- Самит Украјина-Југоисточна Европа одржан у Одеси, Украјина
На самиту 11. јуна, лидери су разговарали о питањима јачања регионалне безбедности, спречавања хибридних претњи, као и питањима трговине, енергетске безбедности, разминирања, обнове Украјине и хуманитарне помоћи.
Догађај у Одеси био је четврти самит Украјина-Југоисточна Европа. Претходне су одржане у Атини, Грчка, 21. августа 2023. године; Тирани, Албанија, 28. фебруара 2024. године; и у Дубровнику, Хрватска, 9. октобра 2024. године.
Самиту у Одеси присуствовали су председник Србије Александар Вучић, председник Црне Горе Јаков Милатовић, премијер Републике Хрватске Андреј Пленковић, председница Парламента Републике Албаније Елиса Спиропали, први потпредседник Владе и министар животне средине и просторног планирања Републике Северне Македоније Изет Меџити, као и председник Украјине Володимир Зеленски, председник Румуније Никушор Дан, председница Републике Молдавије Маја Санду, премијер Републике Грчке Киријакос Мицотакис, премијер Републике Бугарске Росен Жељазков и потпредседница Владе и министарка спољних и европских послова Републике Словеније Тања Фајон.
По први пут, представници Косова нису били учесници састанка Украјина-Југоисточна Европа.
Након самита, сви учесници, осим српског председника Вучића, подржали су заједничку декларацију.
Документ, пре свега, „најоштрије“ осуђује „бруталну ратну агресију Русије против Украјине“, која је „тежак злочин против украјинског народа, очигледно кршење међународног права“, „озбиљна претња миру, безбедности и стабилности на ширем европском континенту и глобално“, и потврђује „непоколебљиву подршку независности, суверенитету и територијалном интегритету Украјине“.
Декларација осуђује „ратне злочине и злочине против човечности које су починиле руске оружане снаге и друге војне формације у Украјини и против Украјине“ и потврђује важност „ефикасних и независних истрага руских ратних злочина против Украјинаца“.
Учесници самита су такође позвали међународну заједницу да „одржи и даље појача санкције против Руске Федерације“.
„Декларација која је усвојена није била лака ни једноставна за нас, и зато сам био уздржан, и зато моје име и Србија нису међу потписницима декларације“, рекао је председник Александар Вучић након догађаја у Одеси, додајући да се текст декларације односи на санкције против Русије, због чега је Србија није потписала. „Не можете ићи против себе, своје земље и политике коју водите“, додао је.
Српски председник је, такође, напоменуо да зна да многи људи у Србији емотивно реагују против Украјине и питао је шта је Украјина урадила против Србије. „Зато што је Украјина земља која није позвала представнике Приштине овде (на самит у Одеси). Да ли морамо да им се захвалимо на томе? Мислим да морамо. И зашто бих ја онда нешто могао да критикујем? Дозволили су ми да будем овде, да будем уздржан, да не потпишем и да Србија не буде потписница декларације. Шта још сви ви желите? И од Украјине и од нас. Шта неко заиста жели од српске политике? Мислим да је ово врхунац који мала земља може да постигне у спровођењу своје независне политике. Поносан сам на то“, рекао је.
Српски председник је нагласио да се нада да ће се ниво сарадње између Србије и Украјине побољшати и подићи на највиши могући ниво. „Бићемо корисни не само у хуманитарној помоћи, већ и у другим питањима. Чак сам предложио и неке нове моделе и правце сарадње између Србије и Украјине“, рекао је.
Током самита, председник Србије је рекао да би Србија желела да обнови један или два града или мањи регион у Украјини и тако пружи подршку грађанима те земље. „Надам се да можемо нешто да урадимо за украјински народ без икаквих гласних слогана или било чега сличног“, рекао је Вучић.
- Црна Гора се придружила ЕУМАМ-у
Дана 12. јуна, црногорски парламент је гласао за слање црногорског војног особља у мисију ЕУМАМ у знак подршке Украјини.
Европска унија је 17. октобра 2022. године одобрила оснивање Мисије Европске уније за помоћ Украјини (ЕУМАМ Украјина). Циљ Мисије је да допринесе јачању војних способности Оружаних снага Украјине за ефикасно обављање борбених мисија како би помогла Украјини да брани свој територијални интегритет у оквиру својих међународно признатих граница, ефикасно обезбеди свој суверенитет и заштити цивиле.
Мисија првенствено подразумева обуку украјинског војног особља на територији европских земаља.
Нацрт одлуке о приступању Црне Горе мисији ЕУМАМ поднет је парламенту пре девет месеци и од тада чека усвајање.
У свом обраћању парламенту 12. јуна, црногорски министар одбране Драган Краповић нагласио је да црногорске трупе неће бити распоређене у Украјини, већ ће уместо тога обављати неборбене улоге у оквиру мисије ЕУ. „Нема сумње нити могућности да ће било који црногорски војник бити распоређен на украјинској територији“, више пута је Краповић понављао, објашњавајући одлуку. „Желим да ово буде кристално јасно. Никада не бих подржао тако нешто. Све активности мисије се спроводе на територији ЕУ, у Пољској и Немачкој“, нагласио је министар.
