- Годишњица трагедије у Новом Саду: „Обојена револуција“ се није догодила
У Новом Саду 1. новембра у 11:52 часова, десетине хиљада људи из целе Србије, на позив студената, одржале су 16-минутну тиху комеморацију у знак сећања на 16 људи који су погинули услед урушавања бетонске надстрешнице градске железничке станице пре годину дана.
Влада Србије је одлучила да 1. новембар прогласи Даном жалости поводом годишњице трагедије. У част жртава, широм Србије су одржане комеморативне манифестације. У многим градовима у иностранству, од Утрехта до Загреба, српска дијаспора је такође организовала комеморације за погинуле приликом урушавања надстрешнице на новосадској станици.
Државни врх је учествовао у литургији за преминуле у Београду, у Храму Светог Саве, коју је служио патријарх СПЦ.
Комеморативни догађај у Новом Саду 1. новембра протекао је мирно и без икаквих инцидената, упркос упозорењима руководства земље – пре свега, председника Александра Вучића – о наводним припремама демонстраната за „обојену револуцију“ „уз подршку ЕУ“.
Уочи годишњице, председник Вучић се обратио грађанима, позивајући на дијалог. „Многи су прекршили правила и починили насиље над државном и туђом имовином. Као што су неки изразили бес, и ја жалим због неких ствари које сам рекао. Извињавам се због тога“, изјавио је Вучић.
Студенти су одговорили да ако је председниково извињење искрено, требало би да распише ванредне парламентарне изборе, што захтевају већ неколико месеци.
Дијана Хрка, мајка Стефана Хрке, који је преминуо услед урушавања надстрешнице железничке станице, у свом говору у Новом Саду позвала је власти да спроведу истрагу, казне кривце, распишу ванредне изборе и најавила да почиње штрајк глађу.
Демонстранти су се 2. новембра окупили у центру Београда у знак подршке Дијани Хрки, која је прогласила штрајк глађу у близини шаторског кампа поред зграде парламента, који од марта окупирају Вучићеве присталице. Догађај се претворио у сукоб два табора, у којем је учествовало неколико хиљада људи. Стотине полицајаца у пуној опреми раздвајало је демонстранте и присталице владе, који су једни на друге бацали флаше и бакље.
Коментаришући комеморативни скуп у Новом Саду 1. новембра и немире у Београду 2. новембра, Вучић је изјавио да је „обојена револуција пропала“ и да сада међу демонстрантима влада „нервоза и хистерија због фијаска“. У телевизијском интервјуу 3. новембра, такође је рекао да су „два снајпера“ тренутно у Београду, наговештавајући да су они који траже „обојену револуцију“ иза њих, пошто „га не могу победити на изборима“.
„Сада трагамо за два снајпериста у Београду, за које знамо да су у граду, али их нисмо успели пронаћи три дана. Међутим, знамо да су стигли, знамо одакле је новац, знамо мете. Верујем да ће надлежна служба моћи да реши ово питање. Дакле, то је њихов једини пут. Нема другог пута. Не могу поколебати моју вољу; не могу ме победити на изборима, и они то веома добро знају, без обзира када или под којим околностима се избори одржавају“, изјавио је Вучић.
- Савет безбедности УН продужио мандат мисије ЕУФОР Алтеа у Босни и Херцеговини
Савет безбедности УН једногласно је усвојио Резолуцију 2795 (2025), којом се продужава мандат стабилизационих снага под вођством Европске уније у Босни и Херцеговини — ЕУФОР Алтеа — до 2. новембра 2026. године.
Русија није ставила вето на продужење мисије, како је раније било предвиђено.
Промене у политици Москве догодиле су се неколико дана пре гласања у Савету безбедности УН. То је постало познато након састанка бившег председника Републике Српске, Милорада Додика, и руског министра спољних послова Сергеја Лаврова у Минску. Након разговора са Лавровим, Додик је објавио да је постигнут договор са Русима о продужењу мандата мисије Алтеа.
Раније се лидер босанских Срба активно залагао за прекид мисије ЕУ, називајући је „окупацијом“ и тврдећи да ће Русија гласати против продужења мандата ЕУФОР-а у Босни и Херцеговини. Међутим, његов став – и став босанских Срба у целини – радикално се променио последњих седмица, када је Република Српска повукла све спорне законе и декрете усмерене на непризнавање централних власти БиХ и високог представника међународне заједнице.
