Извештај о ситуацији на Западном Балкану 23.09.2025 – ЦСЗБ

Извештај о ситуацији на Западном Балкану 23.09.2025 – ЦСЗБ
  • Десетине у Србији обучаваних за организовање нереда приведене у Молдавији

Након 250 претреса спроведених 22. септембра у Молдавији, заплењена је велика количина новца, оружја и муниције, а приведено је 74 људи, осумњичених да су у Србији прошли обуку за организовање масовних нереда током парламентарних избора 28. септембра.

Реч је о људима старости између 19 и 45 година који су, према извештајима, систематски похађали курсеве у српским војним камповима где су учили како да провоцирају током протеста, како да организују масовне нереде и рукују специјалном опремом.

Према речима шефа Обавештајно-безбедносне службе Молдавије (СИС) Александра Мустаце, овом обуком су координисале руске специјалне службе, посебно Главна обавештајна управа (ГРУ).

„Планирање и координацију обуке у Србији спровела је особа која се, у име руских специјалних служби, представила под псеудонимом ‘Бес’. Име и презиме ове особе биће ускоро утврђени. Још један представник руских специјалних служби који је учествовао у координацији неколико група у Молдавији био је држављанин Руске Федерације Андреј Павлов“, рекао је шеф СИС-а на конференцији за новинаре.

Мустаца је напоменуо да је Павлов осумњичен за планирање и организовање неколико субверзивних акција на територији Молдавије, које је финансирала Руска Федерација, посебно преко мреже одбеглог олигарха Илана Шора.

Шеф Тужилаштва за борбу против организованог криминала Виктор Фуртуна изјавио је да је истрага о припреми масовних нереда почела још у јулу 2025. године. Током тог времена било је могуће идентификовати активности групе особа које су систематски путовале у Србију како би учествовале у обуци усмереној на дестабилизацију ситуације у земљи. Конкретно, у Србији су обучавани за руковање ватреним оружјем и специјалним средствима. За то су учесници добили око 400 евра.

Начелник полиције Виорел Чернауцану изјавио је да је већину учесника обучавао руски држављанин. Неки Молдавци су придобијени да оду у Србију на обуку под изговором да иду на ходочашће. Међутим, када су се тамо нашли, били су увучени у припреме за нереде.

Стручњаци за безбедност, укључујући Предрага Петровића из Београдског центра за безбедносну политику и војног аналитичара Александра Радића, сматрају да српске специјалне службе „највероватније нису биле изненађене“, али су остале неме како би избегле дипломатске компликације. Према њиховим речима, Москва користи Србију као „трећу земљу“ да би прикрила своје активности.

„Да ли Русија поново користи Србију као пиона?“, питају опозициони српски медији.

  • У Београду одржана војна парада први пут од 2014. године

Повод за одржавање велике параде под слоганом „Снага јединства“ био је Дан српског јединства, слободе и националне заставе, који се обележава сваке године 15. септембра од 2020. године.

Више од 10.000 учесника представило је око 2.500 комада наоружања и војне опреме.

„Деведесет процената демонстриране опреме“ је ново, укупно „нешто више од 19 нових комада“, а у паради учествују „сви родови Оружаних снага Србије“, рекао је министар одбране Србије Братислав Гашић у телевизијском интервјуу.

Током параде, демонстрирани су кинески ракетни системи земља-ваздух FK-3 (HQ-22) и PVD HQ-17A, руски систем за електронско ратовање „Красуха“, хеликоптери Airbus H145, израелски вишецевни ракетни систем PULS, израелски дронови Hermes 900, дронови камиказе из УАЕ Shadow 50 и Shadow 25, нова и модернизована југословенска и совјетска оклопна возила и оклопни транспортери, противваздухопловни и артиљеријски системи српске производње и друга војна опрема.

На рекама Дунав и Сава одржана је парада речне флотиле.

На небу су, поред модернизованих авиона старије генерације, пролетели и француски ловци Рафаел, слични онима које је Београд пристао да купи од Париза. Након учешћа у војној паради, авиони су се вратили у Француску.

Председник Србије Александар Вучић је уочи параде рекао да се војна парада организује како би се демонстрирала снага Србије у циљу одвраћања за сваког потенцијалног агресора, зарад очувања мира.

„Србија тежи миру и просперитету и зна како да сачува своје достојанство, територију и будућност“, написао је Вучић након параде на свом Инстаграм налогу.

За разлику од 2014. године, овогодишња парада у Београду одржана је готово без учешћа светских лидера.

Међу онима који су дошли у Београд да гледају параду били су председник Уједињених Арапских Емирата шеик Мухамед бин Зајед ел Нахјан, командант Националне гарде америчке државе Охајо, генерал кинеске војске, министри одбране Кипра, Мађарске и Азербејџана, заменик министра одбране Француске и Милорад Додик, који је недавно лишен мандата председника Републике Српске (Босна и Херцеговина).

Мали број страних званичника и одсуство представника најмоћнијих земаља Европе и света „додатни је аргумент у прилог тези да је парада намењена домаћој публици“, рекао је за BBC Вук Вуксановић из Београдског центра за безбедносну политику.

