- Република Српска нуди контроверзне путеве изласка из кризе
Председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић саопштио је 21. марта да су се власти РС изјасниле о потреби међународне арбитраже између Босне и Херцеговине и Републике Српске због „кршења Дејтонског мировног споразума“.
Поред тога, напоменуо је да РС очекује „престанак мандата високог представника и његово повлачење властитих одлука“ и да су представници РС „спремни да траже компромис“, посебно да покрену иницијативу за повлачење закона који су у процедури усвајања у РС. „Криза у БиХ биће решена укидањем закона које је наметнуо високи представник Кристијан Шмит, а након тога ћемо бити спремни да повучемо законе које је недавно усвојио парламент Републике Српске“, рекао је Стевандић.
Као што је познато, Народна скупштина Републике Српске раније је усвојила нацрт новог Устава РС, а усвојени су и ступили на снагу закони којима се забрањује рад правосудних и полицијских институција БиХ у РС.
Стевандић је истакао да је Устав Босне и Херцеговине Анекс 4 Дејтонског споразума и да се не ради о законима које су усвојили парламенти, већ о међународним уговорима које су потписале РС, Федерација БиХ, Србија и Хрватска, чему су сведоци велике силе попут Велике Британије, Немачке, САД и Русије. Исто важи и за Анекс 10, који дефинише улогу високог представника у БиХ.
Будући да се ради о споразумима, односно анексима споразума, ми у РС сматрамо да је арбитража неопходна за решавање овог уставног сукоба“, рекао је Стевандић.
„Упутили смо апел на адресе свих потписница овог споразума и свих већих земаља, укључујући и Венецијанску комисију Савета Европе“, рекао је Стевандић на конференцији за новинаре.
Веће за имплементацију мира у БиХ, које је укључивало Сједињене Америчке Државе, Русију и више од 50 других земаља, израдило је Анекс 10 на Бонској конференцији 1997. Тада је Високи представник добио овлаштење да мења и уводи законе и смени званичнике у БиХ. Ова овлашћења касније је потврдио и Уставни суд БиХ.
Садашњи високи представник Кристијан Шмит изменио је Кривични закон Босне и Херцеговине и увео кривичну одговорност за „непоштовање одлука високог представника”. По овом члану је 26. фебруара осуђен председник Републике Босне и Херцеговине, Милорад Додик.
Такође, изменио је и члан о кривичном делу „угрожавање уставног поретка”, додајући и „друге радње” уз претњу силом. По овом основу, Стевандић, Додик и председник Владе Републике Српске Радован Вишковић осумњичени су за нарушавање уставног поретка Босне и Херцеговине, а Суд БиХ је расписао одговарајуће потернице.
Предлог, који је изнио Ненад Стевандић, аналитичари су оценили као покушај проналажења стратегије за излазак из ситуације коју је створило политичко руководство Босне и Херцеговине, а која је резултат унутрашњег притиска опозиције у БиХ и притиска међународне заједнице, укључујући и Сједињене Америчке Државе.
- Кенија формализује признање независности Косова
Кенијски председник Вилијам Руто признао је Косово као независну државу током састанка иза затворених врата у Најробију 26. марта, јавили су кенијски медији.
Бивши председник Косова Бехђет Пацоли, који је на својој Фејсбук страници објавио фотографије председника Рута како потписује писмо о признању, назвао је то „изванредном церемонијом“. „Република Кенија, једна од најважнијих земаља Африке, званично је признала Републику Косово као независну и суверену државу“ рекао је Пацоли.
Вест је стигла након скоро петогодишње паузе у процесу међународног признања Косова.
Председница Косова Вјоса Османи рекла је да се очекује успостављање дипломатских односа између две земље у блиској будућности. Она је захвалила председнику Кеније Вилијаму Руту на праведној и важној одлуци, као и кенијским институцијама и грађанима који су подржали овај „велики дипломатски корак“ за Косово.
Министарство спољних послова Србије осудило је „одлуку Републике Кеније да призна једнострано проглашену независност такозваног ‘Косова’“ и истакло да ће „Србија предузети све неопходне дипломатске и политичке мере као одговор на овај неприхватљив и непријатељски чин“.
Министарство је истакло да је такав корак грубо кршење међународног права и „тужан преседан у традиционално пријатељским односима Србије и Кеније“.
