- Европски парламент објавио годишњи извештај о напретку Црне Горе у преговорима о приступању ЕУ
Укупно 470 посланика Европског парламента гласало је за, 102 против, а 77 је било уздржано.
У извештају се наводи да Црна Гора остаје водећи кандидат у процесу проширења.
Стални известилац Европског парламента за Црну Гору, Марјан Шарец (Словенија), приметио је да је Црна Гора успела да одржи високу јавну подршку чланству у ЕУ, као и учешће владајућих и опозиционих странака у усвајању закона неопходног за европске интеграције. То показује висок ниво свести да је европски пут једини прави за Црну Гору и да нема алтернативе, рекао је он.
Извештај поздравља континуирано потпуно усклађивање спољне и безбедносне политике Црне Горе са политиком ЕУ, укључујући увођење санкција, посебно оних везаних за руску агресију против Украјине.
Истовремено, посланици Европског парламента позвали су Црну Гору да хитно и у потпуности усклади своју визну политику са политиком ЕУ, изражавајући забринутост због тога што је безвизни режим проширен на две земље (Бахреин и Саудијску Арабију), док грађани Русије и Белорусије и даље имају могућност да посете Црну Гору без визе.
Европски парламент је, такође, изразио озбиљну забринутост због злонамерног утицаја, хибридних претњи, кампања дезинформација и напора да се дестабилизује Црна Гора, укључујући покушаје утицаја на политичке процесе и јавно мњење у земљи, дискредитујући Европску унију и угрожавајући напредак Црне Горе на путу ка приступању. Земља је позвана да предузме контрамере кроз појачану сарадњу са ЕУ и НАТО-ом, као и јачањем регионалне сарадње између земаља Западног Балкана.
Извештај, такође, осуђује мешање Српске православне цркве у домаће политичке процесе и напомиње да верске институције могу бити коришћене као средство спољног утицаја.
Европски парламент је истакао важност добросуседских односа и регионалне сарадње у процесу приступања ЕУ. У том контексту, известилац Шарец је изразио жаљење што Поглавље 31, „Спољна, безбедносна и одбрамбена политика“, није могло бити затворено у децембру 2024. године. Као што је познато, Хрватска је блокирала затварање поглавља због низа нерешених питања у односима између Загреба и Подгорице. Посланици Европског парламента позвали су Црну Гору и Хрватску да пронађу решења за билатералне проблеме кроз сарадњу.
Извештај садржи и поглавље о односима Црне Горе са Босном и Херцеговином. Изражена је дубока забринутост због подршке високих црногорских званичника председнику Републике Српске, Милораду Додику, за кога се каже да подрива суверенитет и територијални интегритет Босне и Херцеговине.
Такође, изражено је жељење због учешћа високог црногорског званичника, председника Скупштине Андрије Мандића, на прошлогодишњем Свесрпском сабору у Београду и подршке Декларацији усвојеној на том догађају, за коју се наводи да подрива суверенитет Црне Горе, Босне и Херцеговине и Косова.
Одељак извештаја о демократији и владавини права позива на спровођење релевантног законодавства како би се земљи обезбедила основа за професионализацију, рационализацију и оптимизацију јавне управе, као и за даље усклађивање правног оквира, укључујући устав, са правним тековинама ЕУ.
Земљи се препоручује да упути снажнији одговор кривичног правосуђа на озбиљне случајеве корупције и да створи услове који омогућавају правосудним институцијама и независним телима, одговорним за борбу против корупције, да ефикасно функционишу и буду слободни од политичког утицаја.
Посланици Европског парламента су позвали Црну Гору да у потпуности усклади свој изборни систем са стандардима ЕУ, посебно у областима као што су транспарентност, финансирање странака и изборне кампање.
Црногорска влада има за циљ да затвори сва преговарачка поглавља до краја следеће године и да постане чланица Европске уније 2028. године. До сада је затворено мање од 20 процената поглавља – шест од 33. Још једно поглавље, „Јавне набавке“, требало би да буде затворено на Међувладиној конференцији 27. јуна.
- Србија добија скоро 52 милиона евра од ЕУ
Европска комисија је уплатила 51,7 милиона евра повлашћених кредита у државни буџет Србије, што одговара делу претфинансирања предвиђеног Планом раста ЕУ за Западни Балкан, известила је Делегација Европске уније у Београду 20. јуна.
Додатних 59 милиона евра претфинансирања у облику грантова и кредита биће усмерено кроз Инвестициони оквир за Западни Балкан (WBIF) за побољшање инфраструктуре широм земље. Ово претфинансирање представља 7% укупне финансијске подршке додељене Србији у оквиру Плана раста ЕУ.
Како је наведено у саопштењу, исплата претфинансирања следи након ратификације Споразума о инструменту и Споразума о зајму у оквиру Инструмента за реформе и раст од стране Народне скупштине Републике Србије. Ови споразуми су ратификовани у новембру 2024. и марту 2025. године.
