- Албанија отворила последњи преговарачки кластер за приступање ЕУ
Кластер 5, „Ресурси, пољопривреда и кохезија“, званично је отворен током Међувладине конференције у Бриселу.
Овај корак има симболичан и технички значај: то значи да су свa 33 преговарачка поглавља, груписана у шест тематских кластера, сада формално отворена за преговоре.
Представници Европске уније значајно су похвалили брзину реформи Тиране, истичући поштовање принципа заснованог на заслугама и геополитички значај проширења.
Министарка за европске послове Данске, Мари Бјере, потврдила је стратешки значај овог процеса: „Проширење је геополитичка нужност за ЕУ… Данашњи корак отварања последњег преговарачког кластера са Албанијом показује посвећеност земље даљем напретку на свом путу ка чланству у ЕУ.“
Европска комесарка за проширење Марта Кос је напоменула да је овај догађај симболичан не само за Тирану, наводећи да достигнућа Албаније на путу ка ЕУ инспиришу земље и грађане Западног Балкана „који теже истој одлучности и променама“.
Албански премијер Еди Рама назвао је овај успех „рекордним достигнућем“ и прогласио амбициозне циљеве земље: „Ништа неће зауставити пут Албаније ка чланству у ЕУ 2030. Циљ владе је да заврши преговарачки процес до 2027.“
Пажња Албаније ће се сада у потпуности фокусирати на спровођење реформи и затварање преговарачких поглавља. Ово је много сложенија фаза. Да би се поглавље сматрало затвореним, земља кандидат мора не само да усвоји релевантне законе ЕУ (acquis communautaire), већ и да покаже њихову ефикасну имплементацију и практичну примену.
- Превремени парламентарни избори на Косову биће одржани 28. децембра
Председница Косова Вјоса Османи потписала је декрет о распуштању парламента и одлучила да се ванредни парламентарни избори одрже 28. децембра 2025. године.
Одлука је донета након консултативног састанка који је Османи одржала са представницима политичких странака.
„Датум 28. децембар је одређен јер је то једини датум који омогућава ЦИК-у да организује изборе на редован начин и у оквиру уставних рокова“, рекла је председница. Поред тога, према њеним речима, већина странака је предложила управо овај датум за изборе.
Одржавање ванредних избора постало је неопходно након што парламент није успео да формира владу. Посланици су два пута гласали против формирања владе „Самоопредељења“ (LVV) — прво под садашњим вршиоцем дужности премијера Аљбином Куртијем, а затим под бившим председником парламента Глауком Конјуфцом. Према Уставу Косова, ако други кандидат за премијера, који је добио мандат за формирање владе, не може да обезбеди парламентарну подршку, председник мора да распише нове изборе, који се морају одржати у року од 40 дана од објављивања.
Централна изборна комисија је већ одобрила распоред активности за одржавање превремених избора за Скупштину Косова, који ће се одржати 28. децембра 2025. године. Изборна кампања ће трајати само 12 дана — од 17. до 28. децембра.
Стручњаци упозоравају да би Косово могло да се суочи са још једним периодом политичке нестабилности након избора 28. децембра, истичући да обнова парламента можда неће значајно променити однос политичких снага. Недавно одржани локални избори потврђују ову прогнозу — ниједна од странака није имала значајну предност према резултатима гласања. Према проценама стручњака, „Самоопредељење“ Аљбина Куртија ће највероватније остати фаворит у изборној трци, али поново, као и после избора у фебруару ове године, Покрет Самоопредељење неће имати апсолутну већину у парламенту.
- У Тирани одржан самит посвећен спровођењу Плана раста ЕУ
Комесарка ЕУ за проширење Марта Кос и лидери шест земаља Западног Балкана (Албанија, Босна и Херцеговина, Косово, Црна Гора, Северна Македонија и Србија) састали су се у Тирани на самиту „Наш пут ка ЕУ“ како би проценили напредак у спровођењу Плана раста ЕУ за Западни Балкан и разговарали о приоритетима за будућност.
План раста, подржан Инструментом за реформе и раст у износу од 6 милијарди евра, подржава партнере са Западног Балкана у спровођењу реформи ради напредовања ка чланству у ЕУ, наводи се у саопштењу Европске комисије.
У 2025. години из Инструмента за реформе и раст је издвојено 414 милиона евра. Албанија је добила 164 милиона евра, Црна Гора — 45 милиона евра, а Северна Македонија — 76 милиона евра.
Србији је такође одобрено прелиминарно финансирање од 111 милиона евра, а Комисија тренутно процењује два додатна захтева за финансирање.
Косово и Босна и Херцеговина још увек нису добили никаква средства. Косово још није ратификовало Споразум о финансирању и Споразум о зајму.
Босна и Херцеговина је са закашњењем усвојила своју Агенду реформи, а сада документ мора да одобри Европска комисија.
Марта Кос је нагласила да је водила отворену дискусију са регионалним лидерима о томе како убрзати спровођење Плана раста и како резултати овог процеса могу користити свим грађанима Западног Балкана.
