- На Косову су 9. фебруара одржани парламентарни избори
Према прелиминарним подацима Централне изборне комисије, након пребројавања 99,72% гласачких листића, Покрет Самоопредељење (ВВ) на челу са премијером Аљбином Куртијем добио је највише подршке, 40,84% гласова.
Демократска партија Косова (ПДК) заузела је друго место са 22,05%, а следи је Демократски савез Косова (ЛДК) са 17,67% гласова. Алијанса за будућност Косова је на четвртом месту, са 7,45% гласова.
Аљбин Курти је прогласио победу своје странке, наводећи да ће „победничка коалиција формирати нову владу и наставити да обавља добар посао“. Међутим, Самоопредељење није обезбедило апсолутну већину у парламенту од 120 места, а њихов резултат је био скоро 10% слабији него на претходним изборима, 2021. године. Дакле, да би формирала владу, ВВ треба да изгради коалицију са другим странкама које су тренутно у опозицији.
Водећа странка косовских Срба, Српска листа, коју подржава Београд, саопштила је да је освојила свих десет места у парламенту додељених српској заједници.
Председник Србије Александар Вучић већ је честитао победу Српској листи и српском народу на Косову и Метохији.
Међутим, за сада се не зна да ли је Српска листа обезбедила свих 10 мандата. Према садашњем пребројавању Централне изборне комисије, странка има само девет мандата. Једно посланичко место из српске квоте могло би да припадне партији „За слободу, правду и опстанак“ Ненада Рашића, који је на функцији министра заједнице и има место у влади Аљбина Куртија. Рашић се сматра политичарем који је у већој мери лојалан Приштини, него Београду.
За 120 посланичких места у косовском парламенту такмичило се укупно 1.280 кандидата са 28 изборних листа. Право гласа имало је 2.075.868 бирача, од којих је 104.924 регистровано за гласање у иностранству.
Излазност бирача износила је 41 одсто, што је мање у односу на претходне изборе од 46,9 одсто.
Упркос забринутости због потенцијалне дестабилизације, гласање и укупна изборна кампања протекли су у релативно мирној атмосфери. Међутим, пребројавање гласова засењено је привременим гашењем сервера Централне изборне комисије због техничког квара. Косовско тужилаштво истражује могуће незаконито мешање.
- Антивладини протести у Србији се настављају
Учесници студентског протеста блокирали су у недељу, 9. фебруара, мост у главном граду Србије Београду, као и путеве широм земље, ради обележавања 100 дана од урушавања надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду, у којој је погинуло 15 људи.
Велики број Београђана придружио се студентима током седмочасовне блокаде Газелиног моста, преко Саве у главном граду Србије.
Истовремено, у Новом Саду се организовала трочасовна блокада кључних аутопутева. На месту протеста, црвеном бојом исписан је натпис „После 100 дана нико није одговарао“.
Студенти у Нишу блокирали су и наплатну рампу на улазу са аутопута у град.
У међувремену, председник Србије Александар Вучић започео је турнеју по регијама у земљи, окупљајући присталице на скуповима у разним градовима и селима.
Док је путовао у свом аутомобилу, 8. фебруара, у склопу конвоја, на његовом возилу је пукла једна гума. Провладини таблоиди и званичници описали су инцидент као „покушај атентата који су организовали демонстранти“.
Као што је познато, у Србији се свакодневно одржавају протести више од три месеца након што се срушила надстрешница на новосадској железничкој станици, у којој је погинуло 15 људи. Протесте предводе студенти који траже институционалну одговорност и транспарентну истрагу несреће. Студенти пре свега захтевају обелодањивање свих информација у вези са уговорима за реконструкцију станице Нови Сад и кажњавање свих одговорних за трагедију, за коју сматрају да је изазвана непотизмом и корупцијом унутар актуелне власти.
Премијер Србије Милош Вучевић најавио је 28. јануара своју оставку усред протеста, што значи да ће сви чланови владе привремено обављати функцију вршилаца дужности.
- Европски парламент одржао дебате о кризи у Србији
Европски парламент је 11. фебруара одржао пленарну дебату у Стразбуру на тему политичке кризе у Србији. Седници је присуствовала делегација Владе Србије.
Адам Шлапка, министар за послове Европске уније у Пољској, представљајући државу која тренутно председава блоком, изјавио је да сви грађани Србије имају право на слободу окупљања на свим нивоима. Он је указао на бројне инциденте и поручио да ће ЕУ наставити да помно прати ситуацију. „Подржавамо српски народ на његовом европском путу. Наставићемо да будемо пажљиви у процени политичке ситуације у земљи и наставићемо да олакшавамо процес приступања Србије ЕУ, који треба да се заснива на реформама. Владавина права, правна сигурност и основна људска права су главне вредности на којима почива Европска унија“, рекао је Шлапка.
Марта Кос, европска комесарка за проширење, изјавила је да Европска комисија помно прати дешавања у Србији, укључујући и текуће студентске протесте који су добили широку подршку цивилног друштва. Кос је позвала Београд на инклузивни дијалог уз учешће свих заинтересованих. „То ће ојачати српско друштво и ојачати будућност Србије у ЕУ. Подршка Србији на њеном путу ка ЕУ и њеном приступању ЕУ и даље је приоритет Европске комисије. Међутим, процес стицања чланства у Европској унији укључује реформе, које јачају наше вредности, не само у законодавству, већ и у пракси“, навела је она, додајући да интеграција у ЕУ сугерише решења за нека од питања о којима говоре студенти.
Тонино Пицула (Хрватска), известилац Европског парламента за Србију и посланик у Европском парламенту (ЕП) из редова Социјалдемократа, објаснио је да су протести резултат распрострањеног незадовољства владавином права у Србији. Он је истакао потребу за подршком ЕУ ка младима, који траже бољу будућност своје земље.
