- Вучић разговарао са Путином о новом уговору о испоруци гаса
Председник Србије Александар Вучић састао се са председником Русије Владимиром Путином у Пекингу 2. септембра, на маргинама догађаја посвећених 80. годишњици победе Кине над Јапаном у Другом светском рату.
Главни циљ српског лидера био је да добије најповољније услове новог гасног уговора са Москвом.
Важећи споразум о испоруци руског гаса Србији, привремено продужен у мају за само четири месеца, омогућава Београду да увози 6,1 милион кубних метара гаса дневно, по сниженој цени од 290 евра за 1.000 кубних метара, што је знатно ниже од цена на европском тржишту. Вучић је рекао да очекује да ће нови споразум са Гаспромом бити закључен овог месеца. „Молио сам Путина за бољу цену и веће количине“, рекао је.
Такође, према Вучићевим речима, „разговарали су о нуклеарној енергији“, посебно о сарадњи са Росатомом.
На почетку састанка, Вучић је изјавио да је „Србија у тешкој ситуацији и под великим притиском од почетка украјинске кризе“, али да је, „упркос томе“, земља „успела да сачува принципијелни став“ и да је „данас Србија једина земља у Европи која није увела никакве санкције Руској Федерацији“. Према Вучићевим речима, Србија ће у будућности задржати неутралност.
Путин је изјавио да Русија поштује независни курс Србије. „Видимо и поштујемо независни спољнополитички курс који Србија води под вашим вођством“, рекао је руски председник.
Судећи по општем тону извештаја након разговора, проблематичне теме у српско-руским билатералним односима, попут испоруке српског оружја Украјини, нису помињане. Српски медији су чак известили да је у Пекингу разговарано о војно-техничкој сарадњи између Београда и Москве, али детаљи разговора нису објављени.
- Србија чека нове кинеске инвестиције
Председник Србије Александар Вучић састао се са шефом Народне Републике Кине, Си Ђинпингом, у Пекингу.
Шеф НР Кине је истакао да је Србија прва европска земља која, заједно са Кином, гради Глобалну заједницу заједничке судбине за човечанство, што одражава посебан карактер билатералних односа, на високом нивоу, и позвао на јачање стратешке интеракције између две земље.
На састанку је Вучић рекао да су Србија и Кина чврсти пријатељи и да трговина између две земље никада није била већа. Према његовим речима, посебно се захвалио председнику Кине на инвестицијама кинеских компанија у Србију и упутио позив за нове инвестиције у будућности.
Председник Србије Александар Вучић рекао је у среду да је искористио своје учешће на војној паради у Пекингу да види „шта би било занимљиво купити за потребе српске војске“. Ова изјава је дата у контексту помињања војног споразума Приштине, Загреба и Тиране, који је, како је рекао Вучић, усмерен против Србије.
Тренутно није познато тачно које је оружје Србија одлучила да купи од Кине. Вреди поменути да је раније фокус Београда био на системима противваздушне одбране и дронова за напад.
- Хрватска и Словенија потписале Декларацију о војној сарадњи
Споразум су 5. септембра у Загребу потписали хрватски министар одбране Иван Анушић и његов словеначки колега Борут Сајовић.
„Циљ је побољшање сарадње између наших одбрамбених сектора како би они боље и квалитетније функционисали“, рекао је министар Анушић. Према његовим речима, хрватска и словеначка војска већ веома добро сарађују, а потписивање ове декларације отворило је „ново поглавље у односима“.
Министар Сајовић је рекао да се „свет променио и то захтева даље јачање сарадње у одбрани и свим другим областима“. „Загреб и Љубљана сносе велику одговорност на Западном Балкану, посебно у очувању мира на Косову и у Босни и Херцеговини“, додао је.
Хрватски и словеначки министри такође су потврдили одлучну подршку Украјини, али су нагласили да тренутно не планирају слање трупа.
На питање да упореди овај споразум са декларацијом коју је Хрватска потписала са Албанијом и Косовом у марту ове године, министар Анушић је одговорио да између њих „нема велике разлике“. Додао је да би се и Бугарска могла придружити иницијативи.
***
Потписивање Декларације о војној сарадњи између Загреба и Љубљане изазвало је оштру реакцију Београда.
Министарство спољних послова Србије нагласило је да „Балкан остаје осетљив постконфликтни регион у коме је очување мира и стабилности од одлучујућег значаја како за земље региона, тако и за Европу у целини“. Из тог разлога, сваки недовољно транспарентан корак, који се може протумачити као стварање војних блокова или савеза усмерених против трећих страна, доприноси порасту тензија и продубљивању подела, саопштило је Министарство спољних послова Србије.
