај о ситуацији на Западном Балкану 19.03.2025 – ЦСЗБ
  • У пожару у ноћном клубу у Северној Македонији погинуло 59 људи

У пожару у ноћном клубу Пулс у граду Кочани на истоку Северне Македоније у ноћи 16. марта трагично је погинуло 59 људи, углавном младих. 197 је повређено, задобивши опекотине.

Пожар је избио око 2.30 часова, а верује се да је изазван варничењем из опреме за осветљење на сцени. Велики број жртава објашњава се чињеницом да просторије клуба нису биле погодне за одржавање масовних догађаја; поред тога, у објекту није било довољно апарата за гашење пожара.

Истрага је у току.

Северна Македонија прогласила је седам дана жалости. Неколико суседних земаља прогласило је један дан жалости.

Више од 100 жртава пребачено је у болнице у иностранству – у Србији, Бугарској, Словенији, Хрватској, Грчкој, Италији, Аустрији, Белгији, Литванији, Турској, Шведској, Мађарској и Пољској.

Северна Македонија је активирала механизам цивилне заштите Европске уније, како би олакшала координацију помоћи држава чланица.

Хиљаде македонских студената и ученика, као и обичних грађана, окупило се 18. марта у Скопљу, и другим градовима широм земље, да одају почаст жртвама. Током скупова, људи су такође изразили протест против убилачке корупције, тражећи одговорност.

У Кочанима је митинг прерастао у нереде. Демонстранти су ефективно срушили кафе Класик, који има истог власника као и клуб Пулс, и опљачкали његову имовину.

Тренутно је под истрагом 20 људи, међу којима су и високи званичници. Неколико осумњичених је приведено. „Неће бити милости, без обзира којој националности или политичкој странци неко припадао“. „Оно што се догодило је више од злочина, то је масовно убиство које је неко дозволио да се деси због новца, мита и корупције“, рекао је премијер Северне Македоније Кристијан Мицкоски.

  • Да ли је против демонстраната у Београду употребљен „звучни топ“?

Највећи политички митинг у историји Србије одржан је 15. марта. Организација Архив јавних скупова проценила је да се скупу у Београду окупило између 275.000 и 325.000 људи.

Акцију су организовали студенти који већ неколико месеци блокирају факултете и одржавају масовне скупове, тражећи политичко-правну одговорност за погибију 15 људи на новосадској железничкој станици на којој се 1. новембра прошле године срушила надстрешница.

Уочи митинга 15. марта, српске власти су упозоравале на планове демонстраната да заузму државне институције и на могуће насилне акције, али се ништа од тога није догодило.

„Србија је победила, успели смо да сачувамо мир“, рекао је председник Србије Александар Вучић у говору касно 15. марта.

Међутим, демонстранти и опозиција оптужили су власти да су користиле забрањену опрему – звучни топ – против демонстраната.

Бројни снимци, постављени на друштвеним мрежама, показују како активисти минутом ћутања прво одају почаст жртвама трагедије у Новом Саду. Тада су виђени демонстранти како се нагло разилазе, без очигледног разлога.

„Према сведочењима, присутни су осетили снажан звучни удар пре него што су се суочили са таласом врелине или ветра“, наводи се у саопштењу неколико српских организација цивилног друштва (НВО).

Председник Србије, Министарство унутрашњих послова, Министарство одбране и Безбедносно-информативна агенција (БИА) одмах су демантовали оптужбе да су према демонстрантима кориштени звучни топови. Међутим, опозициони лидери су презентовали фотографије на којима се виде возила опремљена звучним топовима, примећена 15. марта испред зграде Председништва. Након тога, српска полиција је признала да су звучни уређаји у поседству служби Министарства унутрашњих послова, презентујући их новинарима. Полиција је инсистирала на томе да „звучни топови“ никада нису коришћени као средство за борбу против нереда, већ да су планирани да се користе за емитовање порука демонстрантима.

У свему томе, Скупштина Србије је 19. марта потврдила оставку премијера Милоша Вучевића. Тако је почело одбројавање од 30 дана за именовање нове владе.

Уколико нова влада не буде одобрена у року од 30 дана, биће одржани нови парламентарни избори. Превремени избори се сада виде као највероватнији развој догађаја.

