- Масовни протест у Београду завршен сукобима са полицијом и хапшењима
Десетине хиљада људи учествовало је на антивладином скупу у Београду увече 28. јуна. Више од шест месеци, демонстранти предвођени студентима захтевају кажњавање одговорних за трагедију у Новом Саду, у којој је у новембру 2024. године погинуло 16 људи, блокирајући универзитете и организујући велике демонстрације широм земље, захтевајући транспарентну истрагу.
Неколико недеља пре протеста одржаног на Видовдан (28. јун), студенти су категорично захтевали превремене парламентарне изборе и уклањање провладиног студентског шаторског кампа испред канцеларије председника Србије Александра Вучића.
Скуп у Београду 28. јуна био је један од највећих студентских протеста у више од шест месеци. Према Архиви јавних скупова, окупило се око 140.000 демонстраната, што је знатно више од полицијске процене од 36.000. „Хоћемо изборе!“, скандирали су демонстранти са српским заставама и транспарентима са називима градова и села из целе земље.
За разлику од претходних, мирних скупова, антивладини демонстранти су се жестоко сукобили са полицијом. Покушавајући да дођу до владине четврти, демонстранти су бацали флаше, бакље на снаге реда, које су одговориле сузавцем и шок бомбама.
Скоро 50 полицајаца и више од 20 цивила је повређено, рекао је новинарима 29. јуна министар унутрашњих послова Ивица Дачић.
У саопштењу, студенти који су предводили протесте оптужили су владу за ескалацију тензија у ноћи 29. јуна. „Они (власти)… су изабрали насиље и репресију против народа. Свака радикализација ситуације је њихова одговорност“, рекли су.
Истовремено, председник Вучић је на својој Инстаграм страници написао да „не можете победити Србију насиљем“, хвалећи полицију, у посебној објави, за њихов „патриотски, озбиљан приступ“ према „надвладавању нападача уз минималну употребу силе“.
„Земља ће бити заштићена, а бандити ће бити изведени пред лице правде“, рекао је новинарима након прве ноћи протеста.
Након великог протеста у Београду на Видовдан, дошло је до масовних хапшења грађана, студената и активиста.
Током ноћи између 28. и 29. јуна, приведено је 77 особа, од којих је једна малолетна, изјавио је министар унутрашњих послова Ивица Дачић. По налогу Вишег тужилаштва у Београду, 29 особа је притворено на 48 сати због насилничког понашања након протеста.
Ухапшено је осам осумњичених под оптужбом да су припремали акције против уставног поретка и безбедности Србије. Уочи протеста, приведено је још шест особа.
Као одговор, студенти и грађанске групе покренули су акције „грађанске непослушности“. Увече 29. јуна, демонстранти су блокирали главне улице Београда, као и неколико других градова широм Србије.
Ујутро 30. јуна, Министарство унутрашњих послова Србије саопштило је да је полиција преко ноћи уклонила блокаде путева у Београду и да саобраћај може нормално да функционише. Према писању медија, полиција је интервенисала на неким местима, студенти и грађани су се добровољно преселили са градских улица на тротоаре, мада су неки наставили да блокирају саобраћај у неким другим градовима.
Студенти на друштвеним мрежама пишу о наставку протеста. Истовремено, судећи по изјавама српског руководства, власти неће испунити захтев демонстраната за расписивање превремених избора, већ ће наставити да кажњавају активисте покрета.
- Црна Гора затворила седмо преговарачко поглавље у ЕУ
Црна Гора је затворила Поглавље 5 (Јавне набавке, прво поглавље у Кластеру 1 (Основе)) на Међувладиној конференцији о приступању у Бриселу 27. јуна, чиме је направила значајан корак ка чланству у ЕУ.
Црногорску делегацију предводио је премијер Црне Горе Милојко Спајић. Напредак постигнут у поглављу „Јавне набавке“ показује институционалну зрелост Црне Горе и њену способност да се усклади са европским стандардима у областима неопходним за функционисање владавине права и обезбеђивање интегритета јавне управе, истакао је он. „То, такође, јача укупно поверење у наше реформске напоре, не само у оквиру процеса приступања, већ и у постизању европских стандарда као будуће државе чланице ЕУ“, додао је црногорски премијер. Према његовим речима, Поглавље 5 је од посебног значаја, јер директно одражава квалитет управљања — кроз транспарентност, одговорност и ефикасно спречавање корупције.
Спајић се захвалио пољском председништву, државама чланицама и Европској комисији на подршци и истакао одлучност Црне Горе да се придружи Европској унији до 2028. године.
