Мађарска 1. јула преузима ротирајуће председавање ЕУ. Убрзање проширења ЕУ на Западни Балкан главни је приоритет председавања Будимпеште.
„ЕУ је дуго била снажно ангажована на обезбеђивању европске перспективе за Западни Балкан, јер Заједница не може бити потпуна без приступања овог региона. Интеграција региона користи Европској унији у економском, безбедносном и геополитичком смислу“, наводи се у програму мађарског председавања.
Да ли регион треба да очекује брз напредак на европском путу у наредних шест месеци?
Црна Гора
Земље Западног Балкана налазе се на различитим „удаљеностима“ од „улазних врата“ ЕУ. Црна Гора је најближа чланству у Европској унији.
Подгорица је 26. јуна потврдила свој статус лидера у европским интеграцијама након позитивнe Процене испуњености привремених мерила (ИБАР) за поглавља 23 и 24 која се односе на владавину права, потврђеног на Међувладиној конференцији.
Ова значајна одлука означава завршну фазу европских интеграција Црне Горе. Последњи такав позитиван извештај добила је Хрватска, која је убрзо постала пуноправна чланица Европске уније.
„ИБАР је достигнуће које најављује да улазите у завршну фазу преговарачког процеса. Ово је снажан политички сигнал за грађане Црне Горе да је процес проширења жив“, истакао је европски комесар за суседство и проширење, Мађар Оливер Вархељи. „Завршна фаза приступних преговора значи да је приступање неизбежно“, нагласио је он.
Међутим, сутрадан су радост и оптимизам засењени усвајањем Резолуције о логору Јасеновац у црногорском парламенту. Логори Дахау и Маутхаузен додани су на листу пре гласања, али је јасно да се суштина није променила – владајућа већина је покушала да постигне симболичан баланс након што је црногорска делегација на Генералној скупштини УН изгласала Резолуцију о Сребреници.
Овај корак указује на спољнополитичке приоритете актуелних власти у Подгорици. Вероватно је Београд подржао Резолуцију о логору Јасеновац, али не и Загреб.
Сада Хрватска може значајно да закомпликује напредак Црне Горе у европским интеграцијама због присуства проблематичних билатералних питања на нивоу ЕУ – бившег логора Морињ, граничног подручја код полуострва Превлака, војног брода Јадран…
С обзиром на то да ЕУ не воли нерешена билатерална питања, завршна фаза приступања Црне Горе може бити одложена.
Према једној верзији, Београд је намерно вршио притисак на Подгорицу, тражећи доношење Резолуције о логору Јасеновац, како би посвађао два суседа и успорио европске интеграције Црне Горе. Међутим, ово је само верзија.
Србија
Ако укратко покушамо да опишемо европске интеграције Србије, главна је нада Београда да ће мађарско председавање ЕУ створити услове за отварање нових поглавља. Као што знате, овај процес је заустављен, углавном због неспремности Србије да следи захтеве ЕУ за спољну и безбедносну политику, или, другим речима, због одбијања српских власти да се придруже европским санкцијама против Руске Федерације.
Будимпешта, која не жури да подржи рестриктивне мере према Русији, не сматра да је садашња политика званичног Београда препрека европским интеграцијама. Према речима министра спољних послова Мађарске Петера Сијартоа, до краја године може се очекивати отварање једног или два наредна преговарачка поглавља са Србијом.
То ће бити максимум који тандем Орбан-Вучић може да постигне за шест месеци мађарског председавања. Београд неће моћи да направи рекордан „улет” испред Црне Горе. И то не због политике антируских санкција, већ због косовског проблема, који онемогућава да се Србија замисли као чланица Европске уније.
Косово
Недостатак напретка у дијалогу са Београдом такође је препрека на европском путу Приштине. Политика актуелне косовске владе, која не испуњава увек препоруке ЕУ, а понекад ни захтеве о односима са Србима, не доприноси европским интеграцијама. Суспензија оснивања Заједнице српских општина (ЗСО), забрана промета динара у готовини, борба против тзв. „паралелних” српских институција и многи други приштински кораци изазивају не само огорчење Београда, већ и иритацију Брисела.