Одлуку о учешћу Црне Горе у мисији ЕУМАМ подржало је 49 од 81 посланика црногорског парламента, уз три уздржана. Чланови Покрета Европа сад премијера Милојка Спајића, Демократске Црне Горе, Бошњачке странке, Социјалистичке народне партије, Демократске партије социјалиста, Социјалдемократа, Хрватске грађанске иницијативе и већина чланова коалиције За будућност Црне Горе, која се сматра проруском, гласали су „за“, укључујући лидера поменуте политичке снаге и странке Нова српска демократија, председника парламента Андрију Мандића. Остали чланови блока За будућност Црне Горе, чланови Демократске народне партије коју предводи Милан Кнежевић, били су уздржани. Нико није гласао против.
Одлука коју је усвојио црногорски парламент, а посебно став Мандића и његових сарадника, изазвала је разорне критике ванпарламентарних проруских снага и проруских медија у Црној Гори, који су оптужили председника парламента и црногорски парламент уопште за „кризу идентитета“ и „издају“. Чињеница да је одлука о пружању помоћи Украјини изгласана 12. јуна, на Дан Русије, била је посебно скандалозна за проруске снаге. Истовремено, министар одбране Краповић, коментаришући гласање, напоменуо је да га није изненадило што су посланици Мандићеве Нове српске демократије гласали за слање црногорских војника у мисију ЕУ како би помогли Украјини. Рекао је да владајућа коалиција укључује Мандићеву странку, која има споразум унутар владајуће већине који покрива „читав низ питања“ и да се тај споразум спроводи.
- Владајућа странка тријумфује на локалним изборима у Србији
Локални избори одржани су у Зајечару и Косјерићу у западној и источној Србији у недељу, 8. јуна. У обе општине, Српска напредна странка (СНС) је била на власти, а уживала је и већину на републичком нивоу.
Избори 8. јуна послужили су као први изборни тест за српске власти од почетка великих студентских протеста због 16 смртних случајева изазваних урушавањем надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду у новембру 2024. Косјерић је, такође, постао прва локација где су студенти званично позвали на уједињење опозиције и подржали опозициону листу.
Према прелиминарним подацима изборне комисије, највећи број бирача у Косјерићу гласао је за листу „Не дамо Србију – Александар Вучић“ Српке напредне странке. Владајућа странка је добила 51 глас више од опозиције, освојивши 14 мандата, један више него што је опозиција освојила.
Опозициона листа „Уједињени за Косјерић“ освојила је 13 од 27 места.
У Зајечару је листа „Не дамо Србију – Александар Вучић“ такође освојила највише гласова, више од 48 одсто, 27 места од 50, показују прелиминарни подаци.
Опозициона листа „Промена у коју верујемо“ освојила је преко 33 одсто и 19 места. Још једна опозициона странка, „Уједињени за спас Зајечара“, има преко 7 одсто и четири мандата.
Организација CRTA (Центар за истраживање, транспарентност и одговорност) пријавила је бројна кршења током изборне кампање и процеса гласања.
„Избори у Зајечару и Косјерићу одржани су у изузетно неправедним и неслободним условима, док је атмосфера на дан избора личила на опсадно стање. Изборну кампању обележио је систематски институционални притисак, медијско и физичко насиље, што је довело до дана избора испуњеног страхом и анксиозношћу међу становницима две локалне заједнице.
Дан избора у Косјерићу није био ни слободан ни фер, док у Зајечару резултат није одражавао вољу грађана, јер су озбиљна кршења забележена на чак 19% бирачких места“, наводи се у извештају CRTA.
Опозиција је оспорила резултате избора.
Истовремено, председник Србије Александар Вучић захвалио се становницима Косјерића и Зајечара на „огромном поверењу“ и позвао све „који другачије мисле на свим нивоима“ на преговоре и договоре. „Што више заједничких именитеља пронађемо, то ће бити боље за нашу земљу“, рекао је Вучић у објави на друштвеним мрежама 9. јуна.
Аналитичари локалне изборе у Косјерићу и Зајечару виде као тест и за владу и за опозицију, пред могуће ванредне изборе. Резултати избора одржаних 8. јуна су тако показали да је Вучићева странка, иако задржава шансу да се одржи на власти, у малој предности, што носи значајне ризике.
Ванредни парламентарни избори у Србији биће одржани крајем 2026. или почетком 2027. године.
Председник Србије Александар Вучић је ово објавио на конференцији о безбедности GLOBSEC 2025 у Прагу.
Председник Србије је рекао да демонстранти захтевају изборе, али да Србија тренутно има много посла у вези са међународним догађајем Експо и у области европских интеграција.
„Избори ће се одржати или крајем следеће године или почетком 2027. Имали смо изборе пре годину дана, а сада имамо много посла да се припремимо за Експо 2027. Такође, морамо вредно да радимо на нашем европском путу. Тада ће народ одлучити ко ће преузети кормило земље“, рекао је Вучић.
