- Сједињене Америчке Државе привремено дозволиле рад НИС-а
Канцеларија за контролу стране имовине Министарства финансија САД (ОФАЦ) продужила је 31. децембра 2025. године, радну дозволу Нафтној индустрији Србије (НИС) до 23. јануара 2026.. Српски премијер Ђуро Мацут је 1. јануара нагласио да продужење лиценце омогућава НИС-у и рафинерији нафте Панчево да наставе са радом.
Према српским изворима, добијање лиценце резултат је интензивне дипломатске активности и преговора које је председник Србије Александар Вучић водио са ОФАЦ-ом и Стејт департментом САД, уз учешће мађарског премијера Виктора Орбана.
„МОЛ је, заједно са Нафтном индустријом Србије, и са државом Србијом, радио на писму упућеном ОФАЦ-у и на обезбеђивању ове радне дозволе, која нам даје ваздух и могућност за додатне залихе сирове нафте“, рекао је Вучић у интервјуу за српски јавни сервис РТС. „Наравно, нису сви проблеми решени, али оно што је важно јесте да од синоћ Нафтна индустрија Србије има право да плаћа, снабдева и прерађује нафтне деривате и сирову нафту коју ће испоручивати нашој земљи путем ЈАНАФ цевовода“, напоменуо је он.
ОФАЦ је 9. октобра 2025. године увео санкције против НИС-а, чији већински удео (56 одсто) поседују руске компаније. Наведени циљ, како је објавио Вашингтон, био је да се спречи Русија да користи приходе од продаје енергије за финансирање рата у Украјини.
Од увођења санкција, НИС није био у могућности да увози сирову нафту путем Јадранског цевовода (ЈАНАФ), који пролази кроз Хрватску, а 2. децембра је рафинерија нафте НИС-а у Панчеву била приморана да обустави рад. Да би снабдела домаће тржиште, Србија је била приморана да користи државне резерве и увози нафтне деривате из других земаља, пре свега из Мађарске.
Како је Вучић изјавио, економија земље је осетила „веома озбиљне последице“ санкција уведених због руских власника НИС-а. „Видимо пад индустријске производње и у децембру и у новембру због затварања рафинерије нафте. И то се упечатљиво и драматично одражава на стање наше економије“, нагласио је он.
Према речима председника Србије, током важења издате лиценце, до 23. јануара, требало би да буде спреман нацрт уговора између руских власника НИС-а и купца, мађарског МОЛ-а.
„Зашто је 23. важан? Мислим да у том тренутку Американци очекују да виде све главне тачке будућег уговора између продавца, Нафтне индустрије Србије, и будућег купца, у овом случају највероватније мађарске компаније МОЛ.“
- Превремени парламентарни избори на Косову – победиле Куртијева странка и „Српска листа“
У недељу, 28. децембра, на Косову су одржани превремени парламентарни избори. Ово су били други национални избори у једној години: након избора у фебруару, посланици нису успели да формирају владу, што је довело до распуштања парламента у новембру и заказивања нових избора за крај децембра.
Према прелиминарним подацима Централне изборне комисије, након обраде више од 99,5 одсто записа са бирачких места, странка актуелног премијера Аљбина Куртија, Покрет за самоопредељење, значајно је ојачала своју позицију. Покрет за самоопредељење је добио 49,3 одсто гласова, што је значајно повећање у односу на резултат у фебруару (42,3 одсто).
Иако Куртију можда и даље треба подршка посланика из несрпских мањина да би обезбедио апсолутну већину у парламенту, његова позиција је постала знатно јача него почетком 2025. године.
У свом обраћању након гласања, Курти је резултате избора назвао „победом народа и Републике Косово“. Нагласио је да Косово сада мора да деблокира финансирање ЕУ и друге међународне програме који су били замрзнути због нефункционалних државних институција. „Чим се резултати потврде, мораћемо да успоставимо рад институција и што пре наставимо с продуктивним радом. Чекамо План раста ЕУ вредан 880 милиона евра и три споразума са Светском банком у укупном износу од 120 милиона евра“, напоменуо је Курти. За главне опозиционе странке, резултати децембарских избора били су јак ударац.
Демократска партија Косова задржала је друго место са 21 одсто, готово поновивши свој фебруарски резултат.
Демократски савез Косова претрпео је највећи губитак, павши на 13,6 одсто (у поређењу са 18,3 одсто у фебруару). Медији већ расправљају о могућој оставци руководства странке.
Алијанса за будућност Косова Рамуша Харадинаја добила је 5,7 одсто, једва прешавши изборни цензус.