Верује се да су разлог за промену става Додика и лидера РС њихови споразуми са Сједињеним Државама. Доказ таквих споразума види се у недавној одлуци Министарства финансија САД да са листе санкција уклони и бившег председника Републике Српске Милорада Додика и чланове његове породице, као и српску чланицу Председништва Босне и Херцеговине Жељку Цвијановић, председника Народне скупштине Републике Српске Ненада Стевандића, и друга физичка и правна лица из РС.
- Црна Гора увела визе за турске држављане
Влада Црне Горе је 27. октобра суспендовала безвизни режим за грађане Турске, који је уведен 2008. године. Одлука је ступила на снагу 30. октобра. Црногорске власти су овај потез објасниле као неопходан за усклађивање визне политике земље са захтевима ЕУ. Међутим, суштински је одлука била подстакнута сукобом између становника Подгорице и Турака који живе у црногорском главном граду.
Немири су почели 26. октобра, када је један Црногорац избоден ножем током туче у подгоричком насељу Забјело.
Две особе – држављани Турске (према другим извештајима, држављани Турске и Азербејџана) – одмах приведене су због сумње да су починиле напад. Међутим, 31. октобра, Виши суд у Подгорици је објавио њихово пуштање на слободу након што је утврђено да нису били умешани у инцидент. У саопштењу суда се наводи да су снимци надзорних камера потврдили да су осумњичени били код куће у време напада.
Током рација које су уследиле, полиција је привремено притворила више од 40 других држављана Турске (и, према неким извештајима, Азербејџана). У званичном саопштењу се наводи да је као резултат полицијске операције осам особа депортовано, а седам новчано кажњено.
Напад на Црногорца у Подгорици изазвао је протесте који су трајали неколико дана након инцидента. У главном граду организовани су маршеви и скупови, током којих су учесници скандирали антитурске слогане. Талас напада захватио је црногорске градове, усмерен на имовину турских држављана (аутомобиле, продавнице, угоститељске објекте).
Увођење виза за турске држављане требало је да смири црногорске грађане и спречи погоршање безбедносне ситуације. Међутим, према прогнозама, изненадно увођење визног режима са Турском негативно ће утицати на црногорску економију.
Према извештајима медија, у протеклих осам месеци, турски држављани чинили су највећи удео страних инвестиција у Црној Гори – преко 92 милиона евра. То представља једну петину укупних страних инвестиција. Турске фирме су главни инвеститори у индустрију некретнина и хотелијерства у земљи. Турска агенција за сарадњу и координацију (ТИКА) такође је остварила значајна улагања.
Турци поседују 14.500 компанија у Црној Гори – сваку пету. Од 2,8 милиона путника које су прошле године опслужила два црногорска аеродрома (Подгорица и Тиват), једна петина, односно 560.000, била је повезана са летовима између Црне Горе и Турске.
Првог дана увођења виза, летовима из Турске на црногорске аеродроме није стигло више од 40 путника. Претходни просек је био 150.
- Владајућа коалиција убедљиво победила на локалним изборима у Северној Македонији
Коалиција коју предводи владајућа странка ВМРО–ДПМНЕ и њени партнери – албанска коалиција ВЛЕН и ЗНАМ – однела је убедљиву победу 19. октобра и 2. новембра, стекавши контролу над већином градова и општина у земљи.
ВМРО–ДПМНЕ је победила на изборима за градоначелника у 55 од 81 општине, укључујући и главни град. У Скопљу је Орче Ђорђевски из ВМРО–ДПМНЕ водио испред свог противника Амара Мечиновића из Левице за око 20%.
Опозициони Социјалдемократски савез Македоније (СДСМ) претрпео је тежак пораз, освојивши градоначелничке позиције у само шест општина. Године 2017, тадашњи владајући СДСМ је освојио гласове за градоначелника у 57 општина, док је ВМРО–ДПМНЕ тада освојила само пет.
ВЛЕН је на последњим изборима однела победу у девет општина.
Према речима посматрача, победа ВЛЕН-а означила је „крај Ахметијеве ере“, што се односи на дугогодишњу доминацију Али Ахметијеве Демократске уније за интеграцију (ДУИ) у политичком представљању Албанаца. ДУИ, која је предводила коалицију „Национални савез за интеграцију“ на овим изборима, освојила је само четири градоначелничка места.
