- Европски парламент усвојио „најстрожу“ резолуцију о Србији до сада
Европски парламент је 22. октобра, усвојио резолуцију о Србији, изражавајући негодовање због демократског назадовања земље и постављајући директне захтеве Београду да усклади своју спољну политику, посебно у контексту односа са Русијом и Кином. Резолуција је усвојена са 457 гласова за, 103 против и 72 уздржана.
Чланови Европског парламента пребацили су политичку одговорност за ситуацију у земљи на руководство Србије: Европски парламент „сматра да је руководство Србије политички одговорно за ескалацију репресије, нормализацију насиља и слабљење демократских институција“.
Резолуција осуђује „талас насиља, застрашивања и произвољних хапшења, подржаних од стране државе, против мирних демонстраната, новинара, организација цивилног друштва и представника опозиције у Србији“. Посебно се изражава забринутост због „употребе звучних уређаја дугог домета и рапрострањене употребе сузавца против цивила“.
Резолуција укључује директан позив Европској комисији „да покрене иницијативу за увођење циљаних индивидуалних санкција против особа одговорних за тешка кршења закона и људских права у Србији, у складу са Глобалним режимом санкција ЕУ за људска права“.
Осуђује поступке службеника за спровођење закона, који штите провладине скупове док примењују репресивне мере против антивладиних демонстраната и опозиције. Европски парламент, такође, осуђује блокирање Пионирског парка у центру Београда од стране провладиних активиста како би се спречиле протестне акције.
Европски парламент захтева „потпун и транспарентан судски поступак“ како би се санкционисали одговорни за уништавање надстрешнице на железничкој станици Нови Сад 1. новембра 2024. године (инцидент који је изазвао негодовање јавности и антивладине протесте).
Посебан фокус резолуције односи се на кинеско учешће у реконструкцији железничке станице Нови Сад.
У резолуцији се напомиње да су „присуство и утицај Кине у Србији значајно порасли последњих година због великих инфраструктурних инвестиција, што изазива забринутост у вези са транспарентношћу, усклађеношћу са стандардима ЕУ и еколошким нормама“. Пројекат станице реализовале су две кинеске компаније „заобилазећи редовне поступке јавних набавки ЕУ“. Европски парламент је подсетио да је у марту 2025. године Канцеларија европског јавног тужиоца (EPPO) „покренула истрагу о потенцијалној злоупотреби средстава ЕУ намењених за реконструкцију железничке станице Нови Сад“.
Европски парламент је јасно повезао напредак Србије на путу ка ЕУ са усклађивањем њене спољне политике. Парламент „позива на то да преговори о приступању Србије напредују само на основу мерљивог и одрживог напретка у кластеру Основа, посебно у вези са пуним усклађивањем са Заједничком спољном и безбедносном политиком (ЗСБП) ЕУ и санкцијама против Русије“. Европски парламент подсећа да Србија остаје значајан изузетак на Западном Балкану у погледу усклађивања са ЗСБП и наглашава да је усклађеност са ЗСБП кључни захтев за све земље кандидате за ЕУ.
Штавише, Европски парламент изражава дубоку забринутост што друштвену климу у земљи подстиче „антиевропска и проруска пропаганда“ која се надалеко шири, путем медија под контролом владе и од стране државних званичника.
***
Председник Србије Александар Вучић изјавио је да је резолуција Европског парламента „очекивана и логична“ и да одговара концепту „обојене револуције“. Нагласио је да је током дебате у Европском парламенту „било јасно ко сеје мржњу против Србије“, позивајући се на изјаве хрватских посланика Европског парламента.
Критиковао је посланике Европског парламента због неозбиљности и двоструких стандарда, наводећи као пример њихову осуду метода специјалних снага и политички мотивисану природу њихове критике. Вучић је изјавио да ауторе резолуције „не муче протести, окупација факултета, нити ометање слободе кретања (блокаде путева), већ један парк“ [мислећи на провладин камп у Пионирском парку]. „Видите колико је ово политички обојено“, рекао је Вучић. „Све сам схватио о озбиљности посланика Европског парламента и њиховој одговорности из чињенице да су осудили употребу звучног топа, што се никада није догодило. Докажите да је коришћен звучни топ, и ја нећу бити председник Србије истог дана“, изјавио је, категорично негирајући употребу звучног оружја. Ове оптужбе је назвао „страшном лажи“.
