Неколико месеци смо пратили Телеграм канале који регрутују грађане из региона у руску војску. У четворомесечној истрази, инфилтрирали смо се у приватни канал на Телеграму, намењен за придруживање руској војсци за борбу у Украјини. Истовремено, комуницирали смо са неколико познатих српских плаћеника који су већ били у Русији – укључујући човека по имену Давор Савичић из Републике Српске, који је чак понудио да организује превоз на московском аеродрому „Внуково“.
Придружили смо се Телеграм групи под називом „СВО“ (скраћеница за „Специјална војна операција“), где су се поруке о регрутовању умножавале. Једна реченица је била кључна:
„Браћо, не заборавите: за сва питања – путујете у Русију као туристи. Нема других одговора.“
Један од „регрута“ био је Игор Димитријевић, 28-годишњак из Бијељине. Иза овог лика стајао је Детекторов тим, пратећи и комуницирајући са регрутерима у Русији, Босни и Херцеговини и Србији. Размењивали смо поруке, гласовне белешке и фотографије са њима.
Истрага је открила да канали за регрутовање добровољаца у Босни и Србији функционишу са врло мало ограничења. Ове канале воде балкански плаћеници који су се раније придружили руским снагама – људи који сада обећавају високе плате, руско држављанство и бенефиције за породице регрута.
Тим Детектора је контактирао Дејана Берића, познатог српског плаћеника који већ служи у Русији, активног на Телеграму и Јутјубу. Берићев приступ регрутовању је почео опрезно:
„Здраво Игоре. Деки је. Да ли говориш руски?“
Од почетка је био јасан – само мушкарци од 20 до 49 година који говоре руски имају право да потпишу уговор.
Након извесног инсистирања, Берић је најавио формирање нове јединице „са много Срба“, уверавајући Игора да знање руског језика више неће бити потребно. Уследила је порука:
„Игоре, добар дан, све је овде сређено, можеш доћи. Када купиш карту, јави нам се да бисмо могли да се нађемо“, рекао је.
Чак је предложио лет преко Истанбула како би добио јефтинију карту, обећавајући да ће новац бити враћен и наглашавајући да локација не сме бити откривена чак ни члановима породице.
„Из Русије не шаљете слике, видео записе нити поруке чак ни најближој породици… у супротном вас чека много година затвора“, упозорио је Берић.
Додао је да обука неће бити тешка и да је командант, „Вук“, заправо Давор Савичић, познати плаћеник из Босне који је, према јавно доступним подацима, сада припадник ГРУ, руске војне обавештајне службе.
Савичић је требало да се састане са Игором на московском аеродрому Внуково, на рути преко Београда и Истанбула. Дан пре „поласка“ размењене су поруке.
„Написаћу ти име и презиме на папиру… Послаћу ти своју слику“, рекао је Савичић.
Убрзо је стигла фотографија – маскирани човек у униформи. То је била потврда да ће Савичић чекати. Договореног дана чекао је на аеродрому; након неког времена уследиле су поруке и позиви. Игор се никада није појавио.
Детектор је контактирао Тужилаштво Босне и Херцеговине у вези са Савичићем. Одговорили су писмено, али су навели да не могу дати детаље – позивајући се на истраге у току.
Да бисмо разумели ширу слику, Детектор је разговарао са Џоном Лехнером, истраживачким новинаром и аутором књиге о озлоглашеној Вагнеровој групи. Он је рекао да друштвене мреже играју централну улогу у регрутовању.
„Обично су људи који се пријављују они који су некако незадовољни животом код куће… и узбуђени су због могућности да се придруже нечему већем од себе“.
У међувремену, наишли смо на Фејсбук страницу под називом „Четник добровољац“.
Један регрутер, користећи име Аслан, тврдио је да ће добровољци који потпишу једногодишњи уговор добити бонус за пријаву од око 52.000 КМ (босанских марака) и месечну плату од 5.500 КМ. Такође је обећао да регрути могу добити руско држављанство, као и породичне бенефиције, бесплатно образовање и подршку након рата.
Посредник је био Жељко Томић (познат и као „Четник добровољац“), који је дао упутства о томе како путовати:
„Када идете, реците да путујете као туристи. Ништа друго. Тако, ако вас неко пита… ви сте туристи. То је то“.
Саветовао је да се не носи превише личних ствари, објашњавајући да ће бити обезбеђена војна опрема.
„Оставите контакт информације некога из ваше породице… да знају коме да плате ако, не дај Боже, неко погине“, рекао је.
Томић је више пута подстицао регруте да крену у Русију:
„Организујте се у групе… пошаљите ми поруку – првих петоро вас – да можемо да се крећемо као јединица“.
Тврдио је да се вратио са фронта да помогне онима који су заинтересовани да се придруже.
„Пренећу вам сво своје искуство са фронта, младићи. Ви сте моји Срби… и, ако Бог да, заједно са нашом руском браћом бићемо на Косову.“
Када је упитан о условима и уговорима, рекао је:
„Кроз ову службу можете добити руско држављанство, а затим и дужи уговор. Ваша породица такође може – ваша деца ће ићи у школу, а после… биће помоћ у проналажењу посла.“
Томић је упозорио регруте да би се могла десити провера прошлости, али их је бодрио у вези са обуком:
„Обука траје две недеље, са искусним инструкторима… и можете научити да будете снајпериста или оператер дрона. Ако идете у пешадију, то је опасније, па можда то избегавајте.“
Детектор није могао да утврди колико је чланова Телеграм групе заправо стигло у Русију. Тужилаштво Босне и Херцеговине је навело да придруживање страним паравојним или војним формацијама може резултирати затворском казном од шест месеци до осам година, у зависности од улоге и да ли је особа учествовала у директној борби.
Кривични законик Србије слично кажњава грађане који одлазе у иностранство да се боре.
Nino Bilajac. Journalist, Detektor.ba
Чланци објављени у рубрици „Мишљења“ одражавају лично мишљење аутора и можда се не поклапају са ставом Центра
