- Србија, Мађарска и Русија планирају изградњу новог нафтовода
Дана 21. јула, министарка рударства и енергетике Србије, Дубравка Ђедовић Хандановић, и министар спољних послова и трговине Мађарске, Петер Сијарто, водили су преговоре са замеником руског министра енергетике, Павлом Сорокином, о реализацији пројекта изградње нафтовода између Србије и Мађарске и снабдевању руском сировом нафтом.
„Брисел агресивно укида енергетске везе, забрањује коришћење руских енергетских ресурса и блокира транспортне руте. Ова ситуација се може решити укључивањем више извора енергије и развојем додатних транспортних рута. Данас, заједно са нашим српским и руским колегама, договарамо се о изградњи новог нафтовода који ће повезати Мађарску са Србијом“, изјавио је Сијарто.
Након разговора, Ђедовић Хандановић је изјавила да владе Србије, Мађарске и Русије подржавају реализацију овог пројекта, који ће земљи обезбедити додатну руту за снабдевање сировом нафтом у наредних неколико деценија. „Изградња овог гасовода омогућиће Србији да обезбеди снабдевање сировом нафтом преко Мађарске, чиме ће додатно ојачати своју енергетску безбедност. Диверзификација снабдевања је важна како би била безбеднија и мање зависна од једне руте снабдевања, посебно у све нестабилнијем геополитичком контексту“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Према извештајима, дужина новог нафтовода ће премашити 300 км. Повезиваће град Нови Сад у Србији са пријемном станицом гасовода „Дружба“ која се налази у Сазхаломбати, у Мађарској. Пројектовање и техничка документација су у завршној фази, а очекује се да ће радови почети почетком 2026. године. Планирано је да нови гасовод буде пуштен у рад 2027. године. Пројекат је пројектован за годишњи транзит до 5 милиона тона нафте.
Српске власти су одлучиле да изграде додатну руту снабдевања нафтом када је Хрватска крајем 2022. године забранила транспорт руске нафте преко гасовода ЈАНАФ у складу са санкцијама Европске уније против Русије, због њене инвазије на Украјину. У октобру 2022. године, Србија и Мађарска су се сложиле да изграде цевовод који би омогућио Србији да прима руску нафту повезивањем са цевоводом „Дружба“ који пролази кроз Украјину.
Европска унија је 2022. године привремено укинула забрану Мађарској за увоз руске нафте преко цевовода „Дружба“, јер земља нема приступ мору. Истовремено, Украјина тренутно разматра могућност прекида транзита руске нафте, доводећи у питање будућност српско-мађарског цевовода.
- Србија и Кина ће спровести прве заједничке војне вежбе
У другој половини јула, специјалне јединице кинеске и српске војске одржаће заједничке вежбе под називом „Чувар мира 2025“ у провинцији Хебеј на северу Кине, најавио је пуковник Ђијанг Бин, портпарол кинеског Министарства одбране, на конференцији за новинаре.
„Ово ће бити прве заједничке вежбе кинеске и српске војске“, рекао је он, додајући да ће билатералне активности помоћи у јачању борбених способности снага учесница и продубљивању сарадње између две војске.
Ове вежбе су део развоја војне сарадње између земаља. Источноазијска држава је балканској земљи обезбедила системе противваздушне одбране како би заштитила свој ваздушни простор.
Србија је једина европска земља која има војну сарадњу са Кином, укључујући војно-техничку сарадњу. Стога се не ради само о вежбама, већ и о ономе што им претходи – набавци наоружања и опреме, заједничком развоју, односно трансферу одређене имовине и стручности из Кине у војну индустрију Србије, напомињу војни аналитичари.
- ЕУ смањује буџет Плана раста за Босну и Херцеговину
Босна и Херцеговина је остала без првих 108,5 милиона евра из Плана раста Европске уније за Западни Балкан јер политичари из БиХ, током годину и осам месеци, нису успели да се међусобно договоре и представе ЕУ коначну верзију програма реформи потребну за почетак финансирања.
Спор унутар БиХ је настао зато што Република Српска одбија сваки пренос овлашћења на државу, док политичари из Федерације Босне и Херцеговине захтевају да државне институције барем координирају процес. Представници Републике Српске чак одбацују употребу термина „национални“ у било ком контексту у Реформској агенди на којој инсистирају представници Федерације.
ЕУ нуди 6 милијарди евра земљама региона како би убрзала њихов развој и интеграцију, а БиХ је једина земља која није испунила предуслове нити се договорила о плану реформи прихватљивом за Европску комисију.
Према нацрту Реформске агенде, власти два ентитета Босне и Херцеговине планирале су да поднесу захтеве за инфраструктурне пројекте вредне преко 2,3 милијарде евра.