Председник резолуцију сматра још једним покушајем да се Београд примора да промени своју спољну политику. „Нисмо отворили ниједно поглавље (у преговорима о приступању ЕУ) три и по године, а то се поклапа са почетком рата у Украјини“, напоменуо је, додајући да би Србија „била би шампион света“ да је увела санкције Русији.
- Србија ризикује енергетску кризу због зависности сектора од Русије
Нови талас Западних санкција усмерених на руски енергетски сектор ствара озбиљне проблеме за Србију. Главни ризици се тичу нафтне компаније НИС, потенцијалних претњи по српску филијалу Лукоила и снабдевања руским гасом.
Санкције САД против Нафтне индустрије Србије (НИС), уведене 9. октобра због већинског руског власништва Гаспрома, прете да поремете снабдевање нафтом и нафтним дериватима. НИС је једина компанија која прерађује сирову нафту у Србији, покривајући до 80 одсто корпоративног тржишта горива.
Према Ројтерсу, танкер „Маран Хелиос“, који је превозио казахстанску нафту намењену НИС-у, није могао да испоручи терет због санкционих ограничења. То ствара ризик од обуставе рада рафинерије Панчево у наредним данима.
Министар енергетике Ђорђе Милићевић изјавио је да ће се решења у вези са НИС-ом тражити кроз разговоре са партнерима — Сједињеним Државама и Русијом. У међувремену, Србија и Мађарска планирају да до 2027. године изграде нови нафтовод који ће повезати Нови Сад са мађарском станицом Сажаломбата, која прима руску нафту из нафтовода Дружба.
Проширење америчких санкција на руски Лукоил изазвало је нову забринутост, јер компанија управља са више од 100 бензинских станица у Србији. Иако Лукоил Србија тренутно није на листи санкција, може аутоматски потпасти под ограничења због већинског власништва ПАО Лукоил (Руска Федерација).
Компанија је известила да наставља да послује без ограничења, али правни стручњаци испитују обим и импликације санкција. Уколико се финансијске трансакције блокирају, могле би се јавити потешкоће са исплатом плата и логистиком.
Србија добија око 75 одсто свог природног гаса из Русије, првенствено преко Бугарске и Мађарске. Одлука Европског савета предвиђа потпуни прекид увоза руског гаса до 2028. године и забрањује нове уговоре са Москвом од 1. јануара 2026. године.
Бугарска је већ најавила прекид краткорочних транзитних споразума почев од 2026. године. Стручњаци предвиђају повећање цена гаса од 15–25 одсто у периоду 2026–2027. године.
Србија планира да диверзификује снабдевање повећањем увоза азербејџанског гаса преко интерконектора Србија-Бугарска и коришћењем ЛНГ терминала у Грчкој.
- Вучић и министар Мали разговарали о енергетској кризи са Орбаном
Председник Александар Вучић и министар финансија Синиша Мали боравили су у радној посети Мађарској, где су се састали са премијером Виктором Орбаном.
„Разговарали смо о стратешком позиционирању Србије и Мађарске, заједничком одговору на регионалне изазове и обезбеђивању дугорочне стабилности у енергетском и економском сектору“, изјавио је Вучић.
Према речима српског председника, ово су „тешки ударци“ за Србију — у вези са нафтом, због санкција против НИС-а, и гасом, због планиране забране увоза руског гаса у земље ЕУ. „Европа подиже завесу пред Руском Федерацијом, а иза те завесе неће остати нико ко може да остане неутралан“, изјавио је.
„Неће имати никога ко не жели да у потпуности спроведе њихову политику. Ми бисмо више волели политику мира — многи људи данас не желе мир. Мађарска жели. Да ли можемо да га постигнемо или смо премали, остаје да се види. Да ли су то тешки ударци за нас у погледу нафте и гаса? Само чекам да нам неко каже — не смете да удишете овај ваздух“, рекао је Вучић новинарима у Будимпешти 20. октобра, након састанка са Орбаном.
