- Додик изгубио мандат председника, али се не слаже са одлуком
Суд Босне и Херцеговине је 18. августа одбацио жалбу на одлуку Централне изборне комисије о престанку мандата председника Републике Српске, Милорада Додика.
Судска одлука је коначна и значи да превремени председнички избори у Републици Српској морају бити расписани у року од 90 дана. Председник ће, у овом случају, бити изабран само на годину дана — до октобра 2026. године, када је требало да истекне Додиков мандат.
У фебруару је суд у Сарајеву у одсуству осудио Додика на годину дана затвора и на шест година му забранио бављење политичким активностима. Додик је проглашен кривим за игнорисање одлука високог представника Кристијана Шмита. На Додиков захтев, суд је затворску казну заменио новчаном казном, али забрана обављања функције остаје на снази.
Додик није признао судску одлуку. „Не признајем одлуке неуставних судских органа, остајем председник Републике Српске!“, нагласио је на конференцији за новинаре.
Уочи објављивања судске одлуке у вези са Додиковим мандатом, премијер Републике Српске, Радован Вишковић, поднео је оставку. Додик је најавио да ће предложити кандидатуру за шефа владе Републике Српске након консултација у складу са процедуром предвиђеном Уставом РС. Према његовим речима, наступила је фаза кулминације хибридног рата Запада против Републике Српске, те је стога неопходно превазићи ситуацију формирањем владе националног јединства.
Поред тога, Додик је најавио одржавање референдума на којем ће „грађани одбацити недемократске одлуке“. Према његовим речима, грађани ће моћи да одговоре на питање да ли су спремни да „странац наметне своја правила и уништи уставни поредак“.
Референдум би требало да се одржи крајем септембра, након чега ће Народна скупштина Републике Српске „учврстити вољу грађана законодавним средствима“. Ако се Сарајево ни након тога не врати дејтонским принципима, онда ће се накнадно одржати референдум о самоопредељењу Републике Српске, рекао је Додик.
Према независним политичким аналитичарима и правним стручњацима, најављени референдум(и) ће бити поништен од стране Уставног суда Босне и Херцеговине. Ако се референдуми ипак одрже, имаће облик грађанске анкете, плебисцита, и неће имати правне последице.
Истовремено, према речима Вехида Шехића, стручњака за правна питања, веома је тешко предвидети шта ће се даље десити „у земљи попут Босне и Херцеговине, земљи у којој владавина права још увек не постоји“.
- Антивладини протести се настављају у Србији. Главни захтев — превремени избори
У Србији протести којима се захтева одговорност за смрт 16 људи услед урушавања надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду 1. новембра прошле године трају већ више од девет месеци. Скорије су студенти који предводе протесте захтевима додали позив властима да распишу превремене парламентарне изборе, јер „држава није учинила ништа да одговорне за несрећу позове на одговорност“.
У августу су протести у Србији постали затегнутији, сукоби између антивладиних демонстраната и присталица владајуће СНС, демонстраната и полиције постали су чешћи, а полицијске интервенције интензивније. Од средине августа студентски и грађански протести се одржавају свакодневно и покривају највеће градове широм Србије. Студенти блокирају факултете, грађани се окупљају испред зграда судова, одржавају се протестне шетње, пикетинг се организује испред канцеларија владајуће СНС, а напади на седишта СНС нису реткост.
Током претходних 15 дана, широм земље су се масовно одвијали студентско-грађански протести, у којима је интервенисала полиција, растерујући демонстрације силом, уз сузавац и светлеће гранате, након чега су хапсили учеснике протеста, од којих су неки брутално претучени.
Као резултат сукоба, повређене су десетине полицајаца и припадника других безбедносних структура, укључујући и војну специјалну јединицу „Кобре“. Десетине демонстраната је приведено, а неколико демонстраната је ухапшено.
***
Председник Србије Александар Вучић је 22. августа, демонстрирајући своју намеру да реши политичку кризу преговорима, позвао представнике протестног покрета на јавне дебате.