  • Република Српска провизорно усваја нови устав

Народна скупштина Републике Српске (НСРС) усвојила је 13. марта увече нацрт новог Устава РС.

Основне одредбе дефинишу Републику Српску као суверен, јединствен и недељив уставни ентитет, афирмисан вољом народа и Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини (Дејтонски мировни споразум). Република Српска је дефинисана као држава српског народа и свих народа и грађана који у њој живе.

Укида се јединствено држављанство Босне и Херцеговине, а помиње се само држављанство ентитета БиХ – Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине.

Новим Уставом биће предвиђено стварање Војске Републике Српске, укидање Већа народа Републике Српске и места потпредседника РС.

У Нацрту се наводи да Република Српска има право на самоопределење и да се може удруживати у државне заједнице федералне или конфедералне структуре са суседним и другим државама – или групама држава.

Предвиђено је да се закони које усвоји Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине примењују на територији Републике Српске тек након што их усвоји Народна скупштина Републике Српске.

Нацртом новог Устава одређено је да ће о примени закона и аката органа власти БиХ на територији Републике Српске одлучивати Уставни суд Републике Српске (не Босне и Херцеговине).

За усвајање нацрта новог Устава РС гласало је 50 посланика владајуће коалиције од 58 присутних на седници.

Оквирно усвојени нацрт Устава Републике Српске биће стављен на јавну расправу у трајању од 30 дана, уз накнадно гласање о новом Уставу у року од шест месеци.

За коначно усвајање новог Устава потребна је двотрећинска већина (56 посланика), док их је у владајућој коалицији само 53.

Уколико се на крају усвоји нови устав Републике Српске, то ће значити јасан курс за РС ка стицању много веће, па чак и потпуне независности.

Високи представник у Босни и Херцеговини Кристијан Шмит не дели мишљење да Милорад Додик „блефира“. Према његовом мишљењу, реч је о „дуго планираним припремама за независност” РС.

„Не, ово није блеф, ово је ипак покушај да се мирним путем исцртају нове границе“, рекао је Шмит у интервјуу за аустријске медије.

  • Косово, Албанија и Хрватска потписале меморандум о војном савезу

Документ су 19. марта у Тирани потписали министар одбране Албаније Пиро Венгу, његов косовски колега Ејуп Маћедонци и начелник одбране Хрватске Иван Анушић.

Меморандум има за циљ промовисање сарадње у изградњи одбрамбених капацитета и одбрамбене индустрије, повећање интероперабилности кроз обуку, супротстављање хибридним претњама и јачање стратешке отпорности, као и пружање пуне подршке евроатлантској и регионалној одбрамбеној интеграцији Косова.

Како је наведено, Меморандум је први такав споразум потписан у региону.

„Имамо заједничку процену претњи у крхком безбедносном окружењу. У том контексту, наша посвећеност развоју наших одбрамбених способности је јача него икад“, нагласио је министар Венгу.

Министар Маћедонци је истакао да „сврха ове сарадње није да икога угрожава, већ је порука онима који намеравају да угрозе регион“. „Показујемо им да смо заједно и да нећемо дозволити никоме да дестабилизује регион. Овај споразум је декларација, то је порука свакој земљи, која има за циљ дестабилизацију, да смо заједно“, рекао је он.

Хрватски министар је истакао да је циљ јачање регионалне стабилности и унапређење интероперабилности између оружаних снага три земље, укључујући заједничке вежбе и размену војних искустава.

Анушић је напоменуо да би Бугарска у будућности могла да приступи овом трилатералном војном савезу.

Коментаришући споразуме Загреба, Тиране и Приштине, председник Србије Александар Вучић изјавио је да је потписивање трилатералног Меморандума кршење „такозваног субрегионалног споразума о контроли наоружања из 1996. године”, а оптужио Албанију, Хрватску и „такозвано Косово” да су „почеле трку у наоружању у региону”. Међутим, регионални аналитичари наглашавају да је споразум из 1996. године, који помиње председник Србије, документ који, заправо, само наводи врсте и количине наоружања које су тада могле да имају Савезна Република Југославија, БиХ и Хрватска, па се оптужбе Београда чине неоснованим.