У првом тексту од 8. новембра објавили смо да је у Србији почела предизборна кампања за парламентарне и локалне изборе. Тада су 4 странке предале своје листе кандидата Републичкој изборној комисији (РИК).
РИК је 26. новембра завршио регистрацију изборних листа – прихваћено је 18 листа партија, блокова и покрета, које је Комисија одобрила 2. децембра, односно две недеље пре датума избора – 17. децембра.
За места у Народној скупштини Србије бори се 18 партија. Они су веома различити и „шаролике“ – од комуниста до екстремних радикала-великосрба, од либерала до конзервативаца и монархиста, од присталица евроатлантских интеграција до отворених савезника Русије.
Дакле, настављамо са кратким освртом на учеснике наредних ванредних парламентарних избора. Истовремено, треба напоменути да међу њима нема великих разлика по унутрашњим питањима – скоро сви се залажу за побољшање квалитета живота, отварање нових радних места, повећање плата и пензија, реформу образовног и здравственог система, обезбеђивање безбедности сваког грађанина и сл.
Лидери су „тешкаши”. Већ смо говорили о три блока из ове групе у првој публикацији. Реч је о блоковима А.Вучића (сакупио 92.637 потписа), И.Дачића (скоро 20.000) и Заветника-Двери (12.368).
Међу њима је и „Народна партија – Сигуран избор. Озбиљни људи”, на чијем је челу Вук Јеремић, бивши министар спољних послова Србије. Међународни циљеви одговарају захтеву већине становништва и политичара земље – „Косово је Србија „, одбацујући најновије предлоге за решавање косовског проблема, „не“ антируским санкцијама. Јеремић се издваја од других по томе што брани идеју војне и политичке неутралности Србије – ми (Србија) нисмо ни за НАТО ни за Русију Истовремено предлаже обнављање опште војне обавезе, Јеремић сматра да је препоручљиво преиспитати односе са ЕУ и придружити се Европском економском простору уместо европским интеграцијама. У борби за бираче Јеремић активно користи популистичке пароле у вези са забраном рударења литијума, који је наводно опасан по здравље становништва.
О проевропском покрету „За Србију без насиља“ смо говорили у претходној публикацији, још пре његове регистрације. Не само аутор, већ и многи политиколози очекивали су већи број потписа под листом кандидата за Скупштину. Ипак, успели су да прикупе само око 20.000 потписа, иако је понекад на састанцима било и неколико пута више учесника. Да, није мало, али није довољно да се уз помоћ опозиционих партија које се залажу за смену власти формира чак ни техничку владу. Препреку ће представљати различити приступи већини питања унутрашње и спољне политике учесника покрета. Обећања да ће испунити све захтеве протеста из којих је израстао блок могу им донети додатне гласове. Али постоје недоумице – да ли ће то бити довољно за победу над Вучићем и његовим савезницима. Дакле, пред чланицама блока није само победа на изборима, већ и превазилажење унутрашњих противречности и очување блока и после избора.
Странке „друге линије“. Ове странке су једва сакупиле потребних 10.000 потписа под кандидатским листама, што им омогућава да изађу на изборе, али их чека тешка борба за посланичке мандате. Ту спадају: „Ми смо глас народа“ др Бранимира Несторовића; „Мора другачије“ Чедомира Јовановића; вишестраначки блок „Србија на Западу“ чију изборну листу предводи Владимир Ковачевић; „Српска радикална странка“ В. Шешеља, о којој смо већ говорили; коалиција три странке „Добро јутро Србијо“ под вођством Саше Радуловића; коалиција две странке „Нада за Србију” на челу са Милошем Јовановићем.
Лидера „Ми глас из народа“ Б.Несторовића, отворено проруског политичара, предложила је група грађана која се противи чланству у Европској унији, признању независности Косова и увођењу антируских санкција. Покушава да докаже постојање паралелних светова, црних рупа и портала у друге димензије.
„Мора другачије“ и блок „Србија на Западу“ су проевропске снаге и залажу се за чланство Србије у ЕУ, нормализацију односа са Косовом, усклађивање спољне и безбедносне политике земље са захтевима ЕУ, и придруживање антируским санкцијама. А организација „Глас“, чланица блока, чак се нада да ће ускоро видети и улазак Србије у НАТО. Ч. Јовановић је након почетка широке руске агресије на Украјину рекао да Београд треба да направи „историјски раскид са континуитетом погрешних политичких одлука у одржавању нездравих односа” (са Русијом). Нажалост, такве идеје нису популарне у Србији, где већина становништва има радикално супротне ставове.
