- Скупштина Србије усвојила контроверзне законе о правосуђу
Скупштина Србије усвојила је 28. јануара амандмане на низ закона који се тичу правосуђа, које је предложио посланик владајуће Српске напредне странке (СНС), председник скупштинског Одбора за правосуђе, Угљеша Мрдић. Председник Србије, Александар Вучић, потписао је 30. јануара „Мрдићеве законе“.
Опозиција и стручњаци из области правосуђа истичу да ће последице усвојених закона бити повећана контрола владе над правосудним системом и парализа Јавног тужилаштва за организовани криминал (ТОK). Према новим законским одредбама, више од половине (11) тужилаца ТОК изгубиће мандат у року од 30 дана.
Стручњаци сматрају да су истраге које је ТОК спровело против актуелних владиних званичника разлог за законске промене. „Постоји само један разлог за ово: Током прошле године, Канцеларија јавног тужиоца за организовани криминал покренула је истраге против два бивша министра и подигла оптужницу против актуелног министра у влади. Ово је одмазда“, рекла је за ДВ Софија Мандић из Центра за правосудна истраживања (ЦЕПРИС).
Као што је познато, ТОК води резонантне поступке против министра културе Николе Селаковића (који је осумњичен за фалсификовање у процесу укидања статуса заштићеног наслеђа са комплекса бившег Генералштаба ради реализације развојног пројекта Џареда Кушнера, зета америчког председника Доналда Трампа) и бивших министара грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горана Весића и Томислава Момировића (случај који се тиче урушавања надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду, што је резултирало смрћу 16 људи).
Истовремено, посланик Мрдић тврди да су законске измене намењене „повратку“ судске власти држави. „Као аутор закона, захвалан сам свим посланицима који су гласали за усвајање сета правосудних закона, јер су дали историјски допринос да Србија врати отето правосуђе, које је било део обојене револуције и начин да се отму легално изабране власти у нашој земљи“, нагласио је. Према његовим речима, „они“ су почели да хапсе министре из Српске напредне странке и „на крају су желели да ухапсе председника Вучића, будимо искрени“. „Желели су да обојену револуцију спроведу до краја, да сруше државу“, рекао је Мрдић.
Усвајање измена закона о правосуђу није наишло на позитивну реакцију Европске уније. Европска комесарка за проширење Марта Кос изјавила је да је „глас српског парламента за ограничавање независности правосуђа озбиљан корак уназад на путу Србије ка ЕУ“. „У време великог напретка у проширењу, када Црна Гора и Албанија брзо напредују, Србија ризикује да се креће у супротном смеру. То није оно што желимо“, написала је Кос на друштвеној мрежи Икс одмах након гласања у српском парламенту.
Следећег дана, Кос је позвала посланике да што пре преиспитају новоусвојене законе и ускладе их са европским стандардима. „Заиста позивамо српски парламент да што пре преиспита ове законе и усклади законе о правосуђу са европским стандардима“, рекла је Кос по доласку на састанак министара спољних послова ЕУ у Бриселу. Додала је да је ово „озбиљан корак уназад“, јер су амандмани усвојени веома „исхитрено и нетранспарентно, без икаквих консултација“.
Српски министар за европске интеграције, Немања Старовић, изјавио је да је нови сет закона о правосудном систему у потпуности у складу са уставним принципима који су претходно договорени са ЕУ. Међутим, према његовим речима, влада ће се обратити Венецијанској комисији Савета Европе и, након што добије њено мишљење, биће извршене измене закона ако буде потребно.
- Просрпска Демократска народна партија напушта владајућу коалицију Црне Горе
Демократска народна партија (ДНП), блиска званичном Београду, напустила је владајућу коалицију Црне Горе и на државном и на нивоу Главног града. Представници ДНП-а у црногорској влади, потпредседник Владе за инфраструктуру и регионални развој Милун Зоговић и министарка саобраћаја Маја Вукићевић, објавили су да подносе оставке на своје функције у извршној власти.
Одлука је донета након што је премијер Милојко Спајић одбио да на седници владе размотри предлоге Демократске народне партије да се српском језику додели званични статус поред црногорског; да се дозволи двојно држављанство; и да се историјској тробојци додели статус државног симбола поред садашње црногорске националне заставе. Четврти захтев ДНП је покретање свеобухватног дијалога, заснованог на резултатима референдума о изградњи постројења за пречишћавање отпадних вода у Ботуну, „који би узео у обзир мишљења“ грађана Зете, који су рекли „не“ изградњи колектора (ДНП подржава протесте локалног становништва против изградње објекта важног за Подгорицу).
Премијер Црне Горе Милојко Спајић је, са своје стране, на друштвеној мрежи X изјавио да ниједној политичкој структури у актуелној већини неће бити дозвољен „уцењивачки модел“ сарадње и да ће само држава одлучивати о виталним интересима Црне Горе. Нагласио је да је за предлагање и разматрање иницијатива у вези са српским језиком право место Скупштина Црне Горе, уз учешће свих заинтересованих кругова – не само парламентарних, већ и друштвених, стручних и академских. Спајић је, такође, нагласио да је питање изградње постројења за пречишћавање отпадних вода у Ботуну цивилизацијско и еколошко питање и да га не треба повезивати са културним и идентитетским питањима.
Лидер црногорске Демократске народне партије, Милан Кнежевић, признао је да влада Милојка Спајића и даље има већину након што је ДНП напустила коалицију, али очекује „турбуленције“.