Као што је раније објављено, студенти који учествују у антивладиним протестима изнели су захтеве властима да распишу ванредне парламентарне изборе. Демонстранти су назвали тренутна дешавања у земљи „одлучујућом прекретницом за Србију“ и упозорили да ће, ако се избори не распишу у разумном року, покренути акције грађанске непослушности како би спречили систем, који, по својој дефиницији, игнорише јавну вољу, да нормално функционише.
Према речима аналитичара, Вучић је након локалних избора у Зајечару и Косјерићу схватио да би расписивање ванредних парламентарних избора у блиској будућности био превелики ризик за њега. Стога ће покушати да подигне рејтинг своје политичке снаге, Српске напредне странке, кроз успјешне пројекте попут Експо 2027, пре него што покрене нову националну предизборну кампању.
- Лидер водеће опозиционе странке у Србији ухапшен у Републици Српској (БиХ)
Лидер Српске демократске странке (СДС) и градоначелник града Теслића (Република Српска, Босна и Херцеговина), Милан Миличевић, ухапшен је 9. јуна у оквиру антикорупцијске операције „Блок“ коју спроводи Министарство унутрашњих послова Републике Српске.
Српска демократска странка је водећа опозициона снага у Републици Српској, главни противник владајућег Савеза независних социјалдемократа (СНСД) на челу са председником РС Милорадом Додиком.
Заједно са Миличевићем, полиција РС привела је и два локална посланика, такође представнике опозиционих странака.
Ухапшени су осумњичени за примање мита и „трговину утицајем“. Окружни суд у Бањалуци одобрио је неколико претреса на локацијама повезаним са осумњиченима.
Током рација, полиција је наводно запленила 400.000 босанских марака, односно око 200.000 евра, од Миличевића и 50.000 марака, односно око 25.000 евра, од друге особе која је мета у овом случају.
„Пронађени новац није криминалног порекла“, рекао је Миличевић након хапшења, инсистирајући да је његов случај политички мотивисан.
„Ово је јасан покушај политичког застрашивања и хаоса“ од стране владајућег Савеза независних социјалдемократа Милорада Додика, нагласила је Српска демократска странка.
Хапшење Милана Миличевића онемогућило је спровођење плана опозиције, осмишљеног заједно са странкама у Федерацији Босне и Херцеговине, да се Савез независних социјалдемократа Милорада Додика искључи из владајуће коалиције на нивоу Босне и Херцеговине.
Рад централне владе БиХ је блокиран већ неколико месеци након што су странке уједињене у коалицији „Тројка“ – Социјалдемократска партија БиХ (СДП БиХ), Народ и правда и Наша странка – раскинуле коалициони споразум са Додиковим СНСД-ом због његових неуставних поступака. 9. маја, коалиција опозиционих странака у Републици Српској, предвођена Српском демократском странком, потписала је платформу за сарадњу са коалицијом „Тројка“, чији је циљ стварање нове на државном нивоу и деблокирање државних институција. Сада су ови планови очигледно у неизвесности.
- Србија и Косово без конкретног договора након последње рунде разговора уз посредовање ЕУ
Петер Соренсен, нови специјални представник ЕУ за дијалог између Београда и Приштине, састао се 10. јуна у Бриселу са главним преговарачима из Србије и Косова, Петром Петковићем и Бесником Бислимијем. Разговори у Бриселу одржани су у неколико формата – делегације Србије и Косова одржале су одвојене билатералне састанке са делегацијом ЕУ, као и трилатерални састанак, први откако је Соренсен наследио Мирослава Лајчака на месту преговарача. Претходни састанак између представника Србије и Косова, уз посредовање ЕУ, одржан је у Бриселу у децембру 2024. године.
„Био сам домаћин дугог састанка главних преговарача Косова и Србије у Бриселу. Разговарали смо о унапређењу нормализације њихових односа у припреми за састанак дијалога на високом нивоу, предстојећим обавезама у вези са имплементацијом и актуелним питањима. Договорили смо се да ускоро наставимо дискусију“, написао је специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине на платформи Икс.
Петковић, директор Канцеларије за Косово и Метохију и главни преговарач Београда, рекао је да су разговори били тешки и напети. Према његовим речима, Београд инсистира на нормализацији, која би требало да почне деескалацијом на северу Косова и формирањем Заједнице српских општина (ЗСО) на Косову.
„Најважније је да се формира Заједница српских општина и да се настави расправа о статуту ЗСО. Она је обустављена пре годину и по дана. Приштина није желела да настави расправу о том питању. А онда је донета ужасна одлука да се укине динар. Требало би да разговарамо о статуту и створимо ЗСО“, рекао је Петковић.
Према речима Бесника Бислимија, „прерано је говорити о конкретним резултатима“, али „Соренсен има мање-више јасну визију како даље на следећим састанцима“. Разговори у Бриселу резултирали су договором да се преговори наставе на техничком нивоу почетком јула, док ће у међувремену посредник ЕУ у дијалогу, Петер Соренсен, и његови помоћници посетити Београд и Приштину.