„Упркос свим лошим стварима које мислим о њиховим захтевима, сматрам веома важним да их чујемо и да слушамо једни друге. Верујем да је изузетно важно обновити дијалог у нашој Србији“, рекао је Вучић у видео обраћању на Инстаграму.
„Хајде да уђемо у дијалог, дебате са онима који другачије мисле. Они имају право да то захтевају од свог председника, укључујући и изборе“, рекао је председник Србије, позивајући „легитимне представнике“ демонстраната „које ће изабрати“ на дебате „на свим нашим телевизијским каналима и порталима“. „Време је да покажемо лице сваког од нас, али много важније је да покажемо програме и представимо визију. Желим да се боримо за визију, да се боримо за будућност, да о њој одлучујемо кроз дијалог и разговор. Без сукоба и насиља. Да вратимо земљу у њено правно стање, тамо где је била пре девет месеци“, рекао је Вучић.
„Желим да уђем у дебате и желим да представимо нашу визију и наше планове. То је тренутно најважније за Србију, а онда ће грађани имати прилику да виде чија је визија стварна и реалистична“, рекао је Вучић у свом обраћању.
Представници студентског протестног покрета и опозиције одговорили су да ће дебате бити могуће тек након што буду расписани ванредни избори.
Студенти Филозофског факултета Универзитета у Београду најавили су да ће разговарати са председником када распише изборе.
„Очигледно нема одговор на народни бунт, па би сада желео да разговара са нама које је месецима називао терористима. Разговараћемо о визијама и програмима за будућност током предизборне кампање, када буду расписани избори“, рекли су студенти који учествују у протестима.
Студенти Пољопривредног факултета у Београду написали су: „Можда, када буду расписани избори“.
Правни факултет у Нишу је изјавио: „Распиштите изборе. Немамо више о чему да разговарамо.“
„Студенти месецима износе јасне и конкретне захтеве. Док држава месецима одговара само батинама и отвореним претњама. Током предизборне кампање има простора за дебате. То нас чека након расписивања избора“, рекли су студенти Електронског факултета у Нишу 22. августа.
Председник опозиционе Демократске странке (ДС), Срђан Миливојевић, рекао је да је ово „Вучићев позив на лажни дијалог“. „Правите се јаки када хапсите, претите и бијете, а када видите да вас се нико не плаши, правите се миротворац“, написао је Миливојевић на платформи Икс.
Вучић је раније изјавио да ће парламентарни избори бити расписани превремено, али није објављен тачан датум. Очигледно је да даља обећања српских власти без конкретних одлука у вези са расписивањем избора неће бити схваћена од стране учесника протеста и опозиционо оријентисаних грађана.
- Међународна реакција на политичку кризу у Србији
Реакција Европске уније на догађаје у Србији остаје уздржана.
Средином августа, након ескалације протеста и избијања насиља, европска комесарка за проширење, Марта Кос, изразила је дубоку забринутост.
„Извештаји о насиљу током недавних протеста у Србији су дубоко забрињавајући. Напредовање на путу ка ЕУ захтева да грађани могу слободно да изражавају своје ставове, а новинари да извештавају без застрашивања или напада“, написала је Кос на X.
Дана 19. августа, амбасадор ЕУ у Србији Андреас фон Бекерат састао се са председницом Народне скупштине Србије Аном Брнабић како би разговарали, између осталог, о ситуацији око протеста.
„ЕУ је нагласила потребу да све стране поштују основна права, укључујући право на мирно окупљање“, наводи се у саопштењу Делегације ЕУ у Србији након састанка. Амбасадор је осудио сво насиље и мржњу и позвао политичке актере да избегавају провокативну реторику и ширење дезинформација.
Фон Бекерат је нагласио да свака сумња на прекомерну употребу силе мора бити правилно истражена. Такође, нагласио је важност заштите новинара и осигуравања да полицијске акције остану пропорционалне и у складу са стандардима поштовања људских права.
Дијалог у целом политичком спектру остаје „једини пут напред“, рекао је амбасадор, позивајући све стране да деескалирају тензије и наставе реформе демократским каналима.
