- Српска индустрија оружја под руским нападом
Руске обавештајне службе су 28. маја издале саопштење да је Србија снабдевала оружјем Украјину. Према извештају из Москве, српска одбрамбена предузећа (Jugoimport – SDPR J.P., Zenitprom, Krušik, Sofag, Reyer DTI, Sloboda, Prvi Partizan и друга) наводно „настављају да снабдевају муницијом Кијев“ преко посредничких земаља, укључујући Чешку, Пољску, Бугарску и неименоване афричке државе.
Саопштење је уследило само три седмице након што је председник Србије Александар Вучић посетио Москву поводом Дана победе у Другом светском рату.
Дана 29. маја, Вучић је рекао да је о том питању разговарао са руским председником Владимиром Путином током његове посете Русији 9. маја и да су Србија и Руска Федерација формирале радну групу „да утврди све чињенице“.
Одговарајући на оптужбе Москве, председник Србије је рекао да се сличне тврдње износе и са друге стране. „Прошле недеље, два амбасадора су ме напала, рекавши да смо извозили муницију у Руску Федерацију преко турске компаније и да се српска муниција појавила на фронту са руске стране“, рекао је Вучић у телевизијском интервјуу. У том контексту, нагласио је да му је најважније да српска одбрамбена индустрија функционише. „Морао сам да објасним да заиста не знам какав је био уговор и да ми је немогуће да знам све, али, знате, наше фабрике морају да живе и раде“, рекао је председник Србије, очигледно покушавајући да нагласи економске користи од вишевекторске политике Београда. Где Србија може да извози муницију „ако не може да стигне до Америке, Европске уније, Африке, Блиског истока“, реторички је питао новинаре.
Последњих година, медији, укључујући и међународне, већ су извештавали о чињеници да српско оружје и муниција стижу до украјинске војске преко трећих земаља. Београд је више пута негирао да Србија директно извози оружје у Украјину или Русију и да не може да утиче на то да ли ће српско оружје из трећих земаља завршити на украјинском фронту.
Тренутна изјава руске Спољне обавештајне службе „може се схватити као својеврсни покушај дисциплиновања власти у Београду, с обзиром на чињеницу да су све информације поменуте у изјави одавно познате“, рекао је новинарима у коментару Предраг Петровић из Београдског центра за безбедносну политику. „Чини се да Москва на овај начин жели да задржи Вучићев режим у својој орбити“, сматра он.
Према речима политичког аналитичара Александра Ђокића, који је своје мишљење изнео у једном интервјуу, изјава руске обавештајне агенције показује да Москва жели да извуче максимум из српских власти – да заустави извоз оружја у Украјину – користећи тренутак када је Вучић ослабљен домаћим протестима.
Приликом посете Москви 9. маја, Вучић се ефикасно обратио Путину за помоћ, „како би његово бирачко тело видело да га неки велики актер и даље подржава“, приметио је Ђокић. Међутим, према његовим речима, тај потез је брзо постао „Путинов џокер у политичкој трговини“.
***
Ујутро 30. маја догодила се експлозија у фабрици муниције Крушик у српском граду Ваљеву, у којој је повређено пет радника.
Компанија је саопштила да је у питању несрећа која се догодила због активирања појачивача упаљача.
Регионални медији су приметили да експлозија у фабрици Крушик, која се догодила само дан након што је Русија оптужила Србију да испоручује оружје Украјини, неизбежно отвара питања – да ли је то била обична несрећа или језива порука из Москве?
- Северна Македонија и Велика Британија потписале су стратешки споразум о развоју инфраструктурних пројеката
Северна Македонија и Велика Британија потписале су споразум о стратешком партнерству, објавили су премијери Христијан Мицкоски и Кир Стармер 16. маја на маргинама самита Европске политичке заједнице у Тирани.
Двојица лидера су, такође, разговарали о „недавном приступању Северне Македоније Заједничкој радној групи за миграције“. Стармер је у Тирани рекао да Велика Британија преговара са неколико земаља о оснивању „центара за повратак“ за одбијене тражиоце азила. Једно од питања које покреће нови споразум јесте да ли ће он укључивати пријем миграната у Великој Британији, слично оном између Албаније и Италије. Међутим, још увек нема потврде.
Заменик премијера и министар саобраћаја Александар Николоски и шеф британске владе за извоз Гарет Томас потписали су 22. маја у Лондону споразум, договорен у Тирани. Парламент Северне Македоније је 28. маја гласао за ратификацију споразума.
Пун назив документа, према Николоском, је Међувладин споразум о развоју инфраструктурних пројеката. Он се односи на транспорт, образовање, животну средину, информационе технологије, здравство и друге секторе.
Према речима званичника македонске владе, споразум ће омогућити Северној Македонији да привуче инвестиције вредне 5 милијарди фунти (око 6 милијарди евра) у инфраструктурне пројекте, што је највећи економски споразум који је земља потписала у својој историји.
Међутим, бивши председник Северне Македоније Стево Пендаровски критиковао је документ у интервјуу за DW. „Нема ничег стратешког у ономе што смо видели“, рекао је он. „Што се тиче његовог садржаја, то би могао бити меморандум о сарадњи“, рекао је Пендаровски.
