- Студентски протести у Србији се настављају и након оставке владе
Српски студенти настављају да блокирају универзитете и саобраћајна чворишта, тражећи одговорност за трагедију која се догодила у Новом Саду 1. новембра, када се срушила надстрешница на градској железничкој станици, при чему је погинуло 15 људи.
Више од 60 одсека на пет државних универзитета, два приватна факултета и четири стручне школе затворено је због протеста.
Од 30. до 31. јануара стотине студената из Београда кренуло је у Нови Сад, где су се 1. фебруара придружили митингу поводом обележавања трећег месеца од дана трагедије. Демонстранти у Новом Саду блокирали су на неколико сати два моста на Дунаву, док је Мост слободе остао блокиран дуже од једног дана.
Студентским протестима придружују се средњошколци, професори, наставници, грађани, синдикати, организације пољопривредника, адвокати, медицинари, радници градског саобраћаја, пензионери, уметничка удружења, као и војни ветерани.
Скупове подршке студентима одржава и српска дијаспора у Европи, САД и Канади.
Захтеви студената остају непромењени. Реч је о објављивању свих папира о реконструкцији новосадске железничке станице, повлачењу оптужница против приведених учесника претходних протеста, процесуирању свих који су напали демонстранте и повећању буџета за високо образовање за 20 одсто.
Власти верују да су испуниле све захтеве студената, али демонстранти указују на то да ниједан од њих није испуњен у потпуности.
Студентски протести не престају ни после оставке премијера Милоша Вучевића.
Власти Србије су тренутно пред дилемом – да изаберу нову владу, ослањајући се на постојећу владајућу већину у парламенту, или да распишу ванредне парламентарне изборе.
- Хрватска да пружи војну помоћ Украјини
Хрватска влада усвојила је крајем јануара одлуку о 12. пакету војне помоћи Украјини.
Украјински председник Володимир Зеленски захвалио је Хрватској на новом пакету помоћи у обраћању објављеном на друштвеним мрежама.
Премијер Денис Шмигал је на седници владе у Кијеву истакао: „Хрватска је један од наших важних савезника у Европи, који нам активно помаже у разним областима. Пре свега, дају војну подршку. Хрватска влада је одлучила да издвоји још један пакет војне и техничке помоћи. У блиској будућности ово оружје ће ојачати нашу војску на бојном пољу. Захвални смо овој влади и хрватском народу за ову помоћ.“
Крајем јануара, шеф украјинске владе боравио је у првој званичној посети Загребу.
Након састанка са украјинским колегом, хрватски премијер Андреј Пленковић истакао је да ће подршка Хрватске Оружаним снагама Украјине остати на снази. Истовремено, Пленковић је нагласио да Украјини, „упркос манипулацијама“, нису потребне хрватске трупе у Украјини. Украјини је потребна економска и војна подршка да заштити своју територију, нагласио је он.
Пленковић је подсетио да је растојање „Хрватске од Украјине свега 400 километара, а од Русије 1.200” и да би „сваки неуспех Украјине представљао велики ризик за остатак Европе”.
„Наша политичка подршка је чврста и доследна – на свим међународним форумима и билатерално. Подржавамо их економски, хуманитарно, технички и војно. То ћемо и даље чинити јер сматрамо да је то једина исправна политика. Као жртва агресије, најбоље разумемо шта се дешава Украјини“, рекао је Пленковић.
- Израел од 5. маја отвара безвизни приступ грађанима Косова
Одлука је донета четири године након што је Израел признао државу Косово и успоставио дипломатске односе са земљом.
„Од 5. маја 2025. држављани Косова моћи ће да путују у Израел као туристи без визе“, изјавила је израелска амбасадорка на Косову Тамар Жив.
Израел је признао Косово 1. фебруара 2021. године, након потписивања Вашингтонског споразума.
Документ, званично под називом Споразум о економској нормализацији између Косова и Србије, у две верзије за косовску и српску страну, потписали су председник Србије Александар Вучић и тадашњи премијер Косова Авдулах Хоти 4. септембра 2020. године у Белој кући, у присуству тадашњег и садашњег председника САД Доналда Трампа.
Нормализација између Израела и Косова била је део Вашингтонског споразума.
Косово је потписало споразум о слободној трговини са земљама Европског удружења за слободну трговину (ЕФТА).
ЕФТА укључује Исланд, Лихтенштајн, Норвешку и Швајцарску.
Договор је постигнут након више од две године преговора.
Церемонија потписивања одржана је на маргинама Светског економског форума у Давосу.
Чланице ЕФТА и косовски премијер Аљбин Курти рекли су да ће споразум бити од обостране користи.
Роба пореклом са Косова извозиће се у земље ЕФТА и локалне компаније ће бити ослобођене плаћања царине на њих. Косовски произвођачи су до сада морали да плаћају до 10 одсто додатне царине.
Трговина између држава ЕФТА и Косова убрзано расте од 2008. године, достигавши преко 176 милиона евра у 2023. Главни извоз ЕФТА на Косово у 2023. укључивао је возила, фармацеутске производе, опрему и дуван. Исте године, косовски извоз у земље ЕФТА састојао се углавном од намештаја, пластике, производа од гвожђа и челика, као и производа од дрвета.
- Савет ЕУ именовао Соренсена за специјалног представника за дијалог Београда и Приштине
Дански дипломата преузео је дужност 1. фебруара са мандатом од 13 месеци.
Очекује се да ће се Петер Соренсен фокусирати искључиво на дијалог Београда и Приштине, док је његов претходник, Мирослав Лајчак из Словачке, био задужен и за друга регионална питања.
Лајчаку је мандат истекао 31. јануара.
Дијалог који води ЕУ између Косова и Србије, започет 2011. године, још није довео до потпуне имплементације постигнутих споразума. Задатак новог специјалног представника Европске уније биће да промовише свеобухватну нормализацију између Србије и Косова, пре свега кроз примену Споразума о путу нормализације и Анекса о примени, усвојеног у фебруару и марту 2023. године уз посредовање ЕУ. С обзиром на изазовне услове за нагодбу између Београда и Приштине, који су закомпликовани парламентарном кампањом на Косову и великим антивладиним протестима у Србији, политички стручњаци очекују мали напредак у дијалогу, посебно на почетку мандата Петера Соренсена.
- Црна Гора наставља истрагу о ратним злочинима из 1990-их
Специјално државно тужилаштво (СДТ) у Црној Гори најавило је наставак истраге о ратним злочинима почињеним на територији Црне Горе током ратова у бившој Југославији почетком 1990-их година.
Планира се поновно разматрање четири случаја: логор за хрватске ратне заробљенике у Морињу (Бококоторски залив); убиства и протеривања муслиманског (босанског) становништва у Буковици код Пљеваља; заседа конвоја албанских избеглица са Косова у Калуђерском Лазу (Рожаје), у којој су погинуле 22 особе; и депортација неколико десетина бошњачких избеглица у Републику Српску (Босна и Херцеговина), где је апсолутна већина њих убијена.
Четири особе су раније осуђене у случају логора Морињ; сви осумњичени у осталим случајевима ослобођени су оптужби.
Сада су формирани специјални истражни тимови за разматрање случајева у светлу нових доказа Међународног резидуалног механизма за кривичне судове, наследника Међународног кривичног суда за бившу Југославију. Подаци Механизма прослеђени су Специјалном тужилаштву Црне Горе у септембру 2024.
Истрага ратних злочина из 1990-их и привођење починилаца пред лице правде је важна област за обезбеђивање успеха преговора Црне Горе са Европском унијом у оквиру поглавља 23 – Правосуђе и основна права.
