- Мађарска и Србија јачају сарадњу у енергетском сектору
У контексту америчких санкција против компаније „Нафтна индустрија Србије“ (НИС), коју контролише руски Гаспром Њефт, Будимпешта је преузела кључну улогу у снабдевању Србије нафтним производима.
Министар спољних послова и трговине Мађарске Петер Сијарто посетио је Београд 26. и 27. новембра. Током посете, објавио је да је мађарска компанија МОЛ удвостручила испоруке нафтних производа у Србију у новембру и да ће их повећати 2,5 пута у децембру. За то се користе сви могући правци: друмски саобраћај, железница и речни саобраћај дуж Дунава. „Чинимо све да Србија нема проблема са снабдевањем енергијом“, нагласио је Сијарто.
Премијер Мађарске Виктор Орбан стигао је 27. новембра у Суботицу, где се састао са председником Србије Александром Вучићем.
„Наши српски пријатељи имају проблема због политике санкција“, написао је Орбан на Фејсбуку пре посете Србији. „Уверавам председника Вучића: Мађарска ће учинити све да помогне Србији у снабдевању нафтом.“
На заједничкој конференцији за новинаре, Вучић и Орбан су најавили убрзање изградње српско-мађарског нафтовода, чији је завршетак првобитно био планиран до 2028. године. Мађарски премијер је нагласио да гасовод већ повезује две земље, али без нафтовода, енергетска инфраструктура остаје непотпуна.
„Добили смо изузеће од санкција од Сједињених Држава, а сада ћу – у наредним данима, односно сутра – преговарати како бисмо осигурали долазак руске нафте и гаса. А када их будемо имали“, обећао је Орбан Вучићу, „имаћете их и ви. Оно што ми имамо, делимо са вама.“
Орбан је 28. новембра отпутовао у Москву, где се састао са Владимиром Путином. Циљ посете био је да се обезбеде испоруке нафте и гаса Мађарској.
Председник Србије Александар Вучић објавио је 29. новембра да је обавио телефонски разговор са Орбаном након његовог повратка из Москве. Изјавио је да ће Мађарска подржати енергетску стабилност Србије у испуњењу обећања датог током њиховог састанка у Суботици.
- Кандидат с Додиковом подршком освојио највише гласова на превременим председничким изборима
Синиша Каран, министар научно-технолошког развоја, високог образовања и информационог друштва, бивши министар унутрашњих послова Републике Српске, кога је номиновао Савез независних социјалдемократа (СНСД) Милорада Додика, победио је на превременим председничким изборима у Републици Српској 23. новембра са тесном разликом.
Након обраде података са 99,91% бирачких места, Централна изборна комисија Босне и Херцеговине известила је да је Синиша Каран добио 9.745 гласова више од свог главног конкурента, Бранка Блануше, кандидата Српске демократске странке (СДС).
Према прелиминарним резултатима ЦИК-а БиХ, Каран је добио гласове 222.110 бирача, односно 50,41%, док је Блануша добио 212.365 гласова, односно 48,20%.
Према подацима ЦИК-а, 23. новембра, 439.897 бирача, односно 34,79% од 1.264.364 регистрованих грађана на бирачком списку, искористило је своје право гласа на превременим изборима.
На претходним председничким изборима 2022. године, излазност је прешла 50%.
Додик је изјавио да многи бирачи СНСД-а нису дошли на изборе јер су их сматрали нелегитимним.
Превремени избори су расписани након што је Централна изборна комисија одузела Милораду Додику мандат председника Републике Српске. Раније је Додика осудио Високи суд Босне и Херцеговине због одбијања да спроведе одлуке које је 2023. године донео високи представник у Босни и Херцеговини Кристијан Шмит, и забрањено му је обављање политичке функције шест година.
Ако буде потврђен као победник, Каран ће служити као председник РС само до краја Додиковог мандата, а нови председнички избори ће се одржати за мање од годину дана, истовремено са општим изборима у Босни и Херцеговини почетком октобра 2026. године.
У међувремену, опозиција и независни посматрачи сматрају да су избори 23. новембра обележени кршењима и оптужују власти РС за намештање гласања у корист кандидата СНСД-а.
Транспаренси интернешенел Босне и Херцеговине позвао је Централну изборну комисију БиХ да истражи наводну превару на председничким изборима у Републици Српској. Према наводима те организације, забринутост се односи на 40 бирачких места у Добоју, Лакташима и Зворнику, где подаци о гласању подстичу сумњу. „На већини ових бирачких места, кандидат владајуће коалиције добио је преко 80% гласова, а у неким случајевима – преко 97%“, наводи се у саопштењу ТИ. На девет од 40 спорних места, излазност је била толико висока да би, ако би била равномерно распоређена током целог изборног дана, један бирач морао да гласа сваких 90 секунди, што је веома мало вероватно.
Јовица Радуловић, лидер опозиционе Српске демократске странке (СДС), која је кандидовала Бранка Бланушу, рекао је одмах након гласања да СДС неће признати Каранову победу и оптужио је владајуће странке за изборну превару.