Председник Управног одбора Центра за мониторинг и истраживање (ЦЕМИ), Златко Вујовић, сматра да излазак Милана Кнежевића и Демократске народне партије из владајуће коалиције треба посматрати као тактички и политички прорачунат потез, чији је главни циљ стварање институционалне кризе и отварање простора за ванредне парламентарне изборе, што би Црној Гори практично онемогућило завршетак преговора о приступању ЕУ до краја 2026. године.
- Уставни суд Косова прогласио неуставним избор Ненада Рашића за потпредседника
Са пет гласова „за“ и два „против“, Уставни суд Косова пресудио је да је одлука Скупштине Косова о избору Ненада Рашића за потпредседника супротна Уставу.
Уставност скупштинске одлуке од 10. октобра 2025. године, којом је Ненад Рашић изабран за заменика председника Скупштине, оспорили су представници водеће странке косовских Срба, Српске листе.
Ненад Рашић, етнички Србин, члан владе Аљбина Куртија и лидер странке „За слободу, правду и опстанак“, изабран је за заменика председника Скупштине Косова након што ниједан од кандидата са Српске листе – укупно девет – није успео да обезбеди потребан број гласова за избор. Рашић је добио подршку 71 посланика, док је 9 гласало против, а 24 је било уздржано.
Председник Скупштине ставио је Рашићеву кандидатуру на гласање иако га Српска листа није номиновала, а то је препознато као кршење Устава.
У свом образложењу, Уставни суд је навео да Устав јасно прави разлику између поступка избора заменика председника из редова највећих парламентарних група и оних који представљају националне заједнице. Три заменика председника предлажу највеће парламентарне групе, док право номиновања заменика председника из редова српске и других заједница припада већини представника тих заједница. Суд је утврдио да Рашићев избор није резултат предлога те већине, односно српске листе, и да је стога у супротности са Уставом.
Истовремено, Уставни суд је одлучио да пресуда нема ретроактивно дејство; стога, Рашићев избор остаје важећи. Поред тога, одлука Уставног суда је усвојена након распуштања парламента у новембру 2025. године и након ванредних парламентарних избора одржаних 28. децембра исте године.
- Политички скандал у Загребу око дочека освајача бронзаних медаља на Европском првенству
Десетине хиљада навијача дочекало је хрватску рукометну репрезентацију увече 2. фебруара на главном загребачком тргу – Тргу бана Јосипа Јелачића – након што је тим освојио бронзу на Европском првенству. Међутим, дочек спортиста постао је не само прослава, већ и политички скандал.
Испрва је званичну прославу организовао Град Загреб. Међутим, након што су градске власти забраниле наступ певача Марка Перковића Томпсона на тргу, Хрватски рукометни савез је објавио да под таквим условима уопште неће бити прославе.
Влада се умешала у ситуацију и, заједно са Хрватским рукометним савезом, организовала прославу на главном тргу престонице против воље градских власти. Томпсон је успео да изведе неколико песама на сцени, укључујући и незваничну химну хрватске рукометне репрезентације, песму „Ако не знаш шта је било“ о Хрватском рату за независност (Домовински рат).
Градоначелник Загреба, један од лидера опозиционе лево-зелене политичке платформе „Можемо!“, Томислав Томашевић, изјавио је да је организовањем дочека за рукометаше без сагласности градских власти Влада прекршила Устав, „који у члану 4 гарантује право на локалну самоуправу“.
Хрватски председник Зоран Милановић назвао је одлуку Владе „противуставним, незаконитим и пиратским чином“.
Премијер и лидер владајуће десноцентричне Хрватске демократске заједнице (ХДЗ), Андреј Пленковић, одбацио је оптужбе о наводно незаконитим радњама Владе у вези са одлуком да преузме организацију дочека рукометне репрезентације. Неколико владиних званичника оштро је критиковало политизацију догађаја од стране левице.
Политички стручњаци су политички спор око пријема рукометне репрезентације описали као преурањени почетак кампање за парламентарне изборе, напомињући да ће предстојеће анкете јавног мњења показати ко је на крају успео да побољша свој рејтинг.
- Идентификован први осумњичени у случају „Сарајево сафари“
Тужилаштво у Милану предузело је први процедурални корак у истрази случаја „Сарајево сафари“. Случај се односи на оптужбе против странаца који су током рата у Босни и Херцеговини (1992–1995) наводно долазили на српске положаје око опкољеног Сарајева како би платили за могућност да пуцају на цивиле.
Прва особа против које је званично покренут поступак и подигнута сумња је 80-годишњи бивши возач камиона који живи у близини града Порденоне на североистоку Италије. Истрага сумњичи мушкарца да се са другим, још увек неидентификованим особама, уротио у спровођење криминалног плана који је довео до смрти ненаоружаних цивила, укључујући жене, старије особе и децу.
Током претреса куће осумњиченог, карабињери су пронашли седам комада ватреног оружја које је он легално поседовао: два пиштоља, пушку и четири сачмарице. Документи из компаније у којој је раније радио показују да је човек неколико пута путовао у бившу Југославију почетком 1990-их.
Тужилаштво у Милану ради на идентификацији других потенцијалних учесника; једно додатно конкретно име се већ појављује у случају.
Опсада Сарајева трајала је од 1992. до 1996. године. Током блокаде града, више од 11.000 људи је убијено гранатирањем, укључујући 1.601 дете. Снајперисти у Сарајеву убили су између 300 и 350 људи, од којих су скоро сви цивили.
