- Црна Гора затворила пет поглавља у преговорима о приступању ЕУ
Црна Гора је остварила искорак на свом путу ка Европској унији, званично затворивши пет преговарачких поглавља одједном.
Овај значајан напредак подстакао је европску комесарку за проширење, Марту Кос, да изјави да земља „никада није била ближа ЕУ“ и да је најнапреднији кандидат за приступање.
Према званичним извештајима, Црна Гора је привремено затворила преговоре о следећих пет поглавља (која су део кластера Унутрашње тржиште и Одрживи економски раст):
Поглавље 3 – Право оснивања предузећа и слобода пружања услуга;
Поглавље 4 – Слободно кретање капитала;
Поглавље 6 – Привредно право;
Поглавље 11 – Пољопривреда и рурални развој;
Поглавље 13 – Рибарство.
Преговори о приступању између Црне Горе и ЕУ почели су 29. јуна 2012. године. Од тада, Подгорица је отворила сва поглавља (33) и привремено затворила 12.
Коментаришући достигнућа своје земље, премијер Црне Горе Милојко Спајић је нагласио: „Радимо пуним капацитетом да постанемо следећа чланица ЕУ и да постигнемо циљ који смо себи поставили – чланство до 2028. године.“
Упркос црногорском вођству, Кос је јасно ставила до знања да коначни успех зависи од политичке стабилности и консензуса. Описала је национално јединство као критично важан услов за завршетак преговарачког процеса.
Комесарка је позвала све политичке снаге – и владу и опозицију – да „оставе по страни своје разлике и раде заједно“, посебно у кључним областима које се односе на владавину права, борбу против корупције и организованог криминала. Ова питања остају централна за најважнији кластер преговора, „Основе“.
Марта Кос је посебну пажњу посветила спољној политици Црне Горе, захтевајући потпуно усклађивање спољне и визне политике земље са политиком Европске уније.
У пракси, то значи да ће Црна Гора морати да укине безвизни режим за грађане оних земаља за које ЕУ захтева визе, како би гарантовала заједничку безбедност и спречила злоупотребу безвизног приступа Шенгенском простору. То се посебно односи на Русију.
- Мађарска блокира процес проширења ЕУ
Премијер Виктор Орбан блокирао је усвајање званичних Закључака Савета за опште послове ЕУ (GAC) о политици проширења. Документ је требало да процени напредак и застоје у шест земаља Западног Балкана, као и у Турској, Молдавији и Грузији. Министри ЕУ за европске послове нису успели да одобре Закључке јер је Будимпешта одбила да подржи формулацију у вези са процесом интеграције Украјине у ЕУ. Иако је свих осталих 26 земаља чланица подржало позитивну процену спровођења неопходних реформи од стране Кијева, Орбан инсистира на успоравању интеграције Украјине.
Немачки државни министар за европске послове, Гинтер Крихбаум, оштро је критиковао Мађарску, називајући њено понашање све деструктивнијим и наводећи да Будимпешта озбиљно омета функционисање Европске уније.
Председница Савета за опште послове, данска министарка за европске послове Мари Бјере, изразила је жаљење због неуспелог покушаја усвајања заједничког документа, напомињући да су напори за проналажење компромиса одбијени. Према речима Бјере, ЕУ на овај начин шаље „погрешан сигнал“ земљама кандидатима.
„Мађарска нас блокира да усвојимо закључке Савета. Покушаји да се пронађу решења су одбијени. Веома жалим због овога, а као што је неколико представника земаља чланица казало, то шаље погрешан сигнал земљама кандидатима. Желимо да изаберу ЕУ, а не Русију. Жалимо због тога, посебно имајући у виду да је проширење веома важно за све остале државе чланице, као и чињеницу да земље кандидати постижу резултате на основу заслуга“, рекла је Бјере.
Међутим, корак који је предузео мађарски премијер не само да је успорио формални напредак Украјине ка ЕУ, већ је изазвао и процедуралне проблеме за низ земаља Западног Балкана, укључујући и лидера европских интеграција, Црну Гору.
Конкретно, оригинални нацрт закључака садржао је важне позитивне вести за Црну Гору, укључујући одлуку о оснивању посебне радне групе за израду нацрта Уговора о приступању са Црном Гором.
Због вета Мађарске, уместо званичних Закључака Савета ЕУ, усвојен је мање значајан документ — Закључци председавања ЕУ (Данска), које је подржало осталих 26 земаља чланица (без Мађарске). Ова процедурална промена, иако потврђује подршку проширењу већине земаља, лишава одлуку тежине званичног консензуса Савета ЕУ и ствара додатну неизвесност за будући преговарачки процес целог региона Западног Балкана.
- Трампов зет се повукао из пројекта у Београду
Инвестициона компанија Афинити Партнерс, у власништву Џареда Кушнера, зета садашњег председника САД Доналда Трампа, повукла се из пројекта изградње луксузног хотела бренда Трамп на месту уништеног комплекса Генералштаба у центру Београда.
