- Вучић позива Трампа у Србију
Председник Србије Александар Вучић разговарао је 10. новембра са новоизабраним председником САД Доналдом Трампом.
„Разговор је био диван и садржајан, рекао бих веома срдачан“, навео је Вучић у објави на Инстаграму.
Он је напоменуо и да је у разговору изразио наду да ће Трамп посетити Србију, јер је „Србија била земља у којој је подршка избору председника Трампа била највећа у целој Европи”. Према Вучићевим речима, Трамп се „захвалио на огромној подршци коју је добио од грађана Србије, од српског народа”.
Верујем и да ћемо у блиској будућности моћи да разговарамо о даљем унапређењу наших односа у свим областима“, нагласио је председник Србије. Трамп ће „моћи поново да учини Америку великом, а ми ћемо успети да направимо од Србије пристојну земљу и земљу која ће моћи добро, веома добро да сарађује са САД”, рекао је Вучић.
Министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић сматра да је разговор Вучића и Трампа „показатељ велике блискости и поверења” између њих двојице, као и доказ да ће Београд „имати добре односе са будућом администрацијом”.
- Следећи састанак Европске политичке заједнице биће одржан у Тирани
Наредни, шести састанак Европске политичке заједнице (ЕПЗ) биће одржан у мају 2025. године у Тирани.
За ту одлуку, сагласност је пружило 47 шефова држава и влада земаља чланица ЕУ током петог састанка у Будимпешти.
„Сви смо се обавезали да ћемо следећег маја бити гости премијера Едија Раме у Тирани“, рекао је мађарски премијер Виктор Орбан, који је одржао заједничку конференцију за новинаре са премијером Албаније Едијем Рамом, после самита у Будимпешти.
Рама је заузврат истакао да ће „бити велика привилегија радити као тим и учинити да следећи састанак у Тирани буде подједнако успешан као онај у Мађарској”.
Очекује се да ће самит Европске политичке заједнице у Тирани, осим паневропског значаја, допринети и европским интеграцијама Албаније.
- За Вучића помоћ Украјини важнија за европске интеграције од санкција Русији
Председник Србије Александар Вучић огорчен је на самиту Европске политичке заједнице у Будимпешти што Европска унија није заинтересована за европске интеграције Србије због одбијања Београда да се придружи санкцијама ЕУ Русији. „Не треба нам Србија. Зашто? Зато што Србија није увела санкције Русији“, рекао је Вучић коментаришући став ЕУ.
Међутим, према његовом мишљењу, данас није важнија бирократија, већ остврена дела, истичући да је Србија Украјини пружила хуманитарну помоћ у износу од 52 милиона евра. Вучић је напоменуо да је помоћ Србије мала у односу на Немачку и САД, велике земље, али у поређењу и са неким већим земљама ЕУ и са свим земљама Западног Балкана, подршка Србије је значајно већа.
„Нисмо увели санкције Русији, али када погледате нашу помоћ Украјини, када погледате друге земље или Западни Балкан, моје питање је да ли је одувек био важнији формално бирократски приступ или суштина“, рекао је Вучић.
Као што је познато, након потпуне инвазије Русије на Украјину, преговарачки процес о приступању Србије ЕУ заправо је обустављен, а нова преговарачка поглавља нису отворена. Главна замерка Брисела према Београду је неусклађена спољна и безбедносна политика са Еу, услед одбијања Србије, као кандидата за чланство у ЕУ, да уведе санкције Руској Федерацији.
- Министарства одбране Југоисточне Европе састају се на самиту
Представници министарстава одбране земаља Југоисточне Европе и регионалних безбедносних организација одржали су још један састанак у оквиру SEDM (South-East Europe Defense Ministerial) процеса у Тирани, Албанија, 5-7. новембра.
Процес окупљања министарсатва одбране Југоисточне Европе (SEDM) покренут је 1996. године како би се промовисала конструктивна регионална војна сарадња са циљем консолидације и јачања стабилности и безбедности у региону. Румунија председава SEDM-ом од 2023. до 2025. Остале земље чланице су Албанија, Бугарска, Босна и Херцеговина, Грчка, Грузија, Италија, Молдавија, Северна Македонија, Србија, Словенија, САД, Турска, Украјина, Хрватска и Црна Гора.
На састанку у Тирани разговарало се о будућности SEDM процеса, као и о утицају актуелних оружаних сукоба на регионалну безбедност. Сви учесници су још једном потврдили своју посвећеност заједничким SEDM пројектима који ће додатно оснажити политичку и војну сарадњу у Југоисточној Европи.
Након састанка, земље чланице SEDM усвојиле су Заједничко саопштење са информацијама о деловању SEEBRIG бригаде и SEDM уопште, кроз развој постојећих и нових програма и иницијатива, и наглашавајући приврженост земаља основним принципима и нормама међународног закона, поштовање суверенитета и територијалног интегритета земаља учесница Иницијативе. (SEEBRIG, Бригада Југоисточне Европе, је мултинационална јединица која укључује снаге из Албаније, Бугарске, Грчке, Северне Македоније, Румуније и Турске. Основана је као део НАТО-ове иницијативе Партнерство за мир.)
Србија је у оквиру SEDM процеса преузела улогу водеће земље у пројекту „Улога жена лидера у области одбране и безбедности“. У Београду ће, како је најављено, бити одржана међународна конференција. Делегацију Министарства одбране Србије предводио је вршилац дужности помоћника министра одбране за политику одбране Предраг Бандић.
- Црна Гора купује патролне бродове у Француској
Министар одбране Црне Горе Драган Краповић потписао је уговор о куповини два патролна брода ОПВ 60 вредна 120 милиона еура од француске компаније Кершип.
Уговор је заснован на споразуму о билатералној војној сарадњи Црне Горе и Француске, који је потписан у Паризу 3. априла. Бродови за патролну патролу (ОПВ), чија је намена патролирање и осматрање на отвореном мору и дуж обале, биће испоручени до краја 2026. године. Користе се и за извршавање борбених задатака, као и за заштиту поморских граница, укључујући и борбу против илегалних миграција.
Куповина француских патролних бродова највећа је војна инвестиција Црне Горе од стицања независности 2006. године. Црногорска ратна морнарица тренутно користи бродове који су наслеђени од Југословенске народне армије.
Након што добије бродове ОПВ 60, Црна Гора ће моћи да активно учествује у поморским мисијама НАТО-а.
