- Тирана домаћин самита Европске политичке заједнице
Лидери са целог континента окупили су се у Тирани 16. маја на шестом самиту Европске политичке заједнице (ЕПЗ). Састанак, под темом „Нова Европа у новом свету: јединство – сарадња – заједничка акција“, окупио је шефове држава и влада из 47 европских земаља, укључујући Западни Балкан и Украјину, као и шефове европских институција. ЕУ је представљао председник Европског савета Антонио Кошта, који је копредседавао самитом заједно са албанским премијером Едијем Рамом.
Пленарна седница и округли столови били су посвећени миграцијама, питањима младих, демократској одрживости и економској безбедности, али главна тема се тицала изазова по европску безбедност, пре свега руске агресије против Украјине и потребе за јачањем одбрамбених капацитета Европе.
„Европа мора успети да донесе праведан и трајан мир Украјини. Међународно право мора да превлада. И знамо, драги Володимире (Зеленски), да је твоја безбедност и наша безбедност. Европа такође мора више да улаже у сопствену одбрану, јер смо научили да је мир без одбране илузија“, нагласио је Кошта у свом уводном говору.
Албански премијер је изабрао филозофскији тон, подсећајући на недавну историју Западног Балкана као лекцију о вредности мира. „Непријатељи мира не би требало да нас увлаче у величање оружја. Овде на Балкану смо преживели рат, бомбе, територијалне сукобе, разарања и немире. То се догодило за наших живота, а не у некој далекој црно-белој документарној архиви. И научили смо да мир нема конкуренцију. Можда је зато нада у ту другу Европу овде највећа“, нагласио је Рама.
Албански медији су самит назвали симболичним састанком који је демонстрирао континентално јединство упркос геополитичкој нестабилности, напомињући да је самит пренео поруку стратешке солидарности против руске агресије и ерозије демократских норми.
Самит, који је одржан само недељу дана након парламентарних избора у Албанији, такође је понудио прилику новој/старој влади, коју предводи Социјалистичка партија Едија Раме, да докаже ЕУ своју посвећеност европском путу и позицију своје земље као лидера у европским интеграцијама.
- Новоизабрани парламент Косова не може да почне са радом
Новоизабрани парламент на Косову се већ више од месец дана бори да успостави рад због неуспешног процеса избора председника парламента. Парламентарни избори на Косову одржани су у фебруару.
Скоро двадесет пута, посланици су се окупљали на конститутивним седницама, али без резултата. Последњи покушај избора председника парламента поново је пропао 21. маја.
Покрет Самоопредељење вршиоца дужности премијера Албина Куртија, који је освојио највише гласова на фебруарским изборима, инсистира на томе да вршитељка дужности министарке правде Албуљена Хаџију треба да заузме место председнице парламента. Опозиционе странке блокирају њен избор. Након 18 неуспешних покушаја да се изабере кандидат из покрета Самоопредељење, лидери опозиционих странака позивају Куртија да предложи некога ко може да освоји већину, док лидер Самоопредељења и даље пркоси.
Председница Косова Вјоса Османи изразила је забринутост због кашњења у успостављању нових институција након фебруарских избора. Она је нагласила да грађани Косова плаћају за овај политички застој, јер још увек не постоји функционалан парламент који би могао да ратификује међународне споразуме и усвоји законе неопходне за развој земље.
„Слободни и демократски избори одржани су на Косову у фебруару ове године, а након неког времена резултати избора су усвојени. 15. априла одржана је прва седница парламента, која је означила прве покушаје да се започне рад и формира влада. Месец дана касније, нажалост, још увек се не види никакав успех. …Као председница, забринута сам због ових кашњења, јер терет ових кашњења сносе грађани Косова“, нагласила је Османи.
Председница је упозорила да би дуготрајна блокада парламента могла имати тешке последице по земљу, укључујући кашњење у исплатама од 900 милиона евра од ЕУ, успоравање процеса стицања чланства у међународним организацијама и смањење поверења јавности.
- Шеф Алијансе за Албанце напушта владајућу коалицију Северне Македоније
Министар здравља Северне Македоније и шеф Алијансе за Албанце, Арбен Таравари, неочекивано је поднео оставку 15. маја, повукавши се из блока албанских странака Вреди, који је део владајуће коалиције.
Према једној верзији, Таравари је поднео оставку због сукоба око расподеле буџетског новца на тендеру.