Према писању листа „Вол стрит журнал“, разлог за повлачење били су масовни протести против реконструкције комплекса Генералштаба и подношење кривичних пријава против министра културе Србије и неколико званичника због укидања статуса културног добра са зграда Генералштаба.
Недавно се пројекат реконструкције комплекса Генералштаба суочио са снажним противљењем јавности. Од објаве планова за изградњу хотела на месту Генералштаба, грађански активисти и студенти одржали су неколико протестних акција. Демонстранти су нагласили да неће дозволити да се зграде униште, јер оштећени Генералштаб ефикасно служи као главни споменик НАТО бомбардовању 1999. године и има значајну историјску вредност.
Истовремено, Српско тужилаштво подигло је оптужницу против актуелног министра културе Николе Селаковића и још тројице званичника. Оптужени су за фалсификовање докумената и злоупотребу службеног положаја. Тужилаштво тврди да су званичници незаконито одузели статус културног добра комплексу Генералштаба.
Поред министра Селаковића, на листи оптужених су и секретарка Министарства културе Славица Јелачa, вршилац дужности директора Републичког завода за заштиту споменика културе Горан Васић и вршилац дужности директора Завода за заштиту споменика културе града Београда Александар Ивановић.
Председник Србије Александар Вучић изјавио је да ће поднети кривичне пријаве против свих који су били умешани у „уништавање“ планираних америчких инвестиција у реконструкцију комплекса Генералштаба у центру Београда. Према његовим речима, одлука Џареда Кушнера да се повуче из планираног пројекта са Трамповим брендом у Београду била је „страшно тешка и лоша вест“, јер би те инвестиције Србији донеле 750 милиона евра и створиле хиљаде радних места. Председник је нагласио да ће „лично осигурати да сви који су нанели штету земљи буду позвани на одговорност“. „Поднећу кривичне пријаве против свих полицајаца, тужилаца и других лица која су била умешана у уништавање ове инвестиције, која су допринела даљем поткопавању економије земље“, рекао је Вучић новинарима.
- Сумњива смрт представника српске одбрамбене индустрије у Москви
У Москви је, под нејасним околностима, преминуо Радомир Куртић, представник српске државне компаније за производњу и продају оружја Југоимпорт СДПР.
Југоимпорт СДПР је српска државна компанија и највећа компанија у региону за производњу оружја, војне опреме, технологија, опреме и муниције, као и за увоз и извоз робе везане за одбрану.
Према писању српских медија, Куртић је преминуо 17. новембра, али су се јавни извештаји о његовој смрти појавили тек скоро месец дана касније.
Извештава се да је Радомир Куртић изненада преминуо на улици у Москви. Званични узрок није познат, али су српске безбедносне службе послале извештај о „сумњивој смрти“ председнику Србије Александру Вучићу. Руска страна још увек није доставила резултате судско-медицинског прегледа у вези са Куртићевом смрћу.
Након Куртићеве смрти, представници Југоимпорта посетили су Москву и открили да из канцеларије компаније недостаје велики број докумената, као и хард дискови из рачунара. Дана 16. децембра, одговарајући на питање новинара да ли има информације у вези са случајем Куртић, председник Вучић је рекао да има више информација него што је објављено, али да су недовољне и да не жели да износи претпоставке.
„Чекамо одговор руских служби. Званично су им послати позиви, захтеви и молбе. Знамо да недостају одређени хард дискови, да недостају неке друге ствари, али то не значи нужно да то има везе са самим догађајима. Дакле, ово би могла бити и рутинска акција неке службе када утврђује нечији идентитет на улици“, рекао је Вучић.
Додао је да је потребно разјаснити више детаља и потврдио да српска страна још увек није добила никакве налазе судско-медицинског прегледа. „Надам се да ћемо их добити у блиској будућности. Борићу се да се истина сазна. Ово се тиче нашег грађанина, узорног грађанина и особе која је дуги низ година радила у доброј српској компанији“, рекао је Вучић.
Раније ове године, руска Спољна обавештајна служба оптужила је српска одбрамбена предузећа да испоручују муницију Украјини. Након ових оптужби, српске власти су биле принуђене да ефикасно уведу мораторијум на извоз производа војне индустрије.
Дарко Обрадовић из Центра за стратешке анализе изјавио је у интервјуу за српске медије да случај Куртић прети да превазиђе трагични инцидент због недостатка руске транспарентности, одбијања сарадње и угледа који Русија има. По његовом мишљењу, цела ситуација око сумњиве смрти представника Југоимпорта изгледа као нека врста „додатка“ наметнутом мораторијуму на извоз српске војне опреме и муниције. „Ништа од овога се не би догодило да је Русија комуницирала у складу са међународном полицијском сарадњом, али изгледа да су намерно, као облик политичке поруке, изабрале правац двосмислености, па се закључци могу извући у различитим правцима“, приметио је Обрадовић.