ЗНАМ остаје задужен за локалну управу у највећој општини у земљи, Куманову.
Локални избори 19. октобра и други круг одржан 2. новембра били су осми од независности Северне Македоније 1991. године. Одржани су мање од две године након парламентарних избора на којима се ВМРО–ДПМНЕ, након седам година у опозицији, вратила на централну власт, формирајући коалицију са коалицијама ВЛЕН и ЗНАМ. Сходно томе, СДСМ и његов партнер ДУИ су сада у опозицији на централном нивоу.
Резултати локалних избора 2025. године показали су да се расположење бирача није променило.
Сада, владајућа коалиција коју предводи ВМРО–ДПМНЕ има још већу моћ, не само у центру већ и локално, „од европских интеграција до канализације“, како је приметио један аналитичар.
- Сирија признала Косово
Председница Косова Вјоса Османи објавила је да је Арапска Република Сирија званично признала независност Републике Косово.
Споразум о признању постигнут је у среду, 29. октобра, током састанка у Ријаду, главном граду Саудијске Арабије.
Османи је на Фејсбуку написала да је признање дошло уз посредовање и подршку престолонаследника Саудијске Арабије, Мухамеда бин Салмана ел Сауда.
Признање је потврдило и Министарство спољних послова Сирије.
„Арапска Република Сирија проглашава признање Републике Косово као независне и суверене државе, на основу принципа Повеље Уједињених нација и своје одлуке да јача принципе мира и стабилности у региону и свету“, навело је Министарство спољних послова у декларацији објављеној на друштвеној мрежи X.
Сирија је постала 120. држава чланица УН која је признала независност Косова. Последња земља која је то учинила пре Сирије био је Судан (12. априла), а пре тога Кенија (26. марта).
Раније је Србија активно радила на обезбеђивању повлачења признања Косова од стране земаља у Азији и Африци, али је тај процес сада практично заустављен.
- Хрватска и Украјина да продубе сарадњу у области одбрамбене индустрије
Заменик премијера и министар одбране Хрватске Иван Анушић и министар одбране Украјине Денис Шмигаљ потписали су Писмо о намерама о продубљивању сарадње у области одбрамбене индустрије током састанка у Кијеву.
„Овај документ поставља темеље за будуће заједничке пројекте који ће допринети развоју и јачању хрватске и украјинске одбрамбене индустрије. Искуство које Украјина стиче у савременом ратовању изузетно је вредно за цео свет, укључујући и Хрватску“, рекао је министар Анушић.
Писмо о намерама није правно обавезујући документ између учесника, а све финансијске или друге обавезе захтеваће посебне споразуме засноване на процедурама одобравања учесника и њихових влада. Украјина је већ потписала слична Писма о намерама у оквиру свог програма подршке одбрамбеној индустрији под називом „Градимо са Украјином“ са неколико земаља чланица ЕУ.
„Од почетка руске агресије, Хрватска је подржавала борбу Украјине за слободу, независност и демократију. Хрватска је прошла кроз исто ратно искушење као и Украјина; разумемо кроз шта пролазите. Својом борбом и отпором држите рат даље од граница Европске уније и због тога ЕУ, као и Хрватска, морају подржати Украјину, јер се украјински народ практично бори за целу Европу“, рекао је министар Анушић.
Хрватски министар одбране најавио је 14. пакет помоћи и 15. до краја ове године.
- Истраживачки новинари открили мрежу за регрутовање плаћеника за руску војску
Руски плаћеници, са дугогодишњим искуством, регрутују грађане Србије и Босне и Херцеговине да се придруже руској војсци на украјинском фронту, известила је Балканска истраживачка мрежа (БИРН).
Новинари су открили да се грађани обе земље активно регрутују у руску војску путем платформе Телеграм. БИРН је приметио да су најмање два позната плаћеника идентификована као регрутери – Дејан Берић и Давор Савичић. Обојица су се борили на страни проруских снага од 2014. године.
Извештаји о балканским плаћеницима у руској војсци појављују се од анексије Крима 2014. године и настављају се након почетка руске инвазије на Украјину у пуном обиму 2022. године. Иако је учешће у оружаним сукобима у иностранству незаконито у Србији (кажњиво са два месеца до десет година затвора) и у Босни и Херцеговини (од два месеца до осам година), десетине грађана ових земаља настављају да се придружују руским снагама.
