- На Косову се одржавају парламентарни избори 9. фебруара
Председница Косова Вјоса Османи заказала је парламентарне изборе за 9. фебруар 2025. Кампања ће почети 7. јануара.
„Након разматрања свих мишљења, 9. фебруар 2025. је изабран као оптималан датум који балансира интересе свих укључених страна. Председница сматра да је важно да изборна кампања почне након завршетка календарских празника који трају до 7. јануара“, рекао је Османијин саветник Беким Купина.
Ово ће бити први редовни парламентарни избори од проглашења независности 2008. године. Косовска влада, коју предводи лидер покрета Самоопредељење, Аљбин Курти, постаће тако прва влада која ће служити пун четворогодишњи мандат.
- Власти Северне Македоније кажу да опозиција планира етнички сукоб
Премијер Републике Северне Македоније Христијан Мицкоски рекао је да „бивши високи званичници“ са „огромним сумама новца“ на располагању покушавају да изазову етнички сукоб у земљи.
„Нећемо то дозволити. Апелујем на јавност, медије и грађане да се уздрже од било каквих провокација, да их игноришу. Пре или касније, починиоци оваквих провокација ће бити приведени правди“, рекао је Мицкоски 15. августа.
Медији у земљи тврде да шеф владе оптужује највећу албанску странку, Демократску унију за интеграцију (ДУИ), која је тренутно у опозицији, за стварање провокација.
Лидер ДУИ Али Ахмети је одбацио наводе Мицкоског као „неистините“. „ДУИ је посвећена стабилности, безбедности, миру, добрим међуетничким и међусуседским односима, као и европским интеграцијама и одбацује било какве покушаје политичке владе да то дестабилизује“, нагласио је Ахмети.
Познато је да ДУИ овог септембра планира да започне кампању којом би се истакла нелегитимност садашње владе Северне Македоније, чији ДУИ није део.
Према представницима ДУИ, као и неким стручњацима, владина коалиција без водеће албанске странке крши Охридски споразум из 2001. године, који је зауставио домаћи оружани сукоб између Македонаца и Албанаца.
- ЕУФОР ће извести велику вежбу у Босни и Херцеговини
Војна мисија ЕУ у Босни и Херцеговини ЕУФОР ће од 24. августа до 16. септембра 2024. године извести војну вјежбу Брзи одговор на целој територији Босне и Херцеговине.
У годишњој вежби ће учествовати трупе ЕУФОР-а из 23 земље, које ће привремено бити појачане резервним снагама из Аустрије, Мађарске, Румуније, као и међународним мировним снагама НАТО-а са Косова (КФОР).
Оружане снаге Босне и Херцеговине ће подржати ЕУФОР у извођењу вежбе пружањем локација за обуку.
Од 24. августа до 16. септембра становнике Босне и Херцеговине очекује повећање обима кретања трупа, патролирања и других активности, те кретања опреме резервних снага и хеликоптера широм Босне и Херцеговине.
ЕУФОР предузима све мере како би минимизирао утицај вежбе на грађане, нагласили су представници мисије.
Сврха вежбе је демонстрирање борбене спремности ЕУФОР-а и реафирмација сталне подршке партнера БиХ у одржавању безбедног окружења у Босни и Херцеговини, рекао је на заједничкој конференцији за новинаре командант ЕУФОР-а генерал-мајор Ласло Штиц и начелник Заједничког штаба Оружаних снага БиХ генерал-потпуковник Гојко Кнежевић.
- Вулин са Лавровом разговара о стратешком партнерству
Потпредседник Владе Републике Србије Александар Вулин боравио је у званичној посети Москви, где се састао са министром спољних послова Русије Сергејем Лавровом.
Вулин и Лавров сагласили су се да је билатерална сарадња Србије и Русије у заиста доброј фази и да се развија на свим нивоима, пре свега захваљујући пријатељским односима два председника Александра Вучића и Владимира Путина. Саговорници су констатовали да су обе земље заинтересоване за даљи развој српско-руског стратешког партнерства, а разговарано је и о моделима и механизмима за успостављање сарадње Србије и БРИКС-а.
Вулин је истакао да је поносан што Србија није део „антируске хистерије“, јер није увела економска ограничења Русији.
Након Вулинове посете, ЕУ је обавестила Србију да је одржавање веза са Русијом усред актуелне агресије на Украјину неспојиво са вредностима Уније и процесом придруживања. „Европска унија је била кристално јасна са нашим партнерима: Односи са Русијом не могу да буду уобичајени након руске, ничим изазване и неоправдане, агресије на Украјину“, рекао је представник ЕУ новинарима, додајући да Брисел „жели да рачуна на све земље кандидате као на поуздане европске партнере за заједничке принципе, вредности, безбедност и просперитет”.
За сада остаје нејасно да ли је ЕУ спремна да реагује на проруску активност српске владе било чиме осим упозорењима.
- Трговина између Русије и Србије опала у 2023.
У 2023. трговина између Русије и Србије смањена је за приближно милијарду долара на годишњем нивоу.
О томе је у интервјуу руском листу Ведомости говорио Ненад Поповић, министар без портфеља у Влади Србије и копредседник Руско-српског међувладиног комитета за трговину, економску, научну и техничку сарадњу.
У 2022. трговина са Русијом достигла је рекордних 4,28 милијарди долара, рекао је Поповић. Покренути су „велики пројекти у енергетици, трговини, инфраструктури, иновацијама, модерној технологији“.
„Званични статистички подаци за 2023. тек треба да буду објављени, али према привременим проценама, укупан обим трговине са Русијом смањен је на 2,8 милијарди долара, односно на ниво из 2021. године“, навео је српски министар.
„Пад се сасвим логично објашњава политиком санкција земаља ЕУ. … У наредним годинама, уз Русију, радићемо на томе да се вратимо на бројке из 2022. године“, нагласио је Поповић.
Ненад Поповић је средином августа посетио Русију, где је 13. августа одржан први састанак копредседавајућих Руско-српског међувладиног комитета за трговинску, економску, научну и техничку сарадњу. Са руске стране, Комитетом председава Максим Решетњиков, министар економског развоја.
Планови које је српски министар најавио да прошири српско-руску сарадњу у време када је Русија и даље под санкцијама ЕУ, показују да Београд нема намеру да своју спољну политику усклађује са политиком ЕУ, посебно не у погледу става према Русији. Истовремено, санкције које је увела Европска унија утичу и на српско-руску економску сарадњу.
