- Српски премијер поднео оставку усред масовних протеста
Последњих дана јануара, протести који су се покренули у Србији због трагичне несреће на новосадској железничкој станици, где је надстрешница пала на људе, и усмртила 15 људи, добијају све већи значај.
У Србији је 24. јануара одржан „Генерални штрајк“. Акцију су покренули студенти који од краја прошле године блокирају на десетине универзитета. Затвроене су неке школе, установе културе, јавни угоститељски објекти, продавнице и медији. Хиљаде људи учествовало је у маршевима, митинзима и краткотрајним блокадама путева у Београду, Новом Саду, Нишу и многим другим градовима.
Власт је покушала да се супротстави протестном покрету окупљањем својих присталица у малом граду Јагодини (централна Србија) и оснивањем новог политичког „Покрета за народ и државу“. Председник Србије Александар Вучић је 24. јануара увече учествовао на митингу, где га је поздравило око 50.000 људи.
Међутим, од 27. до 28. јануара организована је нова протестна акција – даноноћна блокада једне од највећих саобраћајних раскрсница у Београду. Иницијативу су поново преузели студенти.
Александар Вучић је 27. јануара увече у посебном обраћању истакао да је спреман за дијалог, као и да ће сви захтеви студената који још нису испуњени бити прихваћени.
Први захтев студената био је објављивање све документације која се односи на реконструкцију новосадске железничке станице. Према речима председника, Влада је у претходном периоду објавила преко 13.000 докумената, а 27. јануара објављено је још 925 докумената који се тичу грађевинских радова на поменутој железничкој станици. Нема друге документације која би се односила на било шта што је изграђено на новосадској железничкој станици“, рекао је Вучић.
Други захтев студената је идентификација и кривично гоњење свих особа осумњичених за физичке нападе на студенте и професоре који су учествовали у протестима. Према Вучићевим речима, српско тужилаштво је већ отворило кривичне поступке против 37 особа за нападе на ученике и наставнике.
Трећи захтев студената односио се на помиловање притворених демонстраната. Вучић је 27. јануара најавио, а 29. јануара одлучио да помилује 13 људи који су учествовали у протестима – студенте, наставнике и друге раднике образовних установа.
Четврти захтев студената био је повећање буџета за високо образовање за 20 одсто. Вучић је пристао да се то питање размотри, уз напомену да би повећање коштало државу додатних 12,01 милијарди динара, поред предвиђених 60,5 милијарди.
Председник је такође 27. јануара најавио потребу за хитним реструктурирањем владе. Сутрадан је премијер Србије Милош Вучевић поднео оставку. Вучевић је у обраћању грађанима рекао да је разлог за оставку напад на студенте који се догодио дан раније у Новом Саду испред зграде Српске напредне странке. Оставку је поднео и градоначелник Новог Сада Милан Ђурић.
Оставка премијера значи да цела влада подноси оставку и сви чланови владе постају привремени (као део владе са техничким мандатом).
Вучић се 28. јануара обратио грађанима Србије, најављујући да ће у наредних десет дана бити донета одлука о расписивању нових парламентарних избора.
„Србија ће одржати стабилност, Србија ће одржати мир и у наредних десет дана ћемо одлучити да ли ћемо изаћи на изборе или формирати нову владу. … Наш главни задатак ће бити да одржимо потпуну стабилност и ја ћу се лично бавити тиме“, рекао је.
- Борба против „страног утицаја на протесте” компликује односе Србије са суседима
Како је познато, руководство Србије оптужило је студенте који су учествовали у протестима да су извршавали налоге страних актера у циљу свргавања председника Александра Вучића.
Пратећи тај наратив, 21. јануара, српске безбедносне службе су у Београду извеле рацију против учесника међународног семинара у организацији аустријске Академије за невладине организације, чији је оснивач ЕРСТЕ фондација. Према писању медија, приведено је и депортовано укупно 13 страних држављана из Хрватске, Словеније, Словачке, Северне Македоније, Албаније, Молдавије, Румуније, Аустрије и Чешке.
ЕРСТЕ фондација је накнадно издала саопштење у којем потврђује извештаје да је 13 учесника конференције у Београду из осам земаља приведено у полицијску станицу, саслушано и на крају им је забрањен улазак у земљу. „Ни тим са Бечког универзитета за економију и бизнис (суоснивач Академије за НВО) нити било ко из ЕРСТЕ фондације није обавештен зашто се то догодило. Програм траје од 2013. године, а пре тога је одржано неколико сличних семинара у Београду“, наводи се у саопштењу.
Аустријска амбасада протестовала је због поступања српских власти према учесницима догађаја у Београду.
Хрватска је упутила протестну ноту Србији због привођења хрватских држављана и препоручила својим грађанима да одложе сва путовања у Србију која нису неопходна.
Амбасада Румуније у Београду затражила је објашњење од српских власти.
Амбасадор Србије у Тирани позван је у албанско Министарство Европе и спољних послова како би дао појашњење о овом случају.
- Демонстранти у Црној Гори траже оставке два министра
Хиљаде студената и грађана који су их подржали протестовали су 25. јануара увече у Подгорици, тражећи од премијера Црне Горе Милојка Спајића да разреши начелнике сектора безбедности због пропуста полиције током масовног убиства на Цетињу 1. јануара.
Као што је познато, првог дана ове године мештанин Цетиња пуцао је на 15 људи, од којих је 12 преминуло на лицу места, а остали су хоспитализовани. Злочинац је извршио самоубиство током полицијске рације.
Грађани оптужују надлежне за неуспех рада полиције, који је довео до трагедије.
Грађани су од почетка јануара на великим протестним скуповима тражили оставке министра унутрашњих послова Данила Шарановића и потпредседника Владе за безбедност и одбрану Алексе Бечића, али су се званичници оглушили о њихове захтеве. Сада су демонстранти „променили адресу на коју се шаљу захтеви“ и позивају премијера Милојка Спајића да разреши министра Шарановића и потпредседника Владе Алексу Бечића.
Уколико њихови захтеви ускоро не буду испуњени, демонстранти се спремају да одрже акције грађанске непослушности.
Протест предводи неформална студентска група „Камо сутра?“
Поред ослобађања Шарановића и Бечића, демонстранти траже одузимање и уништавање нелегалног ватреног оружја, преиспитивање оружних дозвола, реформу система функционисања полицијских структура, враћање грађанског васпитања као обавезног предмета у школама, и побољшан институционални приступ психијатријској нези.
- Украјина и Албанија потписале споразум о сарадњи и подршци
Документ су 21. јануара у Давосу потписали украјински председник Володимир Зеленски и албански премијер Еди Рама.
„Споразум о дугорочној сарадњи и подршци између Украјине и Републике Албаније“ састоји се од пет делова: „Безбедност и одбрана“, „Политичка сарадња и помоћ у утврђивању одговорности“, „Хуманитарна помоћ, развојна сарадња и реконструкција“, „Сарадња у случају будућег руског оружаног напада“ и „Завршне одредбе“, које, између осталог, одређују трајање споразума (десет година).
„Албанија пружа Украјини војну и хуманитарну помоћ од почетка инвазије у пуном обиму и наставиће да пружа подршку током десетогодишњег трајања споразума“, рекао је Володимир Зеленски.
Последњих година Украјина и Албанија активно развијају билатералне односе, а Споразум о сарадњи и подршци није једини важан споразум између Кијева и Тиране потписан 2024-2025. Конкретно, у фебруару 2024. године, лидери обе државе потписали су Уговор о пријатељству и сарадњи.