Медији подсећају да се председник Руто састао са српским колегом Александром Вучићем у октобру 2023. године на маргинама конференције у Пекингу. Вучић је тада указао на то како је примио уверавања да Најроби неће признати Косово. Прошлог октобра ту земљу посетила је супруга председника Србије, Тамара Вучић, која се састала са највишим руководством и говорила о „искреном пријатељству које је осетила у Кенији“.
- Први резултати истраге о катастрофалном пожару у Северној Македонији
Министарство унутрашњих послова Северне Македоније, у сарадњи са Тужилаштвом, завршило је прву фазу истраге о пожару у ноћном клубу Пулс у Кочанима где је 16. марта погинуло 59 људи, а повређено скоро 200 људи.
Катастрофалном пожару претходио је низ ланчаних пропуста и незаконитих радњи државних и локалних власти, правних и физичких лица, рекао је државни тужилац Љупчо Коцевски.
Покренута су два кривична поступка против 34 физичка и три правна лица због извршења кривичног дела „тешка кривична дела против јавне безбедности“. Како се наводи у истрази, осумњичени су својим радњама у периоду од 2012. до 16. марта 2025. године створили услове за угрожавање живота и имовине великих размера.
Међу ухапшенима су:
• бивши министар привреде,
• бивши директор Државне тржишне инспекције,
• бивши директор Управе за заштиту и спасавање,
• три бивша градоначелника Кочана, два из тренутно владајуће ВМРО-ДПМНЕ и један из опозиционог СДСМ.
Одговарајући на критике опозиционе истраге, ВМРО-ДПМНЕ је навео да институције раде професионално и да су по први пут одговорни садашњи и бивши функционери, без обзира на партијску и националну припадност.
- Гласине о војном савезу Србије и Угарске
Српски лист Курир писао је о могућем стварању војног савеза Србије и Мађарске. Према писању медија, мађарски премијер Виктор Орбан и председник Србије Александар Вучић већ зацртавају војни савез две земље.
Ово је одговор Србије на Меморандум о војном савезу који су у Тирани потписале Хрватска, Албанија и „такозвано Косово“, напомиње Курир. Пошто су Хрватска и Албанија чланице НАТО-а, Мађарска, као чланица Алијансе, може да потпише сличан споразум са земљом која није чланица Северноатлантске алијансе, а то је Србија, пише издање.
Није било званичне потврде ове тврдње. Међутим, судећи по изјавама српских челника, проширење сарадње Београда и Будимпеште на војном плану заиста се планира.
Председник Вучић је 26. марта саопштио да су се те вечери у телефонском разговору са премијером Орбаном договориле „о убрзаном унапређењу наших међусобних односа у свим сферама јавног живота, укључујући војну и област одбране“. Он је напоменуо да се ускоро очекује потписивање важних билатералних докумената.
- Председник Вучић се састао са лидерима ЕУ
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета Антонио Коста састали су се 25. марта на радној вечери у Бриселу са председником Србије Александром Вучићем.
Будућност Србије је у ЕУ, истакли су Фон дер Лајен и Коста после састанка.
Вучић је заузврат напоменуо да смо са европским званичницима „разговарали о стратешком путу Србије и о томе колико је Србија посвећена европском путу“. „Рекао сам да је Србија апсолутно посвећена овом стратешком путу“, рекао је он.
Састанак председника Србије са лидерима ЕУ протекао је у контексту рекордних протеста у Србији, који трају већ неколико месеци. У Бриселу се разговарало о ситуацији у Србији.
Вучић је током састанка уверио председницу Европске комисије и председника Европског савета да за растеравање демонстраната није коришћен никакав „звучни топ“ и да су власти спремне да то „на све начине провере“. Председник Србије, такође, је обавестио лидере ЕУ да ће „врло брзо бити донета одлука о формирању нове владе или одржавању избора”, што би требало да покаже спремност власти за поновно покретање реформи.
Заузврат, Фон дер Лајен и Коста су истакли да је Србији потребан напредак у спровођењу реформи, посебно у погледу слободе медија, борбе против корупције и избора. Међутим, није било оштрих критика на рачун Београда.
Веома уздржан став ЕУ о протестима и континуирани контакти европских лидера са Вучићем изазивају бројне критике, како у самој Србији, тако и у иностранству. Прошле седмице, 32 посланика Европског парламента затражила су да Фон дер Лајен откаже састанак, али Брисел није услишио та мишљења.