Став Савета Европске уније да увоз руског гаса у земље ЕУ треба забранити од 1. јануара, укључујући транзит кроз ЕУ у треће земље, јесте „катастрофална одлука“ за Србију, рекао је министар финансија Синиша Мали. „Добијамо гас преко Бугарске и Мађарске, две земље чланице ЕУ. Ако оне не могу да добију руски гас, шта ћемо ми да радимо?“, упитао је.
Српски председник је напоменуо да ће Србија ефикасно морати да изгради нове интерконекторе са Румунијом, Северном Македонијом и Мађарском. Међутим, чак и када се све ово заврши, Београд „не зна где да нађе толико гаса ако не из Русије“, нити како да надокнади „чињеницу да морамо да плаћамо 30–40 одсто веће цене“.
Што се тиче нафте и нафтних деривата, Вучић је известио да ће мађарска нафтна компанија МОЛ „помоћи“ и то „увозом више нафтних деривата“, али да увоз сирове нафте није опција због санкција против НИС-а и рафинерије Панчево.
- Хрватска враћа обавезну војну обуку
Хрватски сабор је усвојио измене Закона о одбрани и Закона о служби у оружаним снагама, враћајући обавезну основну војну обуку (Темељно војно оспособљавање) од јануара 2026. године.
Одлука о враћању обавезне службе донета је због значајно измењених глобалних безбедносних околности, као и чињенице да током 17 година (од обуставе обавезне службе 2008. године) приближно 300.000 људи није прошло никакву војну обуку.
Главни циљ програма је да обучи младе људе основним војним вештинама, неопходним у кризним ситуацијама, укључујући природне катастрофе, али и за јачање резервних Оружаних снага Републике Хрватске, чиме се побољшава национални одбрамбени капацитет.
Основна војна обука трајаће два месеца. Мушкарци старости 19 година (рођени 2007. године) биће позвани на службу. У изузетним случајевима, регрути старости од 19 до 30 година могу бити регрутовани. Жене не подлежу обавезној служби, али се могу придружити добровољно.
Годишње ће бити уписано око 4.000 појединаца, подељених у пет група. Регрутовани ће имати право на месечну плату (надокнаду) од око 1.100 евра. За оне који се позову на приговор савести, доступан је алтернативни облик цивилне службе.
Годишњи трошкови Министарства одбране за обавезну војну службу процењују се на 23,7 милиона евра.
- Хрватска усваја нову Стратегију одбране
Влада Хрватске усвојила је Стратегију одбране Републике Хрватске и Дугорочни план развоја Оружаних снага за период 2025–2036. Главна мисија је дефинисана као заштита суверенитета, независности и територијалног интегритета Републике Хрватске, промоција међународне безбедности и подршка цивилним институцијама, уз очекивано повећање издатака за одбрану.
Заменик премијера и министар одбране Иван Анушић подсетио је да је Хрватска 2025. године испунила захтев НАТО-а да издвоји најмање два одсто БДП-а за одбрану. „Влада је већ поставила циљ да издаци за одбрану достигну најмање 2,5 одсто БДП-а до 2027. и три одсто до 2030. године“, додао је.
Стратешки циљеви одбране дефинисани су као изградња снажне и ефикасне националне одбране, одржавање и унапређење способности Оружаних снага за ефикасно одвраћање, заштита суверенитета и независности, као и обезбеђивање територијалног интегритета Републике Хрватске, праћење и одбрана суверенитета Републике Хрватске.
Стратегија наглашава ефикасно и координисано супротстављање непријатељским снагама у случају оружане агресије на хрватску територију коришћењем војних и невојних инструмената националне моћи у оквиру НАТО-а и ЕУ, доприносећи јачању капацитета, јединства и релевантности безбедносне и одбрамбене политике НАТО-а и ЕУ, и учествујући у изградњи међународног поретка безбедности, мира, стабилности и поверења. Такође, истиче подршку цивилним институцијама у кризама и ванредним ситуацијама, јачање националне отпорности, улагање у истраживање, технолошки развој и иновације у одбрани и безбедности, као и подршку расту домаће одбрамбене индустрије.
