- Директор ЦИА Вилијам Бернс на турнеји по Западном Балкану.
Током ненајављене посете, шеф ЦИА је посетио Сарајево, Београд и Приштину.
Најпре је директор Централне обавештајне агенције САД посетио Босну и Херцеговину, где се састао са директором Обавештајно-безбедносне агенције БиХ, министром иностраних послова БиХ, као и са члановима Председништва БиХ, укључујући и Жељка Цвијановића, који представља Србе.
Као једну од тема Бернсових састанака у Босни и Херцеговини, медији су назвали „алармантну сепаратистичку реторику и деловање председника Републике Српске Милорада Додика и Владе Републике Српске“.
Додик је након Бернсове посете на мрежи Икс написао да Република Српска „никада није негирала суверенитет и територијални интегритет Босне и Херцеговине, у складу са Дејтонским споразумом“, те да „сецесија никада није била наша политика“.
Он је посету шефа ЦИА-е назвао и „значајном“, истичући борбу против тероризма, што је „одговорност цеелог слободног света“, уз напомену да Република Српска „поздравља сваку сарадњу у овој области“.
Посматрачи су Додикову изјаву оценили као резултат посете шефа ЦИА БиХ.
Детаљи Бернсове посете Београду нису саопштени јавности.
Медији су пренели да је шефа ЦИА у Београду примио шеф Безбедносно-информативне агенције (БИА) Владимир Орлић. Уследио је и састанак Бернса и председника Александра Вучића.
„Имали смо користан и важан састанак“, разговарајући о темама „важним за будућност Србије“, рекао је Вучић одговарајући на питања новинара о посети шефа ЦИА.
Према незваничним извештајима, теме састанака са српским званичницима биле су више политичке него обавештајне – углавном су странке разговарале о ситуацији на Косову.
Бернсова последња станица на путовању била је Приштина, где се састао са председницом Косова Вјосом Османи, премијером Аљбином Куртијем и шефом Косовске обавештајне агенције (КИА).
„Посвећени смо даљем јачању и проширењу наших чврстих билатералних односа са Сједињеним Државама“, написао је Курти на Фејсбуку после састанка, који је косовска влада назвала историјском прекретницом.
„Унија са САД је гаранција сигурности, мира и успеха“, нагласила је Османи у својој објави на Фејсбуку.
Аналитичари посету директора америчке Централне обавештајне агенције виде као одговор на напоре Кремља да прошири свој утицај у региону.
- Помоћник генералног секретара НАТО у посети Сарајеву, Приштини, Београду
Помоћник генералног секретара НАТО-а за политичка питања и безбедносну политику, амбасадор Борис Руж, одржао је консултације на високом нивоу у Сарајеву, Приштини и Београду.
Руж је током састанака са представницима Председништва Босне и Херцеговине и другим високим званичницима у Босни и Херцеговини, укључујући министра вањских послова Елмедина Конаковића и високог представника за Босну и Херцеговину Кристијана Шмита, потврдио да савезници одлучно подржавају суверенитет и територијални интегритета Босне и Херцеговине и неће дозволити никакав безбедносни вакуум.
Руж се у Приштини састао са председницом Вјосом Османи и представницима ЕУ, ОЕБС-а, дипломатама из групе КВИНТ (Француска, Немачка, Италија, УК и САД) и представницима мисије НАТО КФОР.
Помоћник генералног секретара НАТО-а је такође истакао пуну подршку Алијансе дијалогу Београда и Приштине уз посредовање ЕУ. По питању отварања моста на Ибру у Митровици, он је још једном изнео став НАТО-а да одлуке треба доносити кроз дијалог и координисано.
Руж се у Београду састао са председником Александром Вучићем, министром спољних послова Марком Ђурићем и представницима међународне заједнице. НАТО очекује да Србија помогне да се обезбеди пуна одговорност за акте насиља почињене на Косову у мају и септембру 2023. године, рекао је он. (У мају 2023. дошло је до сукоба између локалних Срба и мировних снага КФОР-а на северу Косова, услед чега је повређено 90 НАТО припадника. У септембру 2023. избио је оружани сукоб између српске оружане групе и косовске полиције. У оба случаја, починиоци још нису процесуирани.
Вучић је на свом Инстаграм налогу истакао да је састанак са Ружом био „добар“ и да се разговарало о ситуацији у региону, безбедности на Косову и могућим последицама наставка „једностраних корака“ режима косовског премијера Аљбина Куртија (тј. отварање моста без координације са српском страном).
Сумирајући посету, помоћник генералног секретара НАТО-а је у интервјуу телевизији у Сарајеву рекао да, иако је Украјина сада на првом месту, „Балкан нам је на радару, ми смо веома заинтересовани за овај део света, и нећемо нигде отићи.“
- Власти Србије ухапсиле хрватског шпијуна
Безбедносно-информативна агенција (БИА) Србије у раним јутарњим сатима 26. августа, у сарадњи са другим државним органима, спровела је контраобавештајну акцију на подручју Београда, у којој је приведен хрватски шпијун.
Како преносе српски медији, овај потез је резултат вишемесечне истраге БИА да се зауставе „шпијунажа и злонамерне и субверзивне активности Хрватске безбедносно-обавештајне службе СОА“.
Министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић потврдио је притвор особе због сумње да се бавила шпијунажом за Хрватску.
Истог дана Министарство спољних и европских послова Хрватске саопштило је да немају „никакве информације ни о поменутој теми, нити о томе да се такав догађај заиста догодио“.
Шеф Министарства спољних послова Гордан Грлић Радман рекао је да је његово министарство сазнало вест из медија. „У контакту смо са нашом амбасадом у Београду“ и „трудимо се да обавестимо хрватску јавност“, додао је он.
Коментаришући овај догађај, експерти нису искључили да је притвор Хрвата био потребан српским властима за стицање политичких поена.
Према аналитичарима, шпијунски спор ће се у сваком случају негативно одразити на односе Београда и Загреба.
- Возачке дозволе које издаје Србија више не важе на Косову
Од 23. августа возачке дозволе које издаје Република Србија сматрају се неважећим на Косову. Министарство унутрашњих послова Косова је почетком маја одлучило да покрене замену српских возачких дозвола издатих грађанима Косова, сматрајући их неважећим. Одлука је ступила на снагу 9. маја, а рок за замену ових дозвола одређен је до 23. августа.
Ветон Ељшани, заменик начелника косовске полиције у северном региону, објаснио је да ће се српске дозволе по истеку овог рока сматрати неважећим, а возачи са таквим дозволама биће кривично гоњени као да немају важеће дозволе.
Новчаном казном од 500 до 1.500 евра биће кажњени возачи који српске дозволе нису заменили косовским.
До сада је поднето више од 6.000 захтева за замену српске возачке дозволе возачком дозволом Републике Косово. Од ових 6.000 захтева, више од 5.300 је стигло од становника северног Косова.
Српска заједница сматра замену возачких дозвола још једном манифестацијом притиска Приштине на Србе на Косову у циљу насилне интеграције српског становништва у косовски систем.