Владимир Пребелич (Словенија, Зелени/ЕФА) је изјавио да су демократија, владавина права и људска права темељ ЕУ. „То су вредности за које се млади у Србији храбро боре. Они протестују против систематичне корупције и захтевају власт која поштује њихова демократска права. Трагедија у Новом Саду потресла је српско друштво и Европа не треба да ћути“, упозорио је Пребелич.
Гордан Босанац, представник Хрватске и посланик Зелених у Европском парламенту, критиковао је недавну посету председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен Србији, када је похвалила напредак земље. „Каква погрешна изјава. Она је подржала погрешну страну, наносећи штету приступном процесу. Два месеца касније, улице су и даље пуне студената и грађана који дижу глас против дубоких проблема владавине права и демократије. Није време за инклузивни дијалог са аутократом – време је да подржимо студенте“, рекао је Босанац.
У међувремену, Анамарија Вичек, посланица у Европском парламенту из редова Патриота за Европу (ПФЕ), из редова странке Фидес мађарског премијера Виктора Орбана и чланица Српског савеза војвођанских Мађара, позвала је европосланике да буду објективни и поштују суверенитет Србије. „Протести трају недељама, изазвани трагичним инцидентом — урушавањем надстрешнице железничке станице. Одговорност за ову трагедију је већ утврђена“, рекла је Вичек и додала да продужене демонстрације погађају студенте и ученике. „Врло је тешко објективно проценити ситуацију. Грађани имају демократско право да се окупљају. Али као политичар, верујем да ова питања треба да се решавају у парламенту, а не на улици“, додала је она.
Словеначки представник Матјаж Немец (С/Д) закључио је речима: „Решење је техничка влада која ће организовати демократске изборе. Оно што се дешава у Србији резултат је системског кршења основних права и ЕУ то не би требало да игнорише“.
- Градоначелник Тиране ухапшен због сумње за корупцију
Градоначелник Тиране Ерион Велијај ухапшен је због сумње за корупцију одлуком Специјалног тужилаштва Албаније за борбу против корупције и организованог криминала (СПАК).
Још у децембру 2024. године сазнало се да је Специјално тужилаштво отворило истрагу против градоначелника Тиране. У почетку се случај односио само на пасивну корупцију, али су на основу прикупљених доказа оптужбе проширене. Сада је Ерион Велијај такође осумњичен за активну корупцију и прање новца из криминалних активности. Тужилаштво га терети да је организовао сложену шему прања новца, подмићивањем преко мреже невладиних организација и компанија које контролишу његова супруга и брат.
Градоначелник Велијај је био у згради општине када су га 10. фебруара ухапсили агенти Националног истражног бироа. Супруга Ериона Велијаја стављена је у кућни притвор. Претреси су извршени у њеној канцеларији, као и на имању које припада Велијајевом брату.
Ерион Велијај, 45-годишњи градоначелник Тиране, једна је од кључних личности владајуће Социјалистичке партије. Изградио је своју политичку каријеру пре 20 година, на антикорупцијској иницијативи коју су подржали донатори и некада се сматрао могућим будућим лидером Албаније. Хапшење Ериона Велијаја могло би значајно да утиче на рејтинг Социјалистичке партије Едија Раме уочи парламентарних избора у мају ове године и, шире, могло би утицати на унутрашњу политичку ситуацију у Албанији.
- Студенти у Сарајеву траже процесуирање криваца за катастрофалне последице поплава
Хиљаде студената и грађана окупило се 10. фебруара на протесту испред Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине у Сарајеву тражећи подизање оптужнице против одговорних за катастрофалне последице поплава које су задесиле Босну и Херцеговину почетком октобра прошле године.
Демонстранти су наглас читали имена жртава природне катастрофе, позивајући на „правду за њих“. „Прошла су четири месеца, а нико не одговара за њихову смрт. Овај систем убија, а онда се питамо зашто омладина одлази из земље“, рекао је један од студената обраћајући се демонстрантима.
Обилна киша изазвала је поплаве и клизишта, који су у ноћи 4. октобра уништили многе куће, путеве, мостове у Херцеговини и средишњој Босни. Несрећа је однела животе 27 људи. Највише погинулих – деветнаест људи – погинуло је у селу Доња Јабланица због клизишта, за које се верује да је дошло након урушавања нелегалног каменолома.
Траже и одговорност за оне који нису превентивно деловали како би избегли смртне случајеве, а траже и ревизију дозвола за све каменоломе који раде у Босни и Херцеговини.
Демонстранти траже и да се обелодане информације о трошењу средстава како из буџета Федерације БиХ, тако и добијених донација за сва поплављена подручја.
Један од захтева демонстраната било је и кажњавање одговорних за рад нелегалног каменолома у Доњој Јабланици.
Власти Федерације БиХ раније су саопштиле да је могући узрок великог броја страдалих у Доњој Јабланици урушавање каменолома. Из Тужилаштва Херцеговачко-неретванског кантона у Федерацији БиХ напомињу да су у току истражне радње ради утврђивања постојања основа сумње да је извршено кривично дело. „Да ли ће бити подигнута оптужница зависиће од резултата истраге, мишљења вештака и доказа“, саопштило је тужилаштво 10. фебруара.
Протест у Сарајеву постао је један у низу студентских демонстрација које су се недавно прошириле Западним Балканом.
У Србији се наставља блокада универзитета широм земље, а и даље се одржавају велика окупљања студената због кобног урушавања надстрешнице на новосадској железничкој станици. Главни захтев демонстраната је кажњавање одговорних за трагедију.
У Црној Гори од почетка године студенти протестују тражећи оставке министара из Владиног безбедносног блока након масовног убиства почињеног на Цетињу 1. јануара ове године.