„Имамо много разлога за славље, али морамо бити и искрени: две од шест земаља још нису почеле да спроводе реформе. Две земље са најбољим резултатима (Албанија и Црна Гора) спровеле су око 50 одсто договорених реформи и овде видимо јасну везу између напретка у процесу приступања и спровођења Агенде (реформи). Што се тиче додељених средстава, још увек нисмо покрили 10 одсто укупног износа. Стога, можемо и морамо заједно учинити више“, додала је комесарка.
„На крају крајева, све земље Западног Балкана припадају ЕУ; све земље Западног Балкана морају постати пуноправне чланице Уније“, рекла је комесарка.
***
Вршилац дужности премијера Косова, Аљбин Курти, на самиту Плана раста ЕУ Тирани, критиковао је Европску унију због недостатка напретка у додељивању статуса кандидата Косову. Назвао је парадоксом говорити о хитном проширењу ЕУ када пријава Косова већ три године стоји на полицама ЕУ.
„Ниједна земља у нашем региону није била спремнија у тренутку добијања статуса кандидата него што је Косово данас. Говорити о хитности проширења (ЕУ), с једне стране, док пријава Косова скупља прашину три године на полици ЕУ, је, благо речено, парадокс“, рекао је он.
- Албански суд за борбу против корупције суспендовао министарку
Специјални суд за борбу против корупције и организованог криминала (GJKKO) Албаније суспендовао је са функције заменицу премијера и министарку инфраструктуре и енергетике Белинду Балуку.
Одлука GJKKO-а да суспендује Балуку донета је у оквиру истраге Специјалног тужилаштва (SPAK) о наводним прекршајима од стране Балуку током поступака јавних набавки. Случај се посебно односи на изградњу тунела на аутопуту у јужној Албанији и обилазнице око Тиране. Суд је такође изрекао забрану путовања Белинди Балуку.
Током седнице албанског парламента, Балуку је одбацила оптужбе и изјавила да ће сарађивати у истрази.
Албанска влада на челу са премијером Едијем Рамом жалила се на одлуку GJKKO званично се обраћајући Уставном суду земље.
Премијер Рама је описао одлуку GJKKO као „бруталан чин“ који се „меша у независност извршне власти“. На заједничкој конференцији за новинаре са комесарком ЕУ Мартом Кос у Тирани, одговарајући на питање новинара у вези са одлуком суда о суспендовању Белинде Балуку, Рама је нагласио да „није уобичајена пракса у ЕУ да се људи суспендују са функције“ и да је „ово јединствен пример у историји Европе“.
Истовремено, Рама је изјавио да ће влада поштовати одлуку GJKKO док Уставни суд не донесе своју пресуду. За сада, како је премијер нагласио, Албанија је остала без заменика премијера и вршиоца дужности министра за инфраструктуру и енергетику.
***
Албанија има репутацију једне од најкорумпиранијих земаља у Европи, а борба против организованог криминала и корупције један је од главних услова за приступање ЕУ. Од подношења захтева за чланство, Албанија је увела неколико инструмената за борбу против корупције, укључујући оснивање посебног тела SPAK за борбу против корупције и организованог криминала на највишим нивоима власти.
Један од најоригиналнијих корака албанске владе у борби против корупције био је „именовање“ АИ-бота Диела на „позицију“ виртуелног министра задуженог за побољшање јавних набавки и искорењивање корупције.
У недавном интервјуу за Euronews, Рама је изјавио да ће до 2027. године земља увести систем јавних набавки заснован на вештачкој интелигенцији, осмишљен да „осигура нечувени ниво брзине, транспарентности и тачности“.
- Вучић оптужен за умешаност у „Сарајевски сафари“; председник Србије то одлучно пориче
Међународни скандал избио је око председника Србије, Александра Вучића, након што је хрватски истраживачки новинар Домагој Маргетић поднео тужбу против њега тужилаштву у Милану, оптужујући га за умешаност у такозвани „Сарајевски сафари“ – случај који се тиче „снајперског туризма“ током опсаде Сарајева 1990-их. Према тврдњама новинара, Вучић је можда био присутан на војним положајима са којих су страни држављани наводно пуцали на цивиле у Сарајеву за новац.
Информације о Маргетићевој тужби објавили су бројни угледни западни медији.
Председник Србије Александар Вучић одмах је и одлучно негирао све оптужбе, називајући их злонамерним дезинформацијама усмереним против Србије. Вучић је изјавио да су такви текстови „део доктрине и стратегије усмерене на рушење српске државе“.
Уз јавна демантија, Вучић је најавио намеру да поднесе тужбе против медија који шире ове оптужбе и да у ту сврху ангажује „најбоље адвокате на свету“. „Верујем да могу да узмем милионе од њих за ово“, рекао је председник Србије, додајући да ће део новца ићи адвокатима, а део ће бити дониран сиромашној деци.