Русија је изразила подршку званичном Београду.
У саопштењу, руско Министарство спољних послова описало је протесте као „нови талас уличних нереда који прелазе границе цивилизованог понашања“. Учесници протеста, према руском министарству спољних послова, су „хулигани“ који „не презалажу се од отворене агресије, варварства и насиља“.
У саопштењу се наводи да „Русија не може остати равнодушна према ономе што се дешава у братској Србији“ и изражава се уверење да ће „мир и стабилност бити враћени у ову земљу и да ће она моћи да се носи са покушајима поткопавања унутрашњег јединства српског народа, толико неопходног у садашњем историјском тренутку“.
- Састанак Вучића и Путина се спрема
Председник Србије Александар Вучић састао се 22. августа са амбасадором Руске Федерације у Београду Александром Боцан-Харченком и разговарао са њим о могућности преговора између земаља „на највишем нивоу“. „Разговарали смо о свим темама које су од интереса за обе земље, посебно у светлу састанка на највишем нивоу између руководства две земље, који ће се одржати у блиској будућности. Нагласио сам да остајемо посвећени развоју пријатељских односа са Русијом и да смо одлучни да очувамо мир и политичку стабилност у региону Западног Балкана, посебно у Босни и Херцеговини“, написао је Вучић на Инстаграму након састанка.
Очекује се да ће, поред питања ситуације у БиХ, лидери две земље разговарати и о потписивању новог уговора о гасу и о политичкој ситуацији у самој Србији.
Вучић се састао са Путином 9. маја у Москви. Путовање председника Србије, лидера земље која је кандидат за приступање ЕУ, изазвало је оштре критике Брисела, али ЕУ није увела санкције ни Србији нити лично Вучићу.
- Водећој странци Срба на Косову није дозвољено да учествује на локалним изборима
Централна изборна комисија Косова 21. августа није регистровала водећу странку косовских Срба, „Српску листу“, за учешће на локалним изборима 12. октобра.
Представници Покрета „Самоопредељење“ у ЦИК-у успротивили су се регистрацији, тврдећи да међу кандидатима „Српске листе“ има оних који обављају функције у такозваним паралелним органима српске власти на Косову и чланова организација које Приштина сматра терористичким.
„Српска листа“ је одлуку ЦИК-а назвала незаконитом, дискриминаторском и антисрпском.
Шеф Канцеларије за Косово и Метохију Владе Србије, Петар Петковић, оптужио је ЦИК да је ову одлуку донео „по директном наређењу“ лидера Покрета „Самоопредељење“ и вршиоца дужности премијера Аљбина Куртија и изјавио да је „Куртијев напад“ на „Српску листу“ „напад на цео српски народ на Косову и Метохији“.
Критике стижу и из међународне заједнице.
Пре гласања у ЦИК-у, отправник послова амбасаде САД у Приштини, Ану Пратипати, састао се са вршиоцем дужности премијера Аљбином Куртијем и изразио забринутост у име Сједињених Држава. „Верујемо да сви грађани Косова треба да имају прилику да бирају своје представнике на локалном нивоу“, рекао је Пратипати новинарима након састанка.
Мисија ОЕБС-а на Косову изразила је забринутост, наводећи да је „право на учешће на слободним и поштеним изборима камен темељац демократске управе и важан елемент инклузивног политичког живота“. „Искључивање политичких актера поткопава демократски плурализам, слаби поверење у институције и смањује могућности да све заједнице буду праведно заступљене“, наводе из мисије.
„Српска листа“ је већ поднела жалбу Панелу за жалбе и притужбе на изборе у Приштини и очекује да ће одлука ЦИК-а бити поништена.
Ово није први пут да ЦИК одбија да региструје „Српску листу“ за учешће на изборима. У децембру прошле године Централна изборна комисија Косова је већ одбила да је региструје за учешће на парламентарним изборима у фебруару 2025. године, али је странка добила жалбу на Панелу за жалбе и притужбе на изборе и учествовала на парламентарним изборима.