- Софија захтева да Скопље спроведе претходно постигнуте споразуме како би се деблокирао процес интеграције у ЕУ
Апсолутном већином од 194 гласа „за“, бугарска Народна скупштина је 30. маја усвојила резолуцију о напретку Северне Македоније ка приступању ЕУ. На заседању није био присутан ниједан посланик који је гласао „против“ или се уздржао.
У резолуцији се наглашава да први значајан корак ка напредовању Северне Македоније ка ЕУ треба да буде укључивање Бугара у Устав Северне Македоније „на равноправној основи са другим народима земље“. Такође се напомиње да обавезе утврђене споразумом из 2022. године, који дефинише акциони план за Скопље у процесу европских интеграција, нису ограничене само на уставне амандмане, већ садрже и низ других кључних елемената. Бугарска, посебно, очекује од Северне Македоније да развије посебан Акциони план за заштиту права мањина и рањивих слојева. План треба да се спроводи током целог процеса приступања и да садржи јасне, мерљиве и ефикасне мере.
Истовремено, премијер Северне Македоније Христијан Мицкоски је 29. маја у македонском парламенту, одговарајући на питања о уставним променама које земља треба да направи како би убрзала свој пут ка ЕУ, рекао да све док нема Македонаца у бугарском Комитету за мањине, неће бити промене у ставу Скопља по том питању.
У Бугарској постоји Комитет који укључује представнике ромске, турске и јерменске мањине, рекао је македонски шеф владе. „Зар ми, Македонци, … не заслужујемо место у овом одбору, и зар не заслужујемо место у нашој преамбули (Устава)? Док не видим Македонца који је тамо део овог одбора, а сви морамо да радимо на томе, нећу се померити ни милиметар док сам премијер“, рекао је Мицкоски.
Актуелна влада Северне Македоније је више пута истицала да се захтеви Бугарске могу испунити само у завршним фазама процеса приступања ЕУ. Земља, која је већ променила име на захтев Грчке, на тај начин настоји да се заштити од све већих захтева својих суседа.
Северна Македонија жели да разговара о питањима која блокирају њен пут ка ЕУ са Бугарском на самиту НАТО-а следећег месеца. „Спремни смо за разговор, за билатералне разговоре на нивоу партнерства унутар НАТО савеза“, рекао је премијер Мицкоски на конференцији за новинаре у Скопљу, коју је одржао са високом представницом ЕУ за спољну политику и безбедност, Кајом Калас. „Спремни смо да седнемо и разговарамо са сваким ко пристане на неку врсту посредовања“, рекао је он, напомињући да је његова земља уморна од сталних блокада око билатералних питања.
У међувремену, бугарски званичници наглашавају да Скопље неће моћи да постигне напредак у процесу приступања ЕУ без испуњавања постигнутих споразума, пре свега без уставних промена, укључујући и помињање Бугара у преамбули Устава Северне Македоније.
Бугарски министар спољних послова Георги Георгиев, током расправе у парламенту о резолуцији о Северној Македонији, изјавио је да не постоји План Б за Скопље у вези са спровођењем оквирних услова за преговоре о приступању ЕУ и да Софија неће одступити ни за центиметар од онога што је договорено 2022. године.
- Неформални француско-немачки нон-пејпер позива ЕУ да уведе ограничења Републици Српској
Француска и Немачка упутиле су државама чланицама Европске уније незванични документ (нон-пејпер) у којем се ситуација у Босни и Херцеговини оцењује као веома тешка и позива ЕУ да предузме низ мера које ће, по мишљењу аутора, допринети решавању кризе у БиХ.
„Тренутна уставна криза у Босни и Херцеговини представља најтежи изазов суверенитету, јединству, као и функционалном и територијалном интегритету Босне и Херцеговине у последњих 30 година од потписивања Дејтонско-париског оквирног споразума за мир“, наводи се у француско-немачком неформалном документу, који цитирају регионални медији. Аутори документа позивају Европску унију да обустави финансијске пројекте који користе Републици Српској и да истражи увођење циљаних санкција против појединачних званичника РС.
Према извештајима медија, документ под називом „Одговори на нападе Републике Српске на уставни поредак Босне и Херцеговине“ датиран је 12. маја.
Издавање незваничног документа потврдио је начелник Генералштаба Војске Србије, Милан Мојсиловић, који је 22. маја, након састанка Савета за националну безбедност, изјавио да му је документ представио председник Александар Вучић.
Према извештајима медија, у незваничном документу се наводи да је РС предузела низ акција које подривају уставни поредак Босне и Херцеговине. Ове акције укључују усвајање низа контроверзних закона од стране Народне скупштине Републике Српске након што је председник РС Милорад Додик 26. фебруара осуђен на годину дана затвора и забрањено му је обављање функције председника РС у трајању од шест година од стране Суда Босне и Херцеговине због неспровођења одлука високог представника. Односе се и на прелиминарно усвајање нацрта новог Устава РС, усвајање закона којима се забрањују активности низа правосудних и органа за спровођење закона БиХ на територији РС и проглашење одлука ових органа неизвршивим.
