Две скандалозне приче које су се одвијале последњих неколико месеци достигле су нову фазу развоја. То су суђење Милораду Додику у Босни и Херцеговини и истрага о трагичном урушавању надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду.
Готово паралелно, истовремено, потврђена је Додикова казна и приведени су званичници чије су радње, према истрази, довеле до трагедије у Новом Саду.
Решење је још увек далеко, али је барем период стагнације завршен.
Оба случаја су већ значајно утицала на унутрашњу политичку ситуацију у Босни и Херцеговини и Србији. Даљи ток догађаја имаће дугорочне последице по политичке лидере у Бањалуци и Београду, по Западни Балкан и по међународне актере који активно покушавају да их подрже.
Међу њима је значајна и утицајна личност Виктор Орбан. Недавни догађаји су још једном скренули пажњу на умешаност мађарског лидера у балканска дешавања.
Пресуда у Сарајеву
Апелационо веће Суда Босне и Херцеговине донело је 1. августа одлуку у случају председника Републике С
ааарпске, Милорада Додика, којом га је осудило на годину дана затвора и шест година забране обављања функције председника РС. Тиме је потврђена одлука Суда Босне и Херцеговине од 26. фебруара ове године, када је Додик осуђен због одобравања закона које је усвојила Народна скупштина Републике српске (НСРС), према којима се одлуке високог представника међународне заједнице у Босни и Херцеговини, Кристијана Шмита, више не признају у РС.
Ова пресуда се може сматрати врхунцем сукоба између Сарајева и Бањалуке. Заправо, Додику је одузета могућност да остане на функцији председника РС. Штавише, сада је доведена у питање његова укупна политичка будућност.
Као што се и очекивало, лидера Срба у БиХ подржава званични Београд и лично председник Србије, Александар Вучић. Традиционално, Москва је међу Додиковим присталицама.
Али, листа Додикових пријатеља се не завршава са Вучићем и Путином.
Садашњи лидер Срба у БиХ активно је подржан у Будимпешти.
Орбан је раније показао све врсте подршке Додику. Мађарска је давала кредите и грантове Републици Српској, дајући политичку подршку руководству РС… Опште је познато да су мађарске специјалне снаге наводно отишле у Бањалуку да заштите Додика од хапшења након још једне одлуке суда БиХ.
Након нове пресуде, став мађарског премијера остао је непромењен: апсолутна подршка.
Орбан је 2. августа изјавио да Мађарска неће признати Додикову пресуду. Према речима шефа мађарске владе, „неприхватљиво је“ да „регент“, кога је делегирала Европска унија, свргава и суди председнику кога су изабрали босански Срби.
Тако је Орбан готово дословно поновио Додикову изјаву дату дан раније, када је председник РС пресуду суда БиХ назвао политичким кораком који је организовао високи представник Кристијан Шмит, а подржала Европска унија.
Хапшења у Србији
Нису ништа мање драматични догађаји који су се могли видети у Србији ових дана. Првог августа приведени су бројни осумњичени у вези са урушавањем надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду, трагичним догађајем од 1. новембра 2024. године, који је довео до смрти 16 људи. Ова трагедија изазвала је талас протеста у земљи. Ти протести трају и данас. Главни захтев демонстраната је кажњавање одговорних за трагедију. Учесници протеста нису сумњали да су корупција и непотизам у власти узрок катастрофе. Органи реда су потврдили тај став.
Тужилаштво за организовани криминал Србије привело је 11 особа због сумње да су починиле корупцијске злочине повезане са пројектом модернизације железнице од Новог Сада до мађарске границе.
Овај пројекат је део брзе железничке линије између главних градова Србије и Мађарске – линије која је део кинеске иницијативе „Појас и пут“. Извођач пројекта је Будимпешта, која је за то добила кинески кредит, али је све споразуме са Пекингом учинила тајним.
Београд је, такође, следио пут нетранспарентности и тајности.
Како је сада познато, српске власти су закључиле уговор о реконструкцији са кинеским конзорцијумом CRIC&CCCC (China Railway International Co. Ltd и China Communications Construction Company Ltd) на основу међувладиног споразума између Србије и Кине, без расписивања јавног тендера. Као резултат, кинеска компанија је остварила незакониту корист од најмање 18,7 милиона долара због инфлације цена и такозваних додатних радова, а званичници су нанели штету буџету од најмање 115 милиона долара кроз корупцијске шеме и злоупотребу положаја.
Међу ухапшенима је и Томислав Момировић, који је у време радова на реконструкцији био на челу Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Горан Весић, који је раније обављао ову функцију, такође је умешан. Дан пре хапшења, Весић је хоспитализован и подвргнут хитној операцији.