Београду оријентисана странка „Српска листа“ освојила је око 90 одсто гласова у српским заједницама, обезбедивши свих 10 места резервисаних за Србе у парламенту. Лидер странке Златан Елек нагласио је да су косовски Срби показали јединство тиме што нису дали шансу алтернативним српским кандидатима, који су добили минималан број гласова.
Парламентарни избори одржани 28. децембра били су историјски по излазности бирача на Косову. Укупно 899.521 грађанин искористио је своје право гласа, искључујући гласове дијаспоре. Процентуално гледано, гласало је приближно 45 одсто бирача.
Претходни рекорд постављен је 9. фебруара ове године, када је 871.662 грађана гласало на бирачким местима на Косову.
Почетак бројања гласова из иностранства је објављен2. јануара. Конкретно, дијаспора је могла да гласа у 29 дипломатских представништава Републике Косово у 18 различитих земаља широм света.
Очекује се да ће након пребројавања свих гласачких листића укупан број гласова износити приближно 950.000.
- Обустављен кривични поступак против бившег министра грађевинарства Србије због урушавања надстрешнице железничке станице у Новом Саду
Виши суд у Новом Саду је 24. децембра одбацио део оптужнице који се односи на урушавање надстрешнице на железничкој станици Нови Сад 1. новембра 2024. године, када је страдало 16 људи. Трагедија је покренула талас масовних антивладиних протеста који трају и данас. Главни захтев демонстраната је кажњавање одговорних за трагично урушавање дела реконструисане зграде станице.
Међутим, суд је својом одлуком обуставио кривични поступак против шест особа, укључујући Горана Весића, који је у време реконструкције железничке станице био министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Како је саопштено, суд је ову одлуку донео због недостатка доказа за утврђивање основане сумње да су оптужени починили наводна кривична дела.
Поред Весића, поступак је обустављен и против тадашње вршитељке дужности директора Инфраструктуре железница Србије Јелене Танасковић, тадашње помоћнице министра грађевинарства Аните Димоски и три стручна надзорника.
Истовремено, новосадски суд је потврдио оптужбе против још седам окривљених по истој оптужници. Оптужница је потврђена против Небојше Шурлана, директора Инфраструктуре железница Србије у време реконструкције станице Нови Сад, и још шест представника пројектантских компанија, извођача радова и органа техничког надзора.
Одлука суда о обустављању кривичног поступка против бивших званичника, посебно бившег министра, изазвала је негодовање међу рођацима жртава и учесницима протеста. Више тужилаштво у Новом Саду већ је поднело жалбу Апелационом суду на пресуду, који је утврдио да „нема основа за оптужбу“ против шест осумњичених.
- Проглашено стање енергетске кризе у Северној Македонији
Влада Северне Македоније је 24. децембра прогласила седмодневно стање енергетске кризе због акутне несташице нафте изазване протестима пољопривредника у Грчкој који су почели 30. новембра. Блокада аутопутева и граничних прелаза од стране демонстраната довела је до заустављања стотина цистерни са горивом потребних за рад македонских термоелектрана. Пошто Северна Македонија нема домаће капацитете за прераду нафте, зависи од снабдевања горивом преко грчке границе.
У оквиру проглашеног кризног режима, влада у Скопљу је дозволила енергетској компанији да користи државне резерве, називајући тај корак „принудним, али неопходним“ за спасавање енергетског система. Званичници су потврдили да ће више од 10.000 тона лож уља из резерви помоћи да се купи време док се настављају преговори са грчком страном о успостављању „зелених коридора“ за камионе са горивом чак и усред протеста. Премијер Северне Македоније и лидер владајуће странке ВМРО-ДПМНЕ Христијан Мицкоски и министар енергетике нагласили су да енергетска ситуација представља „вишу силу“. Владини званичници су изјавили да је претходна администрација оставила енергетски сектор у запуштеном стању, смањујући отпорност земље на спољне шокове.
Истовремено, представници опозиционог Социјалдемократског савеза Македоније (СДСМ) оптужили су садашњу владу за „аматеризам“ и неблаговремену реакцију. Навели су да су власти требале да формирају довољне резерве лож уља пре почетка зиме, знајући за нестабилну регионалну ситуацију, уместо да чекају потпуни прекид снабдевања.
У међувремену, грчки пољопривредници су привремено обуставили блокаде током прославе Нове године, али су обећали да ће наставити акције након празника. Њихови захтеви остају непромењени: решавање корупцијске афере у вези са европским пољопривредним фондовима и исплата заосталих субвенција, смањење високих трошкова производње и боље цене набавке.
