Мађарска активно шири свој утицај на Западном Балкану применом комплексног приступа који комбинује економске, политичке, геополитичке и безбедносне инструменте. Овај процес је део стратешких прорачуна владе премијера Виктора Орбана, који игра сложену, вишенаменску домаћу, спољну и геополитичку игру.
Дипломатија
Дипломатски контакти између Мађарске и земаља Западног Балкана значајно су се интензивирали последњих месеци. Од 1. јуна до 1. јула 2025. године, високи мађарски званичници – укључујући премијера Виктора Орбана, министра спољних послова Петера Сијарта и министра националне економије Мартона Нађа – одржали су више састанака са лидерима велике већине земаља у региону.
Док су односи са Србијом, Републиком Српском у Босни и Херцеговини и Северном Македонијом традиционално блиски, Мађарска сада активно ради на продубљивању веза и са другим државама региона.
Посебан нагласак је стављен на Црну Гору, чија је влада недавно потписала споразуме о сарадњи са Мађарском у развоју инфраструктуре, телекомуникација, информационих технологија и спровођења закона. На тај начин, Црна Гора се појавила као нови приоритет за Орбана.
Безбедносно партнерство
Мађарска је дуго била укључена у решавање безбедносних питања на Западном Балкану. Мађарске трупе активно учествују у мировним мисијама ЕУФОР и КФОР. Штавише, Мађари често заузимају водеће позиције у овим мисијама, што истиче интерес Будимпеште за обликовање регионалне безбедности.
Поред међународних мисија, главни регионални безбедносни партнер Мађарске је Србија. Београд и Будимпешта су 2023. године потписали споразум о стратешкој одбрамбеној сарадњи. У јуну 2025. године финализовали су билатерални план војне сарадње за 2025. годину, који наводи скоро осамдесет заједничких активности – од војних вежби и распоређивања мировних снага до сарадње у области одбрамбене индустрије.
Председник Србије Александар Вучић описао је споразум као корак ка војном савезу између две земље, што одражава и продубљивање политичких безбедносних веза и шире амбиције Будимпеште на Балкану и у југоисточној Европи.
Енергетика
У својој економској сарадњи са Западним Балканом, Мађарска се фокусира на неколико кључних сектора, а међу њима енергетика има виталну улогу. Након рата Русије против Украјине и резултирајућих промена у правцима снабдевања енергијом у Европи, Мађарска доживљава Балкан као стратешки коридор за увоз енергије. Србија је кључни савезник у том погледу: Мађарска сада добија руски гас преко Србије путем гасовода „Турски ток“.
Још један заједнички мађарско-српски пројекат је изградња новог нафтовода, чији је почетак планиран за 2026. годину. Теоретски, ова рута би могла да послужи као алтернатива за Мађарску, која је тренутно готово у потпуности зависна од руске нафте. Пројекат укључује бивши југословенски нафтовод ЈАНАФ, преко којег би се нафта из хрватских лука на Јадрану могла транспортовати не само до Србије већ и даље.
Међутим, у овој фази, једина опција о којој разговарају мађарски и српски званичници јесте ефикасно продужење гасовода Дружба на територију Србије. Овај нафтовод тренутно испоручује руску нафту Мађарској преко Украјине.
Иако се могућност затварања ове руте разматра, још увек није донета никаква одлука, а од Будимпеште се очигледно очекује да ће активно лобирати за наставак ових испорука.
Мађарски званичници оправдавају свој фокус на руску енергију чисто економским разлозима. Међутим, ова политика де факто одржава, па чак и проширује утицај Русије у југоисточној и источној Европи, док истовремено омета напоре да се Москви наметну строже санкције.
Још једно потенцијално подручје за мађарско-српску сарадњу – уз учешће Русије – јесте нуклеарна енергија. Тренутно (упркос приговорима ЕУ), Будимпешта унапређује пројекат Пакс II – велико проширење једине мађарске нуклеарне електране, коју је изградила руска државна корпорација Росатом и која се претежно (80%) финансира помоћу руског државног кредита. Било какво учешће Србије у нуклеарном развоју са Мађарском неизбежно би укључивало Русију и углавном би служило руским интересима.
