- Србија и Косово нису потписали Декларацију о кључним принципима европске безбедности
Декларацију о кључним принципима европске безбедности потписала је 41 европска држава.
Документ је иницирала Француска током 9. самита Европске политичке заједнице у Даблину 12. новембра. Иницијатива је настала у време преговора САД, Украјине и Русије о окончању рата, у којима се, између осталог, отвара и питање будуће безбедносне архитектуре у Европи.
Државе потписнице Декларације подсетиле су да „о путу ка миру у Украјини треба одлучивати заједно са Украјином, а о сваком питању које се тиче европске безбедности заједно са Европљанима“.
У документу се истиче неопходност да се Украјини пруже поуздане безбедносне гаранције „како би се спречило понављање агресије у Европи у будућности“. Наглашава се и да је „безбедност Украјине неодвојиви део евроатлантске безбедности и да ће будући развој европске стратешке стабилности бити условљен окончањем рата у Украјини“.
Учесници самита који су потписали Декларацију нагласили су да ће „хибридне кампање Русије и покушаји да се поткопа подршка Украјини само учврстити њихову посвећеност Украјини и њихову одлучност“.
„Посвећене миру и поштовању међународног права, а суочене с ничим изазваном руском агресијом пуних размера на Украјину и све већим претњама стабилности Европе“, државе потписнице изјавиле су да „јачање европске безбедности и заштиту својих безбедносних интереса сматрају својим заједничким циљем“ и нагласиле своју чврсту подршку „независности, суверенитету и територијалном интегритету Украјине у оквиру њених међународно признатих граница“.
Број оних који су подржали Декларацију постепено је растао од завршетка самита. Закључно са 17. новембром документ је потписала 41 држава, међу њима Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Северна Македонија.
Шест држава Европске политичке заједнице није потписало документ, међу њима Србија и Косово.
Европска политичка заједница је формат састанака лидера 47 европских држава, покренут 2022. године на иницијативу председника Француске Емануела Макрона, који окупља и чланице Европске уније и државе које нису у ЕУ, али се налазе на европском континенту. Самити Европске политичке заједнице одржавају се двапут годишње ради разматрања заједничких политичких и безбедносних изазова.
- САД одобриле продају оружја Албанији у вредности од 210 милиона долара
Амерички Стејт департмент одобрио је могућност продаје војне опреме Албанији у вредности од око 210 милиона долара, укључујући два ракетна система M142 HIMARS и другу војну опрему.
Одлуку је 17. новембра објавио Биро за политичко-војне послове Стејт департмента у оквиру поступка обавештавања Конгреса САД о продаји војне опреме страним државама.
Према званичном документу, влада Албаније поднела је захтев за куповину два система M142 HIMARS, шест модула вођених ракета M31A2 GMLRS и шест модула M30A2 GMLRS с алтернативним бојевим главама. Пакет обухвата и осам система за управљање подацима тактичке артиљерије, два војна возила HMMWV, средства везе, транспорта и снабдевања, резервне делове, као и услуге обуке и техничке подршке.
Набавка ће бити финансирана кредитним средствима из америчког програма за страно војно финансирање, механизма који подржава куповину америчке војне опреме од стране партнерских земаља.
Стејт департмент наводи да ће предложена продаја подржати циљеве спољне политике и националне безбедности Сједињених Држава, јачањем одбрамбене способности Албаније као државе чланице НАТО-а.
- Српска компанија преко посредника снабдевала опремом руска предузећа под санкцијама – новинарско истраживање
Српска компанија Гриндекс, која производи опрему за обраду метала, извезла је у Русију, након почетка руске инвазије пуних размера на Украјину, робу у вредности од око 27,5 милиона евра. Део опреме је преко руских посредника доспео у предузећа руског војно-индустријског комплекса која су под санкцијама САД и ЕУ.
То се наводи у заједничком истраживању редакције Балкански сервис Радија Слободна Европа, у склопу пројеката „Шеме“ и „Система“.
Сама компанија Гриндекс, која се налази у Кикинди на северу Србије, није под санкцијама САД ни ЕУ. Према финансијским извештајима, готово целокупан приход компаније остварује се од продаје у иностранству. Међутим, у њима није наведено којим тачно предузећима компанија продаје своје производе.
- Хаварија на ЈАНАФ-у прекинула снабдевање нафтом рафинерије у Панчеву
У Хрватској је 6. новембра оштећен магистрални нафтовод ЈАНАФ, услед чега је истекло око 500 кубних метара, односно 500.000 литара сирове нафте.
ЈАНАФ (Јадрански нафтовод) обезбеђује транспорт нафте од терминала на острву Крк у Јадранском мору, преко територије Хрватске и даље ка земљама Централне и Југоисточне Европе.
Инцидент се догодио у близини Нове Градишке. Током радова на реконструкцији нафтовода, које је изводио спољни извођач, део радне машине (кашика багера) пао је и оштетио цев.
После хаварије цурење је заустављено, транспорт нафте обустављен, а на место инцидента упућене су ремонтне екипе и специјализована механизација.
Закључно са 17. новембром поправка оштећене деонице још је трајала.
Хаварија је довела до обуставе транспорта нафте до рафинерије „Нафтне индустрије Србије“ (НИС) у Панчеву, којој је ЈАНАФ једина рута за снабдевање увозном сировином. Рафинерија је морала да смањи обим производње нафтних деривата, пре свега дизел-горива. Потпуно обустављање рада избегнуто је захваљујући коришћењу државних залиха – Влада Србије је 13. новембра дозволила да се компанији НИС уступи до 66.000 тона сирове нафте из државних резерви. Одлука је донета ради обезбеђивања непрекидног рада Рафинерије Панчево и стабилног снабдевања српског тржишта горивом.