Затварањем Поглавља 5, број преговарачких поглавља које је Црна Гора привремено затворила повећао се на седам (од 33). Раније су већ била затворена поглавља 25 (Наука и истраживање), 26 (Образовање и култура), 30 (Вањски односи), 7 (Право интелектуалне својине), 10 (Информационо друштво и медији) и 20 (Предузетништво и индустријска политика).
Затварање Поглавља 31 (Спољна, безбедносна и одбрамбена политика) блокирано је од децембра прошле године због постојећих контроверзних питања са Хрватском, као што су гранични спор на полуострву Превлака, власништво над једрилицом Јадран, кажњавање за ратне злочине почињене током напада на Дубровник 1991. године и права хрватске мањине у Црној Гори.
Подгорица и Загреб су основали заједничку радну групу за решавање свих контроверзних питања. Као део овог процеса, Црна Гора је 21. јуна предала Хрватској Културни центар „Јосип Марковић“ у Тивту. Билатералне консултације су у току о другим проблематичним питањима.
- Босна и Херцеговина усвојила нацрт Плана реформи за добијање средстава ЕУ
Савет министара Босне и Херцеговине једногласно је усвојио Агенду реформи потребну да земља добије прву траншу средстава Плана раста ЕУ за Западни Балкан 27. јуна.
„Честитам, Босно и Херцеговино, на усвајању ваше Агенде реформи! Ово су одличне вести за народ БиХ. Бољи путеви, железничке везе, дигитална инфраструктура и још много тога — захваљујући нашем Плану раста за Западни Балкан“, написала је Марта Кос, комесарка за проширење, на мрежи Икс.
Босна и Херцеговина је последња од земаља Западног Балкана која је поднела своју коначну Агенду реформи Европској комисији. Сличне документе за Албанију, Косово, Црну Гору, Србију и Северну Македонију Европска комисија одобрила је још у октобру 2024. године.
ЕУ је већ исплатила претфинансирање из Плана раста Северној Македонији и Албанији у марту 2025. године, Црној Гори у мају и Србији у јуну. Косово још увек треба да испуни процедуралне захтеве да би добило претфинансирање, укључујући ратификацију споразума.
- Лидери ЕУ потврдили „снажну подршку процесу приступања Западног Балкана ЕУ“
„Европска унија ће наставити да тесно сарађује са Западним Балканом и подржава њихове реформске напоре на путу ка чланству у ЕУ“. „Будућност Западног Балкана је у Европској унији“, како је наведено у резолуцији коју је Европски савет усвојио 26. и 27. јуна.
Лидери ЕУ су нагласили да „Европски савет остаје посвећен унапређењу постепене интеграције између Европске уније и региона током самог процеса проширења“ и да се процес приступања заснива на достигнућима сваке земље. Ово је био последњи састанак Европског савета под пољским председавањем. Данска ће председавати Саветом Европске уније од 1. јула до 31. децембра 2025. године.
Према званичном саопштењу, проширење ЕУ је идентификовано као један од главних приоритета данског председавања. Проширење је геополитичка нужност и једини начин да ЕУ ефикасно допринесе стабилизацији европског континента и ојача отпорност земаља рањивих на негативне утицаје споља. Стога, како је напоменуто, Данска ће вредно радити на промоцији проширења Уније на реверзибилан и на заслугама заснован начин и припремити ЕУ за проширење кроз унутрашње реформе. Унапредиће преговоре о проширењу са Украјином, Молдавијом и Западним Балканом.
- Војне вежбе НАТО-а „Платинасти вук 25“ одржане у Србији
Мултинуционалне тактичке вежбе „Платинасти вук 25“ одржане су у Бази Југ код Бујановца у Србији.
Учествовало је више од 700 војника, укључујући припаднике Оружаних снага Србије, као и Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Црне Горе, Грчке, Италије, Мађарске, Румуније, Сједињених Америчких Држава, Уједињеног Краљевства и Азербејџана.
Током неколико дана, учесници су имали прилику да вежбају заштиту конвоја, обезбеђење базе, патролирање, блокирање и извиђање подручја — ово није потпуна листа активности у оквиру мировних мисија.
„Ова вежба потврђује способност Војске Србије да учествује раме уз раме са партнерима из целог света у мировним операцијама и да одговори на све безбедносне изазове. Сарадња са нашим партнерима не само да јача интероперабилност, већ и продубљује поверење и међусобну посвећеност очувању мира“, рекао је министар одбране Републике Србије Братислав Гашић.