Најновији дијалог уз посредовање Европске уније и коментари европских представника показали су да ЕУ не разуме жељу лидера Косова да прво добије потпис Србије на Охридски споразум (односно да добије гаранције или фактичко признање), а да онда могу да почну разговори о оснивању ЗСО.
Као резултат тога, данас је ситуација са европским интеграцијама Косова много компликованија него пре неколико година. Европска унија је чак увела рестриктивне мере против Приштине, што је најбољи пример лоших односа Косова и ЕУ. С обзиром на веома добре односе Београда и Будимпеште, председавање Мађарске Европском унијом не обећава ништа ново за Приштину.
Северна Македонија
Северна Македонија је још једна земља која је недавно покварила своје европске изгледе.
Долазaк на власт ВМРО-ДПМНЕ, који неће учинити одмах никакве уступке Бугарској, македонске европске интеграције ставља на чекање. Поред тога, жеља скопских званичника да у комуникацији користе непромењено име земље (чиме се ствара тензија у односима са Грчком) умањује лоби за ЕУ интеграције Северне Македоније.
Међутим, актуелну македонску владу не треба сматрати антиевропском, а односе Скопља и Брисела као ћорсокак.
Влада ВМРО-ДПМНЕ (са коалиционим партнерима) је спремна да са бугарском страном разговара о разним опцијама за компромис и већ нуди опције. На недавно одржаном Дубровачком форуму, званичници Северне Македоније су изјавили да су спремни да прихвате актуелне захтеве Бугарске – да се измени Устав и да се у текст укључи „бугарска мањина“. Једини услов Скопља је да уставне промене ступе на снагу даном приступања Северне Македоније Европској унији.
Именовање нове владе у Софији (тешко је рећи када ће се то догодити) требало би да да одговор о спремности Бугарске да прихвати македонски предлог.
Ипак, с обзиром на блиске везе ВМРО-ДПМНЕ и Орбана, мађарско председавање може помоћи Северној Македонији да своју визију односа са Бугарском пренесе европским структурама. Мало је вероватно да ће Мађари бити отворени лобисти за интересе Македонаца у ЕУ, али Будимпешта очигледно неће бити укључена у промоцију бугарске визије македонског питања.
Албанија
Мађарско председавање вероватно неће помоћи Албанији. Сукоб са суседном Грчком око Фредија Белерија за Брисел и Будимпешту је тешко разумети, а камоли решити.
С једне стране, прича о изабраном градоначелнику албанског града Химаре (оптуженом за подмићивање бирача), који је послат у затвор, али је из Грчке изабран за посланика у Европском парламенту, утиче на права мањина (према Атини крши права грчких Албанaцa). С друге стране, то се тиче важног питања за ЕУ – владавине права (према Тирани). Све је ово сувише компликовано за евробирократе.
Међутим, могуће је да ће Будимпешта, која европску интеграцију Западног Балкана сматра својим приоритетом, покушати да „помири” Грке и Албанце, без сувише детаља, како би барем спречила Грчку да блокира европске интеграције Албаније.
Босна и Херцеговина
Може доћи до парадоксалне, чак и апсурдне ситуације са европским интеграцијама Босне и Херцеговине за време председавања Мађарске, када би напредак на путу земље ка ЕУ обезбедио проруски Милорад Додик, а не проевропскe, прозападне снаге БиХ.
Додиково лично пријатељство са Орбаном, блиско партнерство Републике Српске (РС) и Мађарске свакако ће утицати на односе у троуглу Бањалука – Брисел – Сарајево. Немогуће је да ће Будимпешта бити у стању да потпуно прекроји политику ЕУ према БиХ, идентификујући РС као партнера и савезника. Али постоји могућност да Брисел буде блажи и мање критичан према Додиковим иницијативама за отцепљење током мађарског председавања. Наредних шест месеци ће нам показати да ли је то довољно за, рецимо, финансирање пројеката РС из европских фондова или почетак преговора са Босном и Херцеговином о уласку у ЕУ.