Телекомуникације
4iG група, са седиштем у Будимпешти, коју контролишу мађарски инвеститори, поседује водеће телекомуникационе оператере у Мађарској и широм Западног Балкана – као што су ONE Crna Gora у Црној Гори, ONE Albania у Албанији и, у скорије време, One Macedonia Telecommunications.
Руководство 4iG-а се сматра делом Орбановог ужег круга, а медијски извештаји сугеришу да је брзи раст компаније, укључујући и ширење на Балкан, имао користи од подршке премијера.
Посебан статус 4iG-а указује на то да, поред чисто пословних разматрања, стратегија развоја Балкана може послужити повећању утицаја Мађарске у региону. С обзиром на то да је телекомуникациони сектор стратешки, не само са економског већ и са безбедносног становишта, и да је 4iG група укључена у војне активности, раст мађарског утицаја има значајан потенцијал.
Треба напоменути да у оквиру 4iG групе постоји 4iG Space and Defense Technologies (4iG SDT) – посебна холдинг компанија која консолидује интересе Групе у области свемира и одбране. Компанија 4iG SDT је већ успоставила стратешку сарадњу са водећим глобалним играчима у индустрији, укључујући Rheinmetall, као и EDGE Group из УАЕ, L3 Harris Technologies и Boeing. У блиској будућности, тржишна позиција компаније ће се значајно ојачати — 4iG SDT и државна компанија N7 Holding су се договорили да створе прву јавно-приватну холдинг компанију за одбрамбену индустрију у Мађарској. Као резултат споразума, 75% акција државног одбрамбеног холдинга биће пренето на 4iG.
Инфраструктура
Када је реч о мађарском учешћу у инфраструктури, вреди поменути брзу железницу Будимпешта–Београд.
Реновирање железничке везе између Србије и Мађарске је велики регионални развојни пројекат који обећава изборне дивиденде за Вучића и Орбана. Још важније, међутим, ова железничка пруга је део кинеске иницијативе „Појас и пут“. Укупно 85% трошкова реконструкције финансира се кинеским кредитима, а Мађарска покрива преосталих 15% из сопственог буџета.
Укључивање Будимпеште сигнализира подршку кинеским геополитичким амбицијама и уводи Западни Балкан у њихову реализацију.
Недавни споразуми са Подгорицом, у вези са модернизацијом железнице, указују на то да би се линија могла продужити до Бара на Јадрану, повезујући српску и мађарску престоницу са црногорском луком, али и укључивајући је у кинеску логистику. Ово не би само користило црногорској економији, већ би и повећало утицај Будимпеште и Пекинга.
У априлу 2024. године, мађарска влада је издвојила 140 милиона евра за низ пројеката у Републици Српској у Босни и Херцеговини. Ова средства су усмерена ка инфраструктурним, пољопривредним и енергетским иницијативама, са циљем не само промоције економског развоја у овом делу БиХ, већ и подршке савезнику Милораду Додику.
У јулу 2024. године, мађарска државна Ексимбанка издала је кредит од 500 милиона евра за развој транспортне инфраструктуре и подршку економији Северне Македоније, где је на власти странка ВМРО-ДПМНЕ, дугогодишњи савезник Орбана.
Кредит је намењен подршци развоју транспортне инфраструктуре и економском расту.
Опозиционе странке и медији у Северној Македонији довели су у питање порекло средстава, сугеришући да је Ексимбанка можда користила кредитна средства добијена од Кине. Ипак, кинески фактор у овом случају није пресудан. Омогућавање концесионих кредита и грантова владама лојалним Виктору Орбану постало је оруђе будимпештанске „економске дипломатије“. Ова стратегија омогућава Мађарској да ојача не само економске везе већ и политичке савезе у региону.
Широко познати случај давања азила бившем лидеру ВМРО-ДПМНЕ, Николи Груевском, илуструје овај тренд. У случају Додика, Будимпешта изгледа ништа мање одлучна. Поред економске подршке, председник Републике Српске, чини се, може рачунати и на друге облике подршке. Прича о намери мађарских власти да пруже заштиту Додику и спрече његово хапшење у фебруару ове године – када је група мађарских специјалаца наводно посетила Републику Српску управо са том мисијом – