С једне стране лепи и паметни млади људи, а са друге председник Србије и ликови насилничког изгледа
Локални избори у десет општина оставили су утисак да се ради о парламентарним или пак председничким изборима у Србији. Иако се бројни посматрачи нису жалили на процедурална кршења избора, изван бирачких места одигравало се право бојно поље. Услови нису били фер и демократски, насупрот студентским и опозиционим листама са никаквим буџетима стала је читава огромна државна машинерија милионских средстава и лично са председником Србије Александром Вучићем не челу.
Србија је поново била у атмосфери као пред грађански рат, а око бирачких места у тим транзицијом изнуреним срединама одигравало се жестоко изборно насиље и крваве туче са циљем застрашивања гласача.
Током предизборне кампање цивилизацијски контраст „студенти“ и „Вучић“: с једне стране лепи и паметни млади људи, а са друге председник Србије и ликови насилничког изгледа.
Очекивано, Вучић је прогласио победу у свих десет општина, али невеселог лица. Тесна победа је јасна порука да на парламентарним изборима коалиција око Српске напредне странке највероватније неће освојити већину и поред свих злоупотреба, поткупљивања, застрашивања и намештања.
Игра власти
Ови локални избори подједнако су били важни за побуњене студенте и за власт. Власт је ситуацију ултимативно довела до тачке да се ради о њиховом опстанку и председника Вучића лично.
Количина крви и разбијених глава око бирачких места показује да је аутократски режим спреман сировом физичком силом да не допусти промену власти.
Власт је ове изборе видела као тест и полигон за обрачун са студентским и грађанским протестом, али резултати показују да студенти постају искуснији и самосталнији.
Тек сада је за председника Србије ризично да распише превремене парламентарне изборе, што је један од захтева студентског протеста, јер не само да није сигуран да ће на њима победити, већ је све извесније да на њима може да изгуби.
Сада је то режим полицијске хунте и криминалаца батинаша. А да би поновио застрашивање неистомишљеника на изборима и извршио притисак на бираче, Вучићу је потребна цела армија батинаша и тоне новца у кешу, што је у пракси тешко изводљиво.
Игра студената и опозиције
Ови локални избори, који се одржавају ван редовног распореда, за студенте су били добри јер су на њима – „учили“. Студенти и опозиција имали су прошле године још један блок локалних избора, који су такође били полигон за политичку обуку. Негде су студенти и опозиција наступали заједно, негде одвојено, негде комбиновано.
Највероватније би платили неискуством, да је председник Вучић још прошле године изненада расписао ванредне парламентарне изборе.
Међутим, студенти располажу једним адутом, који им је сам режим поклонио. То је борба слободоумне омладине Србије против аутократе Александра Вучића лично. Жеља монолитног режима да контролише све од Народне скупштине до најдаље месне заједнице у Србији је његова највећа пукотина и слабост. Да би обезбедио сигурну победу, Александар Вучић је уложио лично своје име у кампањи, тако да су остала неважна имена људи који би требали сутра да решавају животна питања канализације и запуштених депонија по локалним самоуправама.
Истовремено, свако одборничко место које су освојили студенти у тим локалним парламентима, је победа над Вучићем – лично. Уједно, то је и главна тактика како сутра на парламентарним изборима победити диктатора.
Битка за власт је дугорочно унапред изгубљена, само је треба мудро одиграти, а пасус о Александру Вучићу у историји Србије звучаће слично као о Слободану Милошевићу.
Добровољно у гулаг
Брине то што режим још једно време може да влада и направи огромне штете институцијама и грађанима Србије.
Колико брзо студенти уче лекције из политичког живота, толико брзо Вучић репресијом све ставља под своју контролу.
Оно што забрињава је могући умор од борбе омладине која протестује. Уколико рвање са ветрењачама не буде давало очекивани резултат, многи могу да одустану. Уосталом, то је слика коју знамо деценију пре почетка масовног студентског протеста.
Пред побуњеним студентима и грађанима биће још тежи избор – револуција или одлазак у иностранство?
Теорија каже да се у изборном ауторитаризму, какав је тренутно у Србији, гласови и воља бирача мора бранити на улици.
Да ли су крхка млада тела, отргнута од родитељског гнезда и стола за учење, спремна да се супротставе штитовима и моткама оних којима је разбијање глава дневна рутина?
Као и све савремене аутократе, Александар Вучић рачуна на супротно и сматра да је великодушан: напуштање Србије је паметнији избор, од разбијене главе. Уосталом, то је стратегија сваког савременог диктатора – протеривање или добровољни пристанак на гулаг.
Boris Varga. Serbian political scientist and journalist.
Чланци објављени у рубрици „Мишљења“ одражавају лично мишљење аутора и можда се не поклапају са ставом Центра