У документу се наглашава да „циљ Европске уније остаје да допринесе очувању и изградњи мирне, стабилне, суверене и независне функционалне европске државе Босне и Херцеговине, која испуњава своје обавезе у складу са принципима и вредностима на којима се заснивају Европска унија, демократска друштва и владавина права, као и будућност Босне и Херцеговине у оквиру Европске уније“. Непосредни циљ француско-немачког незваничног документа дефинисан је као „укидање неуставних закона и повлачење нацрта новог устава РС“. У том циљу, предлаже се ограничавање финансијске подршке Републици Српској, увођење циљаних санкција и обустављање контаката са званичницима РС – председником Републике српске Милорадом Додиком, премијером РС Радованом Вишковићем и председником Народне скупштине РС Ненадом Стевандићем.
Наглашава се да би ЕУ требало да обустави све пројекте који директно или индиректно користе Републици Српској у оквиру Инвестиционог фонда ЕУ за Западни Балкан (WBIF). Такође се предлаже да Европска комисија не даје никакве нове пројекте који би могли користити Републици Српској.
Уз то, предложено је да се ЕУ обрати другим финансијским институцијама, као што је Светска банка, и инсистира да усвоје сличан приступ.
Према документу, критеријуми за укидање ограничења биће развијени након што руководство РС предузме конструктивне кораке.
У вези са санкцијама, предлаже се примена постојећег система рестриктивних мера против појединаца или ентитета који подривају суверенитет, територијални интегритет и уставни поредак Босне и Херцеговине. Пошто не постоји консензус унутар ЕУ о овом питању, документ позива појединачне државе чланице да уведу забране путовања за одређене званичнике РС.
Српска представница у Председништву Босне и Херцеговине и актуелна председница овог тела, Жељка Цвијановић, назвала је незванични документ о Босни и Херцеговини неприхватљивим, јер, по њеном мишљењу, није заснован на стварним основама и додатно доприноси политичкој дестабилизацији у земљи.
- Уставни суд БиХ поништио контроверзне законе Републике Српске
Уставни суд Босне и Херцеговине је 29. маја прогласио ништавним контроверзне законе које је усвојила Народна скупштина Републике Српске као одговор на пресуду суда против председника Републике Српске, Милорада Додика.
Посебно је поништен такозвани закон о „страним агентима“ (о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација Републике Српске). Овај закон, кажу судије, „готово је идентичан по садржају“ Закону о страним агентима уведеном у Русији.
Поништени су и закони РС који ограничавају овлашћења власти БиХ у областима правосуђа и безбедности (о непримењивању закона и забрани деловања вануставних институција Босне и Херцеговине, као и о Високом судском и тужилачком савету Републике Српске). Суд је утврдио да ови закони РС поткопавају суверенитет Босне и Херцеговине.
Као што је познато, у фебруару 2025. године, Народна скупштина Републике Српске забранила је деловање суда и тужилаштва БиХ и Државну агенцију за истраге и заштиту (СИПА) на њеној територији. Закони су усвојени након што је првостепени суд БиХ осудио Милорада Додика на годину дана затвора и шестогодишњу забрану обављања председничке функције. Суд је донео пресуду због непоштовања одлуке високог представника, Кристијана Шмита.
Уставни суд је, такође, поништио амандмане на Кривични закон Републике Српске, којима је предвиђено ново кривично дело „непослушност или непоштовање одлука институција или органа Републике Српске“. Према речима судија, спорна законска одредба је формулисана тако широко да предвиђа кривичну одговорност за непоштовање било које одлуке било које институције или органа Републике Српске, без обзира на то да ли су коначне, уставне и легитимне.
Пресуда суда је очекивано наишла на оштре критике у Републици Српској. Шеф посланичке фракције Додикове странке (СНСД) у Народној скупштини Републике Српске, Срђан Мазалица, назвао је Уставни суд Босне и Херцеговине „филијалом Кристијана Шмита“ и оптужио суд да се „руководи интересима само једног народа (Бошњака) и политичком агендом“.
- Додик присуствује међународном форуму у Москви
Председник Републике Српске Милорад Додик поново је посетио Москву, где је учествовао као почасни гост на међународном састанку високих безбедносних званичника.
Догађај је одржан од 27. до 29. маја под председавањем секретара Савета безбедности Русије Сергеја Шојгуа.
У свом говору, Додик је изразио подршку Русији, наводећи да се, по његовом мишљењу, „ствара нови баланс снага у свету и колективни Запад више не може да намеће своја правила“.
Председник Републике Српске састао се и са секретаром Савета безбедности Русије. Према његовим речима, стране су „разговарале о томе како ће се развијати наша стратешка сарадња и потврдиле да ће сви споразуми бити спроведени, а такође су дефинисале будуће векторе развоја наших односа“. Шојгу је, са своје стране, критиковао пресуду суда БиХ против Додика, описујући одлуку као „елемент широке кампање против Републике Српске, српског народа у целини“, и изразио своју подршку Републици Српској. Демонстрација подршке коју Москва пружа председнику РС била је, очигледно, главна сврха Додикове посете руској престоници.