Председник Србије Александар Вучић изјавио је да је споразум између Хрватске и Словеније очигледно непријатељско деловање према српском народу и српској држави, напомињући да Београд има негативно искуство из 1990-их када су се ове две републике ујединиле против Срба и Србије.
Вучић је нагласио да је забринут због ћутања представника ЕУ и НАТО-а и да ће покушати да о томе разговара са генералним секретаром НАТО-а Марком Рутеом.
- Косово планира да развије сопствене оружане снаге и одбрамбену индустрију
Вршилац дужности премијера Косова, лидер Покрета „Самоопредељење“ Аљбин Курти, на састанку своје странке у Приштини представио је опсежан план за јачање Косовских безбедносних снага и одбрамбеног сектора уопште.
Тренутно Косовске безбедносне снаге нису војска, али су 2018. године власти у Приштини покренуле процес трансформације ове структуре у војску.
„За нашу војску током четири године следећег мандата издвојићемо буџет од преко милијарду евра“, рекао је Курти.
Говорио је о плановима за развој војне индустрије, посебно најављујући развој сопствених беспилотних летелица на Косову и покретање фабрике за производњу муниције.
Курти је, такође, обећао да ће креирати програм „свеобухватне одбране“, који ће, према његовим речима, омогућити сваком добровољном резервисти да добије неопходну обуку и оружје у случају мобилизације, и најавио је циљ регрутовања 1.000 жена у војску.
Међу плановима које је најавио вршилац дужности шефа косовске владе је и стварање заједничке војне јединице са Оружаним снагама Албаније.
Дан касније, директор Канцеларије за Косово и Метохију Владе Србије, Петар Петковић, одговорио је на Куртијеве изјаве.
„Војни савез такозваних Косовских снага безбедности и Оружаних снага Албаније, чије формирање најављује Аљбин Курти, представља директну претњу Србији и српском народу“ и корак је ка стварању такозване Велике Албаније, рекао је он.
Он је напоменуо да, као што је познато, према Резолуцији 1244 Савета безбедности УН, једина војна формација на Косову су снаге НАТО-а на Косову, КФОР. Сходно томе, сваки војни савез који укључује Приштину и милитаризацију такозваних Косовских безбедносних снага представља кршење тог документа и покушај стварања нове Ослободилачке војске Косова (ОВК), чија је активност забрањена, нагласио је Петковић.
- У Србији се настављају антивладини протести и провладина окупљања
Хиљаде демонстраната учествовало је у протестима у Новом Саду увече 5. септембра, захтевајући превремене парламентарне изборе. Полиција је употребила сузавац и шок бомбе да би растерала учеснике протеста, наводећи да је употреба силе био одговор на напад групе маскираних демонстраната.
Власти су тврдиле да су демонстранти напали полицајце камењем, сигналним бакљама и флашама.
Министар унутрашњих послова Ивица Дачић је 6. септембра известио да је 13 полицајаца повређено и 42 особе приведене.
Увече у недељу, 7. септембра, провладини грађански скупови „Стоп блокади“ одржани су у више од 100 локалних насеља широм Србије, укључујући Београд, Нови Сад, Ниш, Суботицу, Чачак, Крагујевац и Краљево. Учествовало је више од 126.000 људи.
Формално, организатор провладиних скупова је Центар за друштвену стабилност. Акције су се одвијале под слоганима „Нећемо дати Србију“, „Грађани против блокада“. Учесници су изразили своје негодовање због протеста (блокада рада неких високошколских установа, периодично блокирање прометних саобраћајница) који трају у Србији већ неколико месеци.
Протестни покрет у Србији почео је након урушавања надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду у новембру прошле године. Антивладини демонстранти захтевају од власти да одговорне за трагедију позову на одговорност и да позову на превремене изборе.
Грађани који су учествовали у акцији „Стоп блокади“, насупрот томе, изразили су подршку председнику Србије Александру Вучићу, који се придружио учесницима скупа у Борчи. У другим градовима, чланови владе и други представници власти придружили су се акцијама.
Акције „против блокаде“ одржане су и 31. августа, када се окупило више од 103.000 грађана на скоро 100 места; 20. августа на 49 места, када је, према полицијским подацима, учествовало око 33.000 људи; и такође 23. августа, када се око 70.000 људи окупило на скуповима у 71 општини и граду.
Дана 7. септембра на неколико места, поред провладиних грађанских окупљања, истовремено су се одржале грађанске и студентске акције, са учесницима антивладиних протеста. У Чачку и Шапцу ситуација је била напета, а полиција је била приморана да раздвоји две групе демонстраната.
Дана 8. септембра, један дан након провладине акције, хиљаде студената и грађана марширале су Београдом, протестујући против полицијске употребе прекомерне силе над демонстрантима прошле недеље у Новом Саду. Најављене су нове протестне акције.
