Извештај о ситуацији на Западном Балкану 04.11.2024 – ЦСЗБ

Извештај о ситуацији на Западном Балкану 04.11.2024 – ЦСЗБ
  • Новосадска трагедија може довести до кризе власти у Србији

Услед делимичног урушавања надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду, првог новембра око 12 часова настрадало је 14 особа, а три су теже повређене.

Зграда железничке станице, изграђена 1964. године, реновирана је 2021-2024. године од стране кинеског конзорцијума, а у ​​оквиру изградње брзе пруге од Новог Сада до државне границе са Мађарском, преко Суботице.

Надстрешница која се урушила, према плану који је одобрен, није била предмет реконструкције. Реновирани су само унутрашњост железничке станице, кров и фасада изнад и испод надстрешнице.

Председник Србије Александар Вучић, поводом трагедије, апеловао је на тужилаштво и владу да најстроже процесуирају одговорне.

Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић поднео је оставку два дана након трагичне несреће. Међутим, никада није преузео одговорност за трагедију. Према Весићевим речима, сва пројектна документација је била урађена пре његовог именовања и додао да министарство не може да утиче на пројекат и квалитет радова који се изводе у Новом Саду.

У Београду и Новом Саду грађани су изашли на улице на масовне протесте под слоганима „Корупција убија“, захтевајући да премијер поднесе оставку заједно са градоначелником.

Трагедија у Новом Саду може довести до кризе власти, која ће се, највероватније, завршити њеном коначном реформом.

  • Извештај Европске комисије: Корупција главно питање на Западном Балкану

Закључци изнети у недавно објављеним извештајима Европске комисије о земљама Западног Балкана корупцију виде као једну од највећих преосталих препрека на путу региона ка Европској унији. У извјештајном периоду једино је Црна Гора остварила значајан напредак у борби против корупције, док Северна Македонија није постигла успех. У Албанији, Босни и Херцеговини и Србији Европска комисија је забележила одређени напредак, док је у борби против корупције Косово остварило ограничен напредак.

Европска комисија је издала препоруке за сваку земљу кандидата за наредну годину.

Албанија би требало да ојача истрагу, кривично гоњење, изрицање казни и правоснажне пресуде у случајевима корупције, посебно на високом нивоу, укључујући коначну конфискацију имовине стечене криминалом, те да ефикасно спроводи акционе планове о интегритету у јавним институцијама које су најсклоније корупцији.

Босна и Херцеговина треба да интензивира имплементацију прописа о спречавању сукоба интереса и заштити узбуњивача кроз доношење новог законодавства, те показати напредак у борби против корупције на највишем нивоу.

Косово треба да настави са јачањем капацитета Агенције за спречавање корупције у погледу особља и стручности како би се осигурало да она ефикасно испуњава свој мандат. Међу осталим задацима је даља имплементација постојећег антикорупцијског законодавства и обезбеђивање бољег квалитета истрага о корупцији на високом нивоу.

Црна Гора би, посебно, требало да обезбеди даље унапређење резултата у борби против корупције, укључујући корупцију на високом нивоу, јачањем ефикасне примене постојећег кривичног законодавства од стране тужилаца и судова. Међу неопходним корацима су и измене Закона о финансирању политичких субјеката и изборне кампање ради повећања транспарентности и контроле трошкова политичких партија.

Северна Македонија треба да усвоји нови Кривични закон у складу са стандардима ЕУ и међународним стандардима, те да унапреди истрагу случајева корупције на високом нивоу и спроведе заплену незаконите имовине.

Србија треба да настави да побољшава квалитет истрага, кривичног гоњења и правоснажних пресуда у случајевима корупције на високом нивоу, укључујући заплену и конфискацију имовине стечене криминалом.

  • Војној мисији ЕУ у Босни и Херцеговини продужен је мандат

Савет безбедности УН једногласно је са 15 гласова продужио мандат војне мисије Европске уније у Босни и Херцеговини (ЕУФОР Алтеја) за годину дана, до новембра 2025. године, усвојивши одговарајући нацрт резолуције.

Операција Алтеја – Снаге Европске уније (ЕУФОР) у Босни и Херцеговини – је војна мисија праћења војне имплементације Дејтонског мировног споразума.

Резолуцију је представила Француска, наглашавајући значај присуства снага ЕУ за одржавање мира и стабилности у региону.

Гласање је показало једногласност међу чланицама Савета безбедности УН, укључујући Русију и Кину, у погледу имплементације мировне мисије у Босни и Херцеговини од стране снага ЕУ.

  • Компаније из Србије и Црне Горе под америчким санкцијама

Сједињене Државе су увеле санкције против скоро 400 појединаца и ентитета из десетина различитих земаља због пружања војне подршке Русији. Овај корак америчке владе је највећи потез у циљу борбе против непоштовања санкција преко трећих земаља, рекли су званичници Стејт департмента.

Рестриктивне мере су примењене, посебно, на два ентитета са седиштем у Србији и Црној Гори.

Српска компанија Вентрејд ДОО, са седиштем у Суботици, кажњена је на основу извршног налога Владе САД (ЕО 14024) због пружања финансијске, материјалне и технолошке подршке руској компанији ПромСвиазРадио, и слања робе и услуга. Како је саопштено, Вентрејд је извезао војне радио-уређаје у Русију.

У периоду од септембра 2022. до јуна 2023. године, Вентрејд је продао робу ПромСвиазРадио у вредности од скоро 529.000 евра.

Вентрејд је основао мађарски држављанин 6. априла 2022, мање од два месеца након руске инвазије на Украјину. Жолт Лајгут, такође мађарски држављанин, постао је директор и оснивач компаније у јулу 2023.

За извоз војне опреме из Црне Горе у Русију одређена је и црногорска компанија Интернешенал Бизнис Корпорејшн Бар ДОО, у власништву руског држављанина Сергеја Кокорева. Према саопштењу америчких власти, Кокорев је користио своју компанију за снабдевање делова направљених у Европи купцима у Русији.

  • Потпредседник Владе Србије посетио Белорусију

Потпредседник Владе Србије Александар Вулин дошао је у тродневну званичну посету Белорусији. Учествовао је на 2. Међународној конференцији о евроазијској безбедности у Минску, где је одржао говор, а састао се и са високим званичницима Белорусије и других земаља.

Потпредседник Владе Србије је на маргинама догађаја са шефом руског МИП-а Сергејем Лавровом разговарао о „ситуацији у региону Балкана, пре свега на Косову и Метохији“, као и о другим аспектима међународне политике.

Српски званичник се састао и са државним секретаром белоруског Савета безбедности Александром Волфовичем. Вулин је након састанка напоменуо да Србија и Белорусија могу заједно да се боре против страног мешања у унутрашње ствари и „обојених револуција“.

Састанак са министром унутрашњих послова Белорусије Иваном Кубраковим одржан је у селу Горан код Минска, где се налази центар за обуку полиције. Српска делегација посетила је изложбу наоружања и опреме. Саговорници су разговарали о сарадњи белоруских и српских безбедносних агенција у борби против тероризма, као и о проширењу контаката полицијских образовних институција две земље.

Вулинова посета Белорусији још једном је показала да Србија у области безбедности сарађује и да ће наставити да сарађује са најближим војним савезником Русије. Осим тога, Запад, укључујући и ЕУ, руководство Србије доживљава као непријатељске снаге, које, по њиховом мишљењу, стоје иза покушаја оркестрирања „обојене револуције“, укључујући и Белорусију.