Прво, „ово је сигнал међународној публици да је Србија јака, да је треба третирати као партнера“, рекао је политиколог.

Друго, то је порука домаћој публици која је, по Вуксановићевом мишљењу, „много важнија и јача“ за владајућу коалицију у тренутним околностима, када су у земљи у току антивладини протести.

По његовом мишљењу, ово је покушај владајуће коалиције да консолидује бирачко тело, ојача националистичка и патриотска осећања бирача и представи владајући тим као снажне лидере који брину о војсци, „једној од две институције којима грађани највише верују“.

  • Парламент Албаније одобрио састав нове владе на челу са Едијем Рамом

Од 140 посланика, за је гласало 82.

Социјалистичка партија, коју предводи Еди Рама, четврти пут заредом освојила је већину у парламенту, на изборима одржаним у мају.

Главни приоритет нове владе биће чланство земље у Европској унији до 2030. године, истакао је Рама у свом говору у парламенту. „Европска Албанија је звезда водиља на свакој страници нашег програма и метроном ритма сваке реформе коју ћемо спровести“, рекао је он.

У новој влади, Пиро Венгу остаје министар одбране. Елиса Спиропали, која је обављала функцију председнице албанског парламента, именована је за министарку спољних послова.

Међународни медији су обратили пажњу на „именовање“ бота за вештачку интелигенцију Диеле на министарску позицију; она ће радити у области јавних набавки. Пре владиног „именовања“, Диела је служила као виртуелни асистент у процесу добијања званичних докумената на платформи е-Албанија. У влади, њена улога ће бити да осигура да Албанија, према Раминим речима, постане „земља у којој су јавни тендери 100% без корупције“.

Током представљања програма нове владе, Еди Рама је „дао реч“ боту Диели, али су посланици опозиције почели да протестују због говора вештачке интелигенције. Као одговор, Рама је изјавио: „Ако не дозволите нормалне дебате овде у овој сали, прећи ћемо на гласање“. Управо се то и догодило, а влада је формирана у року од неколико минута, што је изазвало негодовање опозиције, која је блокирала салу и бацала предмете на министре.

По први пут од пада комунизма, законодавно тело Албаније усвојило је владин програм без расправе. Посланици опозиције бацили су копије Устава на премијерову клупу, оптужујући социјалисте да крше и парламентарну процедуру и демократске норме.

Након тога, опозициона Демократска странка захтевала је поништење седнице. Лидер те странке, Сали Бериша оптужио је Раму за „уништење“ парламента и упоредио га са диктатором Енвером Хоџом.

  • Одржана 28. Конференција начелника генералштабова Јадранске повеље (US–A5)

Конференцијом у Тирани, од 16. до 18. септембра, копредседавао је генерал америчког ваздухопловства Алексис Гринкевич, командант Европске команде Сједињених Држава и врховни командант савезничких снага НАТО-а за Европу, заједно са генерал-потпуковником Арбеном Кингијем, начелником Генералштаба Оружаних снага Албаније, и генерал-потпуковником Гојком Кнежевићем, начелником Заједничког штаба Оружаних снага Босне и Херцеговине.

Поред начелника генералштабова земаља Јадранске повеље — Албаније, Босне и Херцеговине, Хрватске, Црне Горе и Северне Македоније — и земаља посматрача (Косово, Словенија), на догађају су учествовали и заменик команданта Здружених снага НАТО-а у Напуљу и високи официри Националне гарде САД из неколико држава које представљају Програм партнерства са земљама чланицама и земљама посматрачима.

Током конференције, војни лидери земаља Јадранске повеље и држава посматрача разговарали су о стабилности и сарадњи кроз цивилно-војну синергију и регионални дијалог на Западном Балкану и поново потврдили своју посвећеност регионалној сарадњи.

У свом обраћању на конференцији, Гринкевич је изразио оптимизам у погледу регионалних обавеза у вези са подели терета, сарадњом и стабилности.

„Како наше земље повећавају издатке за одбрану и предузимају значајне кораке у модернизацији војске, морамо заједно радити како бисмо осигурали да се инвестиције претворе у стварне капацитете“, рекао је. „Ово захтева стални фокус на побољшању интероперабилности, повећању спремности и развоју одрживости. Након свих позитивних разговора данас, уверен сам да можемо постићи ове циљеве.“

На крају, начелници генералштабова су потписали Заједничку декларацију у којој се истиче важност регионалне сарадње, јачања колективних капацитета и јачања евроатлантске безбедности, укључујући пуну интеграцију Косова у ову иницијативу.

Присуство представника Косова на конференцији био је разлог зашто се, другу годину заредом, догађај одржава у Албанији, будући да је формално званични домаћин 28. Конференције начелника штабова Повеље САД-А5 била Босна и Херцеговина. Албанија је пристала да буде „технички домаћин“, јер је то било неопходно да би се „заобишла дипломатска осетљивост“ повезана са позивом упућеним Косову, извештавају босански медији.