На пример, планирано је да се средства ЕУ користе за завршетак изградње аутопута на паневропском коридору 5ц, који ће повезати хрватску луку Плоче са Будимпештом; за модернизацију железнице изграђене током бивше Југославије; за реализацију низа енергетских пројеката; и за дигитализацију земље, укључујући изградњу модерне оптичке мреже и увођење 5G.
Упркос неслагањима, политичари из различитих делова БиХ успели су да се договоре о појединачним инфраструктурним пројектима, али се то показало недовољним. Европска комисија је одлучила да више неће чекати коначни документ од БиХ и повукла је десет процената средстава планираних за Босну и Херцеговину, што значи мање средстава за све планиране пројекте у БиХ, а више за друге земље у региону.
Након што је Босна и Херцеговина остала без првих 108,5 милиона евра из Плана раста Европске уније за Западни Балкан, Босна и Херцеговина сада може да приступи средствима чији је износ максимално 976,6 милиона евра. Европска комисија упозорава власти Босне и Херцеговине да ће, уколико коначна, консолидована верзија Реформске агенде не буде представљена до 30. септембра 2025. године, доћи до додатног смањења планираних средстава за десет процената.
- Универзитет Црне Горе договорио сарадњу са кинеским рачунарским центром под санкцијама САД
Државни универзитет Црне Горе и центар за рачунарство провинције Шандонг (Национални суперрачунарски центар у Ђинану) Народне Републике Кине договорили су се о сарадњи. Меморандум о разумевању потписали су ректор Универзитета Црне Горе, Владимир Божовић, и секретар Партијског комитета Националног суперрачунарског центра у Ђинану, Ју Ли Ванг.
„Овим меморандумом отварамо врата стратешкој сарадњи у областима које обликују будућност дигиталне безбедности и технологија – од криптографских протокола и вештачке интелигенције до блокчејна и заједничких истраживачких платформи. Наш циљ је размена знања, развој иновативних решења и изградња јаких веза између академских заједница у Црној Гори и Кини“, изјавио је Божовић.
Планирана сарадња обухвата истраживање и развој криптографских протокола и безбедносних система, оптимизацију вештачке интелигенције, дизајн архитектура сајбер безбедности заснованих на интеграцији хардверских и софтверских решења. Сарадња, такође, укључује примену блокчејн технологије за заједничку обуку вештачке интелигенције, као и стварање заједничке платформе за тестирање и верификацију криптографских алгоритама у симулираним безбедносним изазовима.
Током састанка разматране су и конкретне могућности за проширење сарадње, укључујући размену истраживача, заједничко учешће у међународним пројектима, као и повезивање кроз истраживачки рад, заједничке образовне програме и иновационе центре.
Од априла 2021. године, Национални центар за суперрачунарство у Ђинану налази се на листи организација које је санкционисало Министарство трговине САД. Према подацима Америчког бироа за индустрију и безбедност, овај и шест других кинеских центара повезани су са програмима модернизације војске Кине и развојем наоружања, укључујући хиперсоничне ракете и потенцијално оружје за масовно уништење. Санкције спречавају ове организације да приступе напредним америчким технологијама, посебно у чиповима и софтверу, због сумње да би се ове технологије могле користити у војне сврхе.
Сарадња Универзитета Црне Горе са високотехнолошким кинеским центром под санкцијама може да закомпликује односе Подгорице са Вашингтоном.
- Студентски протести се настављају у Србији
Као што је познато, студенти већ неколико месеци блокирају универзитетске факултете широм Србије, инсистирајући на одговорности за смрт 16 људи након урушавања бетонске надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду 1. новембра 2024. године. Недавно је на листу захтева студентског покрета додат и захтев за расписивање ванредних парламентарних избора.
Током прошле седмице, демонстранти су неколико сати блокирали мостове, тргове и путеве у Београду, као и магистралу у Ужицу. Скупови и блокаде путева одржани су и у Нишу, Крагујевцу, Новом Саду, Крушевцу, Лозници и другим градовима. На неким местима дошло је до сукоба између демонстраната и полиције.
Дана 22. јула, полиција и управа Студентског културног центра (СКЦ) у Београду испразнили су зграду у којој су студенти боравили од фебруара. Након тога, провладини медији и власти су известили о нередима и крађама које су открили у просторијама СКЦ-а.
Тим поводом, председник Србије, Александар Вучић, изјавио је да је „задатак државе да пронађе одговорне за надстрешницу у Новом Саду, али и да обезбеди одговорност за све који су, након тога, уништили земљу“. „То значи да ће морати да одговарају сви они који су нам уништавали образовни систем, који су нам од факултета правили свињце, сви они који су нам разарали земљу и институцију у претходних неколико месеци“, додао је.
Упркос оптужбама власти, студентски покрет остаје одлучан да настави протесте. Очекује се да ће протести потрајати, а њихов интензитет ће зависити од консолидације студената и цивилног друштва, деловања власти и реакције међународне заједнице.