Према другој верзији, оставка је поднета због објаве да ће се Алијанса за Албанце придружити коалицији са опозиционом албанском странком ДУИ (Демократска унија за интеграцију) и Европским фронтом (коалицијом албанских странака) на предстојећим локалним изборима.
„Мислим да су господин Таравари и неко из његовог окружења одлучни да се врате у наручје (лидера ДУИ) Алија Ахметија. Могу им само пожелети срећу“, рекао је премијер Северне Македоније и лидер владајуће странке ВМРО-ДПМНЕ, Христијан Мицкоски.
Упркос кризи у албанском блоку, окупљеном око Вреди, аналитичари су склони да верују да то неће довести до институционалне кризе у Северној Македонији. Према проценама, већина у влади ће бити очувана.
Марија Митева, портпаролка владе и чланица Извршног комитета странке ВМРО-ДПМНЕ, изјавила је 20. маја да је влада коју предводи ВМРО-ДПМНЕ потпуно стабилна и да наставља да предано ради за добробит грађана.
- Српске власти огорчене судском пресудом у вези са демонстрантима
Председник Србије, лидер владајуће странке и министар правде оштро су критиковали судску пресуду о пребацивању троје антивладиних демонстраната из притвора у кућни притвор, оптужујући судије да су на страни „терориста“.
Протести у Србији су започели након што се надстрешница срушила на железничкој станици у Новом Саду прошлог новембра. Демонстранти, углавном студенти, захтевају да сви одговорни за трагедију буду позвани на одговорност.
Троје осумњичених, Марија Васић, Лазар Динић и Ладо Јововић, ухапшени су у марту под оптужбом за субверзивне активности. Апелациони суд у Новом Саду је 20. маја усвојио жалбе адвоката оптужених и наложио да се троје осумњичених ставе у кућни притвор са мониторима за зглобове у трајању од најмање три месеца.
Представници владајуће српске напредне странке изразили су негодовање због пресуда суда, које сматрају превише благим.
„Ослобађање терориста и притварање наших [страначких] чланова на неколико месеци само зато што су штитили наше просторије од блокада и бандита најбоље показује да је део правосуђа директно укључен у покушај спровођења обојене револуције“, написао је бивши премијер и председник СНС Милош Вучевић на мрежи Икс 20. маја.
Чланови СНС које је Вучевић поменуо приведени су због сумње да су напали студентске демонстранте у Новом Саду у јануару. Инцидент је довео до Вучевићеве оставке на место премијера.
Министар правде Ненад Вуjић позвао је 21. маја Врховни савет судства, независно тело за надзор правосуђа у земљи, да „истражи околности“ под којима је суд пребацио три особе осумњичене за „злочине против уставног поретка“ из притвора у кућни притвор.
Српски председник Александар Вучић, у изјави за провладин ТВ канал Информер, оптужио је судије за „кривична дела“, додајући да су чланови СНС оптужени за напад на студентске демонстранте „у притвору ни за шта“. У објави на Инстаграму, Вучић је наводне починиоце напада на студенте назвао „херојима“.
Суђење четворици активиста Српске напредне странке, који су оптужени за напад на демонстранте у јануару ове године, почеће у новосадском суду 28. маја.
- Буџетско финансирање странака биће обустављено у Републици Српској
Народна скупштина Републике Српске, на ванредној седници 21. маја, усвојила је Закон о финансирању политичких странака којим се укида буџетско финансирање свих парламентарних странака у Републици Српској.
Опозиционе странке у Републици Српској успротивиле су се новом закону, саопштивши да ће на тај начин бити лишени средстава за своје тренутне активности, оптужујући владу да покушава да уништи опозицију. Ове снаге су, такође, изнеле тврдњу да странке из владајуће коалиције у Републици Српској бивају финансиране из „сенке“ од стране државних предузећа, те да политичке организације блиске влади финансијска средства добијају кроз коруптивне шеме.
Владајућа коалиција је иницирала усвајање закона о финансирању политичких странака након што је високи представник у Босни и Херцеговини, Кристијан Шмит, забранио финансирање Савеза независних социјалдемократа, на челу са Милорадом Додиком, и Уједињене Српске Ненада Стевандића из буџета на свим нивоима власти у Босни и Херцеговини. Шмит је рекао да је тај потез уследио због деловања ове две странке усмерених на рушење уставног поретка у Босни и Херцеговини.