Према речима новинара, притисак да се конференција не одржи у Босни и Херцеговини вршио је Гојко Кнежевић, начелник Заједничког штаба Оружаних снага Босне и Херцеговине, и Александар Гогановић, заменик министра одбране Босне и Херцеговине, поступајући по политичким инструкцијама председника СНСД-а Милорада Додика и чланице Председништва Босне и Херцеговине Жељке Цвијановић.

  • Албанија настоји да повећа свој допринос колективној безбедности у региону и Европи

Премијер Албаније Еди Рама састао се 17. септембра, у Бриселу, са генералним секретаром НАТО-а Марком Рутеом.

Током заједничке конференције за новинаре, Руте се фокусирао на значајан допринос Албаније колективној безбедности.

„Ове године Албанија ће уложити 2% у одбрамбене потрошњу, што је велика обавеза. Албанија развија своју одбрамбену индустријску базу, и кроз своја државна предузећа, што је важно јер нам је потребна јака одбрамбена индустријска база широм НАТО-а“, приметио је Руте.

Генерални секретар НАТО-а такође је нагласио допринос Албаније мисијама Алијансе у Европи. „Учествујете у нашој мисији Појачано истурено присуство у Летонији и Бугарској. Активно сте ангажовани на Косову преко КФОР-а. Много чините да помогнете Украјини. Примера ради, преко наше Команде у Висбадену, где имамо албанску делегацију… Дакле, много чините када је у питању Украјина“.

„Албанија није највећи савезник, али Албанија много чини“, нагласио је Руте.

***

Албански министар одбране Пиро Венгу, говорећи на 28. Конференцији начелника штабова Јадранске повеље (САД-А5) одржаној у Тирани од 16. до 18. септембра, нагласио је да његова земља има за циљ да постане регионално средиште за одбрамбену индустрију и војну сарадњу у југоисточној Европи и Јадрану.

Како је министар навео, Албанија се фокусира на пет кључних области:

  • повећање финансијских средстава за одбрамбене буџете,
  • проширење домаће одбрамбене и војне индустрије,
  • модернизација Оружаних снага,
  • инвестиције у критичну инфраструктуру,
  • унапређење интероперабилности са савезницима и партнерима кроз обуку и заједничке операције.

Венгу је нагласио да је крајњи циљ позиционирање Албаније као поузданог чворишта за одбрамбену индустрију, ланце снабдевања, повезаност, војну интероперабилност и мобилност у југоисточној Европи и јадранском региону. Подвукао је да овај регион има неоспорни стратешки значај за атлантску безбедност и да НАТО и ЕУ морају да одрже политичку одлучност, стратешку будност и војно ангажовање у региону.

Министар је такође потврдио посвећеност Албаније помирењу, стабилности и сарадњи. Као пример, навео је да је око 500 албанских војника распоређено у регионалним мисијама НАТО-а и ЕУ, КФОР-у и ЕУФОР Алтеа.

Такође је нагласио да учешће албанских трупа у мисијама НАТО-а у Летонији и Бугарској показује да Албанија озбиљно схвата претње на источном крилу НАТО-а. Непоколебљива посвећеност земље регионалној и међународној безбедности такође се показује политичком и војном подршком коју Албанија пружа и наставиће да пружа Украјини, нагласио је министар одбране.

  • Званична Будимпешта и даље сматра Додика председником Републике Српске

Мађарски премијер Виктор Орбан примио је 22. септембра Милорада Додика у хотелу „Кармелит“ у Будимпешти. Жељка Цвијановић, српска чланица Председништва Босне и Херцеговине, пратила је Додика на његовом путовању у Будимпешту.

Уочи посете, Додик је у интервјуу за РТРС изјавио да је сарадња са Орбаном „одлична“.

Као што је познато, Апелациони суд Босне и Херцеговине потврдио је пресуду првостепеног суда и осудио Додика на годину дана затвора и шест година забране обављања јавне функције због неспровођења одлука високог представника међународне заједнице. Затвор је касније замењен новчаном казном, али је Централна изборна комисија БиХ одузела Додику председнички мандат.

Милорад Додик је 19. септембра, иако одбија да призна судску пресуду, званично поднео оставку на своја председничка овлашћења и пренео њихово извршавање на потпредседника РС Давора Прањића, представника Хрвата.

У међувремену, мађарска влада и даље признаје Додика као председника Републике Српске. Након састанка у Будимпешти, из Канцеларије за комуникације мађарског премијера и сам Орбан, у објави на својој страници на друштвеним мрежама, назвали су Додика председником Републике Српске.

Ова посета лидера босанских Срба Мађарској једна је од бројних организованих у скорије време. Опозициони мађарски медији, коментаришући састанак, писали су да „Додик сада долази у Будимпешту скоро сваке недеље“.

Конкретно, лидер босанских Срба посетио је мађарску престоницу почетком септембра. У то време, Министарство спољних послова Босне и Херцеговине упутило је протестну ноту Мађарској због третирања Додика као председника Републике Српске, иако му је до тада већ био одузет мандат.