Ухапшено је још неколико високих званичника из актуелног владиног тима.
Српско руководство је изразило отворено незадовољство хапшењима која је спровело тужилаштво.
Вучић је изјавио да су потернице за бившим министрима издате „неосновано“, да су „скандалозне“ и „криминалним“ назвао „понашање“ Тужилаштва за организовани криминал.
„Доћи ће време одговорности и за 15. март (када се у Београду одржао масовни антивладин протест) и друге разне покушаје државног удара“, рекао је председник Србије. „Ово ће бити држава у којој влада владавина права, у којој странци неће одлучивати ко ће да седи иза решетака“, рекао је.
Вучић није објаснио како су странци умешани у хапшења, али очигледно је да српско руководство хапшење високих званичника тумачи као део „обојене револуције“ усмерене против актуелне српске владе, а организоване од стране „Запада“.
Очекивано, Будимпешта, која управља кинеским железничким пројектом и стално се спори са Бриселом, налази се на Вучићевој страни. Раније, усред масовних протеста у Србији, Орбан је чак дао посебну изјаву у знак подршке српској влади и провладиним политичким снагама, називајући протесте резултатом страног мешања и наводећи да „српски патриоти могу рачунати на мађарске патриоте“.
Балкански циљеви Мађарске
Јасно је зашто се Додик и Вучић ослањају на Орбана. С једне стране, то је новац који Београд и Бања Лука добијају из Будимпеште или преко Будимпеште, као у случају изградње железнице у оквиру кинеског пројекта. С друге стране, то је могућност да се има „заступник“ међу државама чланицама НАТО-а и ЕУ. „Посебан“ положај Мађарске поткопава кохезију европске и евроатлантске политике и чини је мање ефикасном и утицајном, посебно на Балкану.
Теже је одговорити на питање зашто је Орбан тако упоран у лобирању за интересе Додика и Вучића.
Кључна верзија, која се провлачи као црвена нит кроз регионалне и међународне медијске публикације, јесте да Орбан гради осовину ауторитарних режима и мрежу нелибералних политичких снага које критички гледају на политику Брисела, али су спремне да сарађују са Пекингом и Москвом.
Овај процес има неколико компоненти.
- Пре свега, Орбан покушава да промени идеолошке темеље Европе уклањањем либерализма, глобализма и мултикултурализма. Подједнако важан циљ за њега је јачање, по његовим речима, суверенитета појединачних држава и давање приоритета националним владама у односу на међународне институције (тела ЕУ).
- Да би постигао своје циљеве, Орбан активно сарађује са Кином, привлачећи кинеска средства за развој својеврсне алтернативне економије у Европи, која постаје алтернатива ЕУ и Западу уопште. Стручњаци већ дуго називају Будимпешту „средиштем Кине у Европи“, а железница до Београда је само један пример активности у том правцу.
- Пекинг, који чини све што може да промовише своје економске и геополитичке интересе у Европи, посебно у ЕУ, свакако је задовољан овим партнерством.
- Још један геополитички стуб за Мађарску постала је Русија. Ауторитарни, антилиберални руски режим је добродошао од стране садашњег мађарског руководства из идеолошких разлога, а могућност добијања јефтиних руских енергетских ресурса јача овај афинитет.
Заправо, по многим показатељима, Орбанова Мађарска се може назвати проруском државом. Москва је очигледно веома заинтересована за развој ове сарадње и за подршку мађарској политици која подрива јединство ЕУ и НАТО-а.
Шта је следеће?
Због сва четири горе наведена фактора, Београд и Бања Лука су приоритетни правци за спољну политику Будимпеште.
Лидери склони ауторитарним методама управљања;
Друштво које подржава конзервативне вредности;
Економија која је довољно затворена за нетранспарентно промовисање кинеских пројеката;
Зависност региона од руске енергије;
Проруски сентимент међу водећим политичарима и значајним делом бирачког тела — све то чини Србију и Републику Српску, под садашњим владама у Београду и Бања Луци, изузетно повољним окружењем за спровођење Орбанових амбициозних планова на Балкану.
Борба „против либералне и уједињене ЕУ“, промоција кинеских и руских интереса у Европи биће изузетно компликована без Додика и Вучића.
Стога је за садашњег мађарског лидера изузетно неповољно ако дође до промене власти било у Београду или у Бања Луци, због чега Орбан штити и највероватније ће наставити да штити своје балканске пријатеље.
Ипак, најновије одлуке Суда Босне и Херцеговине у Додиковом случају, и српског тужилаштва у вези са званичницима актуелне српске владе, указују на то да би Додикове и Вучићеве позиције могле бити пољуљане – а са њима и Орбанов утицај у региону.