- Хрватска и Мађарска продубљују сарадњу у одбрани и војној индустрији
Мађарски министар одбране Кристоф Салај-Бобровнички посетио је Хрватску. На састанку у хрватском Министарству одбране са потпредседником Владе и министром одбране Иваном Анушићем, разговарано је о одбрамбеној сарадњи између две суседне земље на основу чланства у ЕУ и НАТО-у, те о глобалној и регионалној безбедносној ситуацији у југоисточној Европи.
Разговори су били усмерени на заштиту суверених државних граница, продубљивање војне и безбедносне сарадње, проширење одбрамбено-индустријских односа и обезбеђивање регионалне стабилности.
Министар Анушић се присетио деведесетих година прошлог века и изразио захвалност свом мађарском колеги: „Захваљујем Мађарској на подршци хрватском народу деведесетих година у борби за независност и суверенитет. Мађарска је била међу земљама које су пружиле руку помоћи Хрватској, упутивши хуманитарну помоћ, опрему и оружје. Захваљујем се и мађарској заједници у Хрватској, која се борила раме уз раме са хрватским бранитељима“, рекао је.
„Данас, као две независне државе чланице НАТО-а и ЕУ, ми смо партнери, а наш циљ је да подигнемо нашу билатералну одбрамбену сарадњу на још виши ниво“, рекао је хрватски министар одбране.
„Однос између Мађарске и Хрватске у одбрани представља стабилно, перспективно партнерство засновано на међусобном поверењу, које не само да јача безбедност наших земаља већ служи и као камен темељац централноевропске одбране“, написао је министар Кристоф Салaј-Бобровнички на друштвеним мрежама током другог дана посете Хрватској.
Хрватска и Мађарска тренутно сарађују у оквиру Центра за командовање мултинационалних дивизија (MND-C) у Секешфехервару, који су заједнички основале ради унапређења регионалне сарадње међу земљама централне Европе, и у оквиру Центра за обуку Мултинационалног програма специјалне авијације (MSAP) у Земунику, у Хрватској. Хрватске трупе такође доприносе безбедности источног крила НАТО-а, кроз своје учешће у Борбеној групи копнених снага (FLF BG HUN) у Мађарској.
Мађарски министар је похвалио учешће хрватских војника у највећој војној вежби од стицања независности Мађарске, „Адаптивни хусари 2025“.
Министри су такође разговарали о актуелној асистенцији Мађарске у ваздушној полицији Хрватској, која ће се завршити касније ове године, када хрватски авиони Рафал преузму дужности патроле националног ваздушног простора.
Поред тога, министри су изразили спремност за јачање сарадње у одбрамбеној индустрији. Салај-Бобровнички је нагласио намеру Мађарске да обезбеди да централноевропска одбрамбена индустрија добије одговарајући део финансирања ЕУ, чиме ће се ојачати технолошка независност и конкурентност у региону. Напоменуо је да мађарско-хрватска сарадња такође укључује стандардизацију војне опреме и заједнички развој инфраструктуре која служи војној мобилности.
Додао је да је Мађарска последњих година посветила велику пажњу развоју своје одбрамбене индустрије, где се искуство Хрватске показало корисним. Током своје дводневне посете, министар је обишао неколико погона хрватске одбрамбене индустрије: компанију Орка у Осијеку, која производи FPV дронове, и у Чаковцу, која производи специјализоване војне тканине.
- Владајућа ВМРО-ДПМНЕ победила на локалним изборима у Северној Македонији
Локални избори одржани у Северној Македонији 19. октобра резултирали су убедљивом победом владајуће странке десног центра ВМРО-ДПМНЕ, премијера Христијана Мицкоског над њеним главним ривалом, Социјалдемократским савезом Македоније (СДСМ), чиме је ВМРО-ДПМНЕ проширила своју доминацију и на локалном нивоу. Албански коалициони партнер странке на централном нивоу, савез Вреди, такође је ојачао своју позицију у конкуренцији са другом албанском странком, Демократском унијом за интеграцију (ДУИ).
