- Указ о распуштању парламента Косова проглашен неважећим
Уставни суд Косова прогласио је неважећим указ актуелне председнице Вјосе Османи о распуштању парламента, пресудивши да документ нема правну снагу.
Суд је одлучио да због специфичних околности формирања актуелног састава парламента, који је изабран 28. децембра 2025. године и почео са радом 11. фебруара 2026. године, посланици објективно нису имали пуних 60 дана (до 5. марта) предвиђених поступком за избор председника.
Према одлуци Суда, парламент добија 34 дана да заврши поступак избора председника. Ако у овом року шеф државе не буде изабран, парламент се аутоматски распушта, а нови избори морају се одржати у року од 45 дана.
Одлука Уставног суда усвојена је након спора између извршне власти и председнице, који је настао након што парламент није успео да изабере председника.
Покушај избора председника 5. марта није успео због недостатка кворума. Опозиција је бојкотовала гласање за кандидате владајуће странке „Самоопредељење“, захтевајући политички компромис и именовање консензусне фигуре. Следећег дана, Вјоса Османи је одмах потписала декрет о распуштању парламента, тврдећи да посланици нису изабрали новог председника у законски дефинисаном року (најкасније 30 дана пре истека мандата актуелног шефа, односно до 5. марта). Премијер Албин Курти и посланици странке „Самоопредељење“ оценили су декрет као неуставан и уложили жалбу Уставном суду.
Након одлуке Уставног суда, парламент планира да настави свој рад, почевши од разматрања неколико предлога закона о ратификацији међународних споразума са Европском унијом, Европском инвестиционом банком, ЕБРД-ом и другим финансијским институцијама, који су првенствено неопходни Приштини да би добила средства предвиђена у оквиру европских програма грантова и кредита.
- Проирански хакери напали „Пошту Албаније“
Хакери осумњичени за везе са Ираном поручили су 26. марта да су продрли у систем „Поште Албаније“ (Posta Shqiptare). Хакерска група Домовинска правда (Homeland Justice) објавила је информације о нападу на неколико Телеграм страница.
Према речима хакера, хаковали су интерни поштански систем особља албанске поштанске службе и објавили имејлове који садрже податке о поштанским испорукама и друге интерне информације. Истовремено, албански министар за локалну самоуправу Ервин Демо рекао је новинарима да „поштанске службе настављају нормално да раде“.
Домовинска правда је изјавила да се противи давању азила у Албанији иранској опозиционој организацији „Муџахедин-е Халк“ (Организација народних муџахедина Ирана, МЕК). Више од 2.000 чланова ове групе је пресељено у Албанију од 2013. године уз посредовање Сједињених Држава и Уједињених нација.
Напад 26. марта догодио се неколико дана након сајбер напада на дигиталну инфраструктуру албанског парламента, о чему је Домовинска правда известила почетком овог месеца. Проирански хакери су 2025. године напали дигиталну инфраструктуру општине Тирана, а 2022. године — портал јавних услуга е-Албанија.
Након напада 2022. године, Албанија је протерала запослене у иранској амбасади и прекинула дипломатске односе. Средином марта 2026. године, након почетка операције Израела и Сједињених Држава против Ирана, албански парламент је усвојио резолуцију којом се Исламска Република Иран проглашава државом која спонзорише тероризам, а Корпус исламске револуционарне гарде (ИРГЦ) терористичком организацијом.
- Западни Балкан остаје приоритетни регион за НАТО
У седишту НАТО-а у Бриселу, 26. марта генерални секретар НАТО-а Марк Руте представио је свој годишњи извештај за 2025. годину.
Извештај наглашава да Западни Балкан остаје регион од стратешког значаја за Алијансу и њен приоритетни правац деловања.
Присуство НАТО-а на Косову описано је као „кључно за стабилност региона Западног Балкана“. „У 2025. години, КФОР је наставио да обезбеђује стабилност усред повећаних тензија на северу Косова и променљивог стратешког контекста. Од октобра 2025. године, 33 савезника и партнера обезбедили су приближно 5.200 војника КФОР-у, укључујући распоређене резервне снаге“, наводи се у извештају.
Поред задатака које обавља КФОР, Саветодавни и везни тим НАТО-а наставио је свој дугогодишњи рад на изградњи капацитета косовских безбедносних организација у кризним и ванредним ситуацијама, уклањању експлозивних направа и цивилној заштити.