Пол Јукић, вршилац дужности заменика шефа мисије у Амбасади САД у Србији, нагласио је важност вежби као темеља за билатералну војну сарадњу. „Платинасти вук“ је камен темељац наше сарадње и значајан приоритет за обе војске. „Надамо се да ће се вежба „Платинасти вук“ наставити годинама које долазе“, рекао је Јукић.
Мултинационалне тактичке вежбе „Платинасти вук“ одржавају се у Србији од 2014. године. Циљ је побољшање сарадње током мировних операција. Организатори су Војска Србије уз подршку Европске команде САД.
„Вежбе „Платинасти вук“ одржавају се у Србији упркос мораторијуму на заједничке војне вежбе са страним партнерима који је Београд најавио након почетка потпуне руске инвазије на Украјину. Истовремено, традиционалне српско-руско-белоруске војне вежбе „Словенско братство“ нису одржане од 2021. године.
- Србија обуставља извоз оружја и муниције
По други пут за месец дана, руска Спољна обавештајна служба (СВР) оптужила је Србију за извоз оружја у Украјину. Саопштење је објављено на веб страници Службе 23. јуна, а претходно је објављено 28. маја.
У новом саопштењу СВР наводи се да „упркос повећаном притиску Москве на Београд“, предузећа српског војноиндустријског комплекса „појачавају извоз војних производа у зону сукоба између „свеукупног Запада“ и Русије.“
Истог дана, председник Србије Александар Вучић изјавио је да Србија не извози никакву муницију. „Дакле, сада не извозимо ништа; обуставили смо сав извоз. Сваки даљи извоз мора бити заснован на посебним и специфичним одлукама. Сада муниција иде само у наше касарне и залихе“, рекао је Вучић на састанку проширеног колегијума начелника Генералштаба 23. јуна.
Касније је Министарство одбране Републике Србије објавило обуставу извоза оружја и војне опреме произведене у Републици Србији. „У складу са упутствима председника Републике, врховног команданта Војске Србије и председника Савета за националну безбедност Александра Вучића, обуставља се извоз оружја и војне опреме произведене у Републици Србији.
У будућности, извоз оружја и војне опреме произведене у фабрикама одбрамбене индустрије захтеваће, поред сагласности других надлежних министарстава и агенција, и сагласност Савета за националну безбедност у складу са чланом 16, став 4 Закона о извозу и увозу оружја и војне опреме“, саопштило је Министарство одбране.
Шеф руске Спољне обавештајне службе, Сергеј Наришкин, рекао је 24. јуна да верује изјавама српског руководства о обустави извоза оружја, али да ће проверити како се оне спроводе.
На питање какву реакцију Москва очекује од Београда након информација СВР-а, у вези са испорукама војних производа од стране Србије Украјини, Наришкин је рекао: „Колико ја разумем, реакција се већ догодила јуче. Председник Вучић је говорио, дао је изјаву да ће Србија, ако није престала, обуставити испоруку.“
На питање да ли Москва верује речима из Београда, шеф СВР-а је одговорио: „Проверићемо.“ Не постоји јавни извештај о издатим дозволама за извоз оружја које Србија испоручује и његовим количинама.
- САД по четврти пут одложиле санкције против српске нафтне компаније НИС
Санкције су одложене за још месец дана, до 29. јула.
Прошле седмице, компанија НИС затражила је од Министарства финансија САД да одложи спровођење америчких санкција.
„Имали смо тешке преговоре, али смо успели да обезбедимо још једно одлагање. Ово је добра вест за грађане Србије“, рекла је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.
Од децембра 2024. године, Гаспромњефт (Русија) је био највећи акционар НИС-а са 50% акција. Пет процената је припадало Гаспрому (Русија), 29,87% Влади Србије, а преостале акције – мањинским акционарима.
У фебруару 2025. године, власништво НИС-а се променило: Гаспромњефт је пренео око 5% Гаспрому, смањујући свој удео са 50 на приближно 44,85%.
Санкције САД против „Нафтне индустрије Србије“ уведене су 10. јануара ове године декретом претходног председника САД, Џоа Бајдена, због руског власништва.
САД су већ три пута одложиле санкције против НИС-а — крајем фебруара, марта и априла. У априлу — одједном на два месеца.
За укидање санкција потребна је одлука Конгреса. „Процедура је компликована, а у Конгресу постоје „јастребови“ који не желе уступке од Русије. Србија се налази између две столице“, каже енергетски стручњак Петар Станојевић.