Према прелиминарним подацима Државне изборне комисије, значајан број градоначелника је изабран већ у првом кругу.
Излазност бирача била је око 47 одсто, што је нешто мање него на претходним локалним изборима. Такође, објављено је да су избори у три општине проглашени неважећим због излазности испод једне трећине регистрованих бирача.
У главном граду Скопљу, као и у већини општина где ниједан кандидат није освојио више од 50 одсто гласова, биће одржан други круг.
Лидер ВМРО-ДПМНЕ и премијер Христијан Мицкоски прогласио је „тријумф народа“, рекавши да су грађани изабрали „смер и вредности“. Нагласио је да ова победа означава само почетак „нове македонске енергије“ и позвао је бираче да се мобилишу за други круг како би „завршили започете промене“.
Мицкоски очекује да ће ВМРО-ДПМНЕ и њена коалиција обезбедити 59 (од 80) градоначелника након коначних резултата.
- Сједињене Државе и Косово захтевају затварање Мисије УН на Косову (УНМИК); Србија и Русија чврсто против
Седница Савета безбедности УН о Косову 21. октобра претворила се у жестоку дебату усмерену на будућност Привремене административне мисије УН на Косову (УНМИК). Представници Сједињених Држава и Косова снажно су позвали на хитно прекидање мисије, док су се Србија и Руска Федерација категорично противиле сваком смањењу.
Западне земље и косовска делегација изјавиле су да је мандат УНМИК-а, успостављен 1999. године, застарео и да више не одражава реалност 2025. године.
Амерички амбасадор Џеф Бартос оштро је критиковао мисију, називајући је „надуваном мировном мисијом без мировњака“ и позвао Савет безбедности да почне са њеним смањењем. „На Косову нема безбедносне кризе и УНМИК више не игра улогу у управљању Косовом. Време је да се мисија оконча“, рекао је, оптужујући УН за „расипничко“ трошење на честе „демонстративне“ састанке.
Косовска министарка спољних послова Доника Гервала-Шварц у потпуности је подржала овај став, називајући УНМИК „огромним расипањем новца УН“ и позивајући на његово затварање. Она је истакла економски раст и стабилност Косова, који, према њеним речима, „напредује“. Гервала-Шварц је такође оштро критиковала Србију, називајући је „стварном претњом региону“ и „малом Русијом на Балкану“.
Уједињено Краљевство, Словенија и Данска такође су позвале на стратешки преглед улоге, одговорности и финансирања УНМИК-а. Представница Велике Британије, Џенифер Мекнотан, позвала је државе чланице УН које то још нису учиниле да признају независност Косова, што је описала као „витално важним за дугорочну стабилност“.
Насупрот томе, министар спољних послова Србије Марко Ђурић изјавио је да је УНМИК неопходан за заштиту српске заједнице и позвао на очување његовог мандата.
Ђурић је оптужио Приштину да спроводи политику „спорог етничког чишћења“ кроз систематско уништавање права Срба. Известио је да је Приштина затворила 128 кључних српских јавних институција, укључујући здравство, образовање и социјалне услуге, у подручјима са већинском српском већином. Такође је позвао Приштину да испуни своју дванаестогодишњу обавезу да оснује Заједницу српских општина (ЗСО).
Руска Федерација се категорично противила сваком смањењу учесталости седница Савета безбедности о Косову или смањењу финансирања УНМИК-а.
Упркос дубоким поделама око Мисије УН, многи чланови Савета, укључујући Француску и представнике ЕУ, нагласили су да нема алтернативе нормализацији између Београда и Приштине, што остаје кључно за њихову европску интеграцију. Заменик специјалног представника генералног секретара УН Милберт Донгђун Шин позвао је обе стране „да избегавају радње које би могле да поткопају поверење“.
Уопштено говорећи, састанак је показао дубоку поделу међу чланицама Савета безбедности у вези са проценом ситуације на Косову и могућим путевима напред.