Напомиње се да Алијанса наставља да подржава нормализацију односа између Србије и Косова кроз дијалог којим посредује ЕУ: „НАТО наставља да подржава нормализацију односа између Београда и Приштине, посебно кроз дијалог између Београда и Приштине којим посредује ЕУ, а који је кључан за изградњу трајног мира у региону.“
Извештај такође пружа информације о сарадњи са земљама у региону које нису потписнице Северноатлантског споразума.
Конкретно, наводи се да су током 2025. године генерални секретар (у марту) и заменик генералног секретара (у септембру) посетили Босну и Херцеговину, што је, како је наведено у Извештају, био „снажан сигнал трајне посвећености НАТО-а земљи и регионалној стабилности“.
У октобру 2025. године одобрен је први Индивидуално прилагођени програм партнерства за Босну и Херцеговину и обезбеђен је први пакет подршке у оквиру Иницијативе за изградњу одбрамбених и сродних безбедносних капацитета.
Наглашава се да је подршка НАТО-а операцији ЕУФОР Алтеа коју предводи ЕУ помогла у одржавању безбедног и сигурног окружења у Босни и Херцеговини. Поред тога, појачано присуство НАТО-а у Босни и Херцеговини, путем штаба НАТО-а у Сарајеву и Ћелије за подршку политичком ангажману, наставило је да пружа подршку на локалном нивоу, промовишући реформе одбране и безбедности и јачајући односе са земљом.
Извештај такође наводи да НАТО наставља да се ангажује са Србијом како би се решила питања која изазивају регионалну забринутост и унапредиле иницијативе за будућу војну сарадњу. Поред тога, НАТО Војна канцеларија за везу у Београду подржала је континуирано учешће Србије у активностима у оквиру програма Партнерство за мир.
У Извештају за 2025. годину, НАТО наглашава да упркос свим постојећим изазовима, Алијанса не смањује своје присуство на Западном Балкану, држећи регион у фокусу.
- Руски министар под санкцијама ЕУ и САД посетио Београд
Министар за економски развој Руске федерације Максим Решетњиков посетио је Београд, где се састао са председником Србије Александром Вучићем и министром без портфеља Ненадом Поповићем.
Посета руског званичника догодила се уочи истека уговора о испоруци руског гаса Србији (31. марта). Председник Александар Вучић, након разговора са Максимом Решетњиковим, изјавио је да поремећаји на глобалном енергетском тржишту захтевају дугорочне одрживе споразуме. Међутим, након преговора нису откривене никакве информације у вези са споразумима о питању гаса. Само је објављено да је за април у Београду планиран састанак Међувладиног комитета за сарадњу између Србије и Русије. Поповић и Решетњиков су копредседници овог комитета, који се није састао током 2025. године.
Максим Решетњиков је под санкцијама Европске уније и Сједињених Држава. Након посете руског министра Србији, званичници ЕУ подсетили су Београд да односи са Русијом не могу бити уобичајени под садашњим режимом и у контексту руске агресије против Украјине. „То укључује уздржавање од састанака на високом нивоу са руским званичницима“, рекао је портпарол Европске комисије у изјави за Радио Слободна Европа (РСЕ). „Србија је поднела захтев за чланство у ЕУ. ЕУ жели да се ослони на Србију као поузданог европског партнера који дели заједничке принципе, вредности, безбедност и просперитет, и потребно нам је да нас Србија убеди у свој стратешки правац“, нагласио је портпарол Европске комисије.
ЕУ редовно позива Србију да усклади своје деловање са спољном и безбедносном политиком Уније. Међутим, Србија није спровела ниједну одлуку ЕУ о рестриктивним мерама против Русије као одговор на агресију на Украјину. То је један од разлога за успоравање европског пута Србије, која од почетка 2022. године није отворила ниједно преговарачко поглавље у преговорима о приступању ЕУ.
Бојана Селаковић, координаторка Националног конвента о ЕУ, сматра да ће посета руског министра Београду такође имати последице. „Наравно, то ће се одразити на све извештаје“, рекла је за РСЕ.
Бојана Селаковић каже да се у протекле четири године понавља ситуација у којој један део српске владе комуницира са европским званичницима, док други део комуницира са руским. „Они показују да и даље планирају да седе на више столица.“