Будуће исплате из Инструмента за реформе и раст за Западни Балкан биће извршене након спровођења реформских корака договорених између Европске комисије и Владе Републике Србије кроз Агенду реформи, и под условом да буду испуњени релевантни предуслови и општи услови.
Такође се напомиње да је Европска комисија исплатила претфинансирање Северној Македонији и Албанији у марту, а Црној Гори у мају 2025. године.
Косово још увек треба да испуни исте процедуралне захтеве да би добило претфинансирање, укључујући ратификацију Споразума о кредитноm аранжману и Споразума о зајму, док Босна и Херцеговина још увек није поднела своју коначну Агенду реформи.
План раста за Западни Балкан служи као путоказ за приближавање регионалних економија Европској унији и предвиђа постепени приступ јединственом тржишту ЕУ, дајући људима широм Западног Балкана прилику да искусе прве користи од европских интеграција, уз подршку даљој регионалној економској интеграцији.
- Скоро половина грађана Србије против чланства у ЕУ
На могућем референдуму о приступању Србије Европској унији, 46 одсто испитаника би гласало „за“, док је 44 одсто испитаника тренутно против чланства у ЕУ. То показује анкета јавног мњења коју је спровео ЦеСИД (Центар за слободне изборе и демократију). Када је реч о личним користима од чланства Србије у Европској унији, 53 одсто грађана не види никакве, нити верује да би такав корак значајно побољшао квалитет њихових живота.
Око 79 одсто грађана верује да се Србија креће ка ЕУ „веома споро и нежурно“, „стога не чуди што је скоро половина учесника анкете (47 одсто) уверена да Србија никада неће постати њен део“, наводи се у студији.
Грађани најчешће наводе статус Косова и Метохије као кључни разлог зашто се Србија може заобићи у процесу интеграција у ЕУ: 36 одсто испитаника сматра то питање кључном препреком.
Још 27 одсто испитаника сматра да даље европске интеграције отежавају проблеми са владавином права и стањем демократије.
Такође, 21 одсто испитаних наводи неспровођење санкција Русији као разлог успоравања.
Када је реч о ставовима према ЕУ у контексту пројекта Јадар – рударење литијума и бора, већина испитаника (око 64 одсто) је указала на то да подршка коју је ЕК пружила пројекту погоршава ставове према ЕУ.
Мишљење о Европској унији је, такође, погоршано „односом ЕУ према студентским протестима“. „Када је реч о студентским протестима, став 36 одсто грађана је да ЕУ треба јавно да осуди власти и недвосмислено подржи студенте, док већина грађана (60 одсто) сматра да је прави начин подржати право на протест, али без осуде власти и мешања у послове Србије“, напомиње се у студији.
Испитивање јавног мњења спроведено је у априлу 2025. године на национално репрезентативном узорку од 1.000 пунолетних испитаника у оквиру пројекта „Разумевање кризе, јачање отпорности: Ка последњој станици ЕУ интеграција“.
- Индијски премијер Нарендра Моди у званичној посети Хрватској
Ово је прва посета шефа индијске владе овој земљи.
Током разговора, стране су се сложиле да прошире сарадњу у неколико области.
Посебна пажња је посвећена повећању трговинског промета између Хрватске и Индије. У том контексту, хрватски премијер Андреј Пленковић предложио је стварање економског коридора између Индије, Блиског истока и Европе.
„Тренутни обим трговине између две земље је око 250 милиона долара. То је основа за још већу трговину. Верујемо да је иницијатива премијера Модија за стварање економског коридора између Индије, Блиског истока и Европе велика прилика“, рекао је хрватски премијер. „Као најприроднија улазна тачка у Централну Европу на Медитерану, Хрватска је јединствено позиционирана да игра значајну улогу у комбинацији Иницијативе три мора и економског коридора Индија-Блиски исток-Европа“, рекао је Пленковић.
Постигнут је договор о сарадњи у области одбране.
„Сарађиваћемо у одбрамбеној индустрији. Развићемо план који ће се фокусирати не само на обуку и размену, већ и на целу одбрамбену индустрију“, рекао је индијски премијер.
Према Модијевим речима, стране су се сложиле да прошире сарадњу у фармацеутској, пољопривредној, информационој, чистим и дигиталним технологијама, сектору обновљивих извора енергије и полупроводника, бродоградњи и сајбер безбедности.
Посета индијског премијера Хрватској је раније била заказана за мај, пре него што је одложена због тензија у региону Кашмира. Индијски премијер је 18. јуна посетио Загреб у оквиру европске турнеје. Према хрватским медијима, Моди је одбио позив америчког председника Доналда Трампа да посети Сједињене Државе, јер је већ имао заказану посету Хрватској.
- Могуће покретање новог суђења у случају „државног удара“ у Црној Гори
Специјално државно тужилаштво Црне Горе поднело је жалбу Апелационом суду на ослобађајућу пресуду у случају државног удара.