СДС је, у свом саопштењу, најавио да ће захтевати поновно гласање у Добоју, Лакташима и Зворнику, где је, по њиховом мишљењу, дошло до преваре.
- Јачање сарадње између Будимпеште и Бањалуке
Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто, који је планирао да посети Републику Српску 26. новембра, није могао да слети на аеродром Бањалука јер је министар одбране Босне и Херцеговине Зукан Хелез одбио да да дозволу за слетање мађарског авиона. „Одбио сам да одобрим слетање мађарског војног авиона на аеродром Бања Лука, којим је требало да стигне мађарски министар спољних послова Петер Сијарто.
Годинама су мађарски премијер Виктор Орбан и министар Сијарто отворено подржавали бившег председника административног ентитета БиХ, РС, Милорада Додика у његовим поступцима који подривају суверенитет, територијални интегритет и јединство Босне и Херцеговине.
Такође, мађарска страна није пружила јасно објашњење зашто министар спољних послова стиже војним авионом.
Моја дужност као министра одбране БиХ је да штитим уставни поредак, законе и интересе Босне и Херцеговине. Зато сам одлучио да не одобрим овај лет док се не осигурају пуна транспарентност и поштовање наше државе“, написао је Хелез на Фејсбуку.
Следећег дана, 27. новембра, Сијарто је ипак стигао у Бања Луку, али цивилним авионом. Током посете добио је титулу почасног доктора од локалног универзитета.
На конференцији за новинаре, Сијарто је изјавио да ће Мађарска развијати сарадњу са Републиком Српском у области високог образовања. „Почев од следеће године, Мађарска ће обезбедити 50 стипендија за студенте који желе да студирају и упишу се на мађарске универзитете“, рекао је он.
Сијарто је такође нагласио да ће Будимпешта наставити свој програм подршке пољопривреди Републике Српске. „Покренућемо нови програм вредан до 4 милијарде форинти, у оквиру којег ће мала и средња предузећа моћи да купују пољопривредну механизацију од мађарских произвођача“, рекао је министар.
Лидер Савеза независних социјалдемократа (СНСД) Милорад Додик, током састанка са Сијартом, нагласио је да ће се наставити одлична сарадња између Републике Српске и Мађарске у свим областима.
Исте седмице, у среду, 26. новембра, делегација Републике Српске, коју су предводили Додик и Синиша Каран, која је добила највише гласова на превременим председничким изборима у РС 23. новембра, посетила је Будимпешту, где се састала са мађарским премијером Виктором Орбаном.
Орбан је на платформи Икс написао да је на састанку разговарано о даљим корацима у стратешкој сарадњи између Мађарске и Републике Српске. Нагласио је да се „радује“ наставку заједничког рада након изборне победе Синише Карана.
Додик је рекао да је састанак био „веома успешан“ и захвалио Орбану што је био први светски лидер који је честитао Синиши Карану на победи.
Размена посета потврдила је јачање политичке и економске везе између Будимпеште и Бањалуке и наставак њихове стратешке сарадње.
- Црна Гора ће укинути безвизни режим за Русе следеће године
Црна Гора ће увести визе за грађане Русије најкасније до септембра следеће године, саопштило је Министарство спољних послова.
Како је нагласило МИП, ова мера је део обавеза које је држава преузела у оквиру процеса приступања Европској унији.
„Усклађивање са визном политиком ЕУ спроводи се постепено и уз пажљиво разматрање националних економских и других интереса који су важни за очување стабилности и дугорочног развоја земље“, напоменуло је Министарство. МИП је нагласио да „Црна Гора мора ускладити своју визну политику са ЕУ до краја трећег квартала 2026. године, што, између осталог, значи увођење визног режима за грађане Русије“.
Раније је премијер Милојко Спајић, најављујући строжији режим за грађане Русије, изјавио да Црна Гора у потпуности поштује спољну и безбедносну политику ЕУ, укључујући и мере у вези са Русијом. Конкретно, Црна Гора је 2022. године увела санкције против Москве, али Европска комисија стално упозорава да је визна политика такође кључна за напредак у преговорима и за коришћење средстава из Плана раста ЕУ за Западни Балкан. Према последњем извештају Европске комисије, Црна Гора још увек није усклађена са визним режимом ЕУ, што је, по њиховом мишљењу, „питање од хитне важности“.
Према званичним подацима, више од 21.100 грађана Русије борави у Црној Гори, углавном на обали, првенствено у Будви.
У складу са важећим споразумом о међусобним путовањима, руски држављани могу ући и боравити у Црној Гори до 30 дана без визе. У пракси, Руси који бораве у Црној Гори напуштају Црну Гору накратко након овог периода, а по повратку добијају нови боравак без визе од 30 дана. Ова процедура, коју користе руски држављани који живе у Црној Гори, назива се „визни пролаз“. Број таквих „визних пролаза“ је тренутно неограничен; боравак се може континуирано продужавати јер споразум Црне Горе са Русијом не поставља ограничења у погледу укупног трајања боравка у датом периоду.