Коалиције „Добро јутро Србијо“ и „Нада за Србију“ заузимају сличне ставове по неколико питања. Они имају негативан став према плановима западних земаља да помогну у решавању косовског проблема, антируским санкцијама, одбрани територијалног интегритета Србије уз очување Косова као свог дела, дубокој децентрализацији земље. Имају различите погледе на европске интеграције – од обавезног чланства у Европској унији (бивши председник Србије Б. Тадић „Добро јутро, Србијо“) до предлога да се чланство у Европској унији замени развојем сарадње са ЕУ у разним пољама. Посебну пажњу привлаче две чињенице: 1. Други на листи кандидата „Нада за Србију” је Воислав Михајловић, унук српског четничког вође Драже Михајловића; 2. Члан коалиције је и „Покрет обнове Краљевине Србије“.
Странке националних мањина. Као што смо већ рекли, има их 7: „Руска странка“ С. Николића; босанска „Санџачка странка демократске акције“ (СДА Санџака), на челу са Сулејманом Угљанином; босанско-хрватска коалиција „Уједињени за правду“ коју предводе Усама Зукорлић и Томислав Жигманов; блок представника 13 националних мањина „Заједно за будућност и развој“, 2 албанске странке – блок „Политичка борба Албанаца се наставља“ предводи Шаипа Камберија (4 странке) и „Албанске демократске алтернативе“, чију изборну листу предводи Висар Мехмети.
Албанске странке представљају српске Албанце који живе у Прешевској долини на југу Србије. На претходним изборима 2022. године, захваљујући лидерима Албаније и Косова, договорили су се да се заједно боре за места у Скупштини јер имају много тога заједничког, а што је најважније – заштиту права Албанаца у Србији на терену образовања и културе, интеграција у државне институције, развој југа земље. Желе не само да издвајају проблеме, већ и да учествују у њиховом решавању.
Али овога пута Албанци су отишли у две колоне. Мехметијева странка личи на провладину снагу и не поставља циљеве који су у супротности са интересима Вучића. Али блок који предводи Камбери могао би да се претвори у опозициону снагу након избора. Он је недавно рекао да је Косово призната држава и да би европске интеграције требало да буду главни спољнополитички циљ владе, што многима у Србији неће одговарати. Странке блока такође инсистирају не само на децентрализацији Србије, већ и на стварању аутономије за албанске општине у Србији, по угледу на Заједницу српских општина на Косову.
Блок две бошњачке странке је углавном типично провладин. Они имају своје представнике у Влади Србије, подржавају децентрализацију земље, залажу се за развој бошњачког и хрватског образовања и културе, подржавају интеграцију у Европску унију. Истовремено, Зукорлић брани посебан статус Санџака кроз стварање прекограничног региона (по узору на Европу) као резултат преговора између влада Србије и Црне Горе. Сигурно је да овај сценарио не изазива задовољство ни у Београду ни у Подгорици. Штавише, недавно је у интервјуу листу Политика изјавио да очекује помирење Београда и Приштине, чланство Србије у ЕУ и НАТО.
Лидер СДА Санџака Угљанин, чија се странка сматра опозиционом, изгледа радикалније. То је, да тако кажемо, „подружница“ СДА БиХ, коју је почетком 90-их створио А. Изетбеговић, постојала је у Црној Гори до 2002. године, а потом је предала своје насљеђе Бошњачкој странци. СДА ће се борити да Бошњацима обезбеди пропорционалну заступљеност у државним органима и обезбеди њихова права у Србији. Али њен главни захтев је аутономија Санџака, што Влада Србије не прихвата, и зато се Угљанин нада доласку на власт „нових људи“ који могу да разумеју такав сценарио.
„Руска странка“ је отворено проруска странка на чијем је челу С. Николић, бивши директор брачне агенције која је радила са Русијом и Белорусијом. Две комунистичке партије су приступиле странци. Обећавају да ће штитити права руске мањине у Србији и развијати односе са Русијом, гурајући Београд да уђе у ОДКБ.
Странка војвођанских Мађара је једна од партија које представљају 250.000 мађарске мањине, највећу националну мањину у Србији. Отворено провладина снага, коју подржавају мађарски премијер В. Орбан и његова партија ФИДЕС. На пример, од 2011. до 2020. године добила је од Мађарске 12 милиона евра за подршку мађарским медијима у Србији. У програму странке нема ничег посебног – то је саставни део Вучићеве моћи и његовог односа са Орбаном. Борба против илегалних миграната, европске интеграције Србије, заштита права националних мањина.
За крај – „Заједно за будућност и развој“. То је коалиција 13 националних мањина Србије – Црногораца, Влаха, Рома, Мађара, Хрвата, Грка, Бошњака и других. Основни циљ коалиције је заштита и осигурање права националних мањина стварањем одговарајућег законодавног оквира и очувањем индивидуалности сваке од њих. Надају се да ће национална разноликост само допринети решавању многих проблема са којима се суочавају националне мањине. Оваква коалиција је први пут створена у Србији.
Предизборна кампања је ушла у одлучујућу фазу, а борба је сваким даном све јача и ближа гласању. Њени резултати могу оставити Србију тамо где је данас или довести до суштинских промена.