Захтев је поднет због значајног кршења одредби кривичног поступка и погрешно утврђеног чињеничног стања.
„Првостепена пресуда је јавно објављена 12. јула 2024. године, а њен оверени препис је достављен Специјалном државном тужилаштву 3. јуна ове године са законском назнаком да се жалба може поднети у року од 15 дана од дана достављања њеног преписа“, наводи се у саопштењу агенције.
„Предлаже се да другостепени суд, пошто је првостепена пресуда већ поништена, одржи рочиште и донесе пресуду којом ће окривљене прогласити кривима за кривична дела која су им стављена на терет“, напоменуло је Специјално тужилаштво.
Треба подсетити да су пресудом првостепеног суда у Подгорици, током поновљеног суђења 12. јула 2024. године, сви окривљени у случају покушаја државног удара током парламентарних избора 2016. године ослобођени оптужби.
Суд је ослободио руске држављане Едуарда Шишмакова и Владимира Попова, лидере бившег проруског Демократског фронта, садашњег председника Скупштине Црне Горе Андрију Мандића, посланике Милана Кнежевића и Михаила Чађеновића, као и пензионисаног генерала српске жандармерије Братислава Дикића и седам других српских држављана.
Током првог суђења на првостепеном суду, сви осумњичени су 9. маја 2019. године осуђени на укупно 70 година затвора.
У пресуди црногорског суда у овом случају наводи се да су два Руса (вероватно агенти руских обавештајних агенција) уротила да оснују криминалну организацију и регрутовали грађане Србије и Црне Горе са циљем насилног свргавања владе и проглашења победе (проруског) „Демократског фронта“ на парламентарним изборима 2016. године како би спречили улазак Црне Горе у НАТО.
Починиоци су планирали да насилно заузму црногорски парламент на дан парламентарних избора 16. октобра 2016. године, као и да отму и убију тадашњег премијера Црне Горе, Мила Ђукановића.
Дана 5. фебруара 2021. године, црногорски Апелациони суд је поништио пресуду. Одлука је донета након што је коалиција предвођена Демократским фронтом дошла на власт у Црној Гори након парламентарних избора 2020. године.
- Казна за бившег шефа бугарског културног клуба у Северној Македонији изазвала је негодовање у Софији
Дана 12. јуна, првостепени суд у Битољу (Северна Македонија) осудио је Љубча Георгиевског, шефа бугарског културног клуба „Иван Михаилов“, који су власти затвориле, на једногодишњу условну казну са двогодишњим периодом надзора. Казна је изречена по оптужбама за подстицање мржње, раздора и нетолеранције на националној, расној, верској и другој дискриминаторској основи, као и за ширење расистичког и ксенофобичног садржаја.
Клуб „Иван Михаилов“, који води Љубчо Георгиевски, назван је по бугарском револуционару и политичару с почетка 1920-их и 1930-их. Иван Михаилов се сматра контроверзном историјском личношћу у Северној Македонији, оптужен за сарадњу са нацистима.
Након судске пресуде у Битољу, Љубчо Георгиевски је рекао да је за њега пресуда политичка порука, усмерена не против њега лично, већ против бугарског идентитета у Северној Македонији.
Бугарске власти су судску пресуду против Георгиевског окарактерисале као „апсолутно неприхватљиву“.
Бугарски министар спољних послова Георгиев је нагласио: „Апсолутно је неприхватљиво да у земљи, која тврди да је пример функционишуће мултиетничке демократије, отворено изјављивање припадности бугарском народу, поштовање бугарских националних симбола и хероја и ширење аутентичне бугарске књижевности буде кажњиво затвором.“
„Кршење права Бугара у Северној Македонији је чињеница која се не може порећи. Данашња судска пресуда против господина Георгиевског је још једна потврда практичног одбијања власти нашег југозападног суседа да обезбеде основна права ове групе својих грађана“, додао је.
Касније су бугарски председник Румен Радев и министар спољних послова Георгиев примили Љубча Георгиевског у Софији.
Љубчо Георгиевски је током састанака истакао да „пут Републике Северне Македоније ка Европи зависи од људских права, а тамо су права Бугара једнака нули“. „Желимо измене устава, уставне гаранције наших права“, рекао је он.
Као што је познато, главни захтев да Северна Македонија започне стварне преговоре о чланству у ЕУ јесте да се у Устав земље укључи помињање Бугара. Скопље не пристаје да спроведе споразуме постигнуте током претходне владе, захтевајући додатне гаранције за приступање ЕУ и указујући на бројне компромисе које је земља већ направила како би постигла признање и осигурала напредак на путу евроатлантских интеграција.
Конкретно, након распада Југославије, Бивша Југословенска Република Македонија била је приморана да промени своју заставу, одустане од одавања почасти Александру Великом и, коначно, промени име земље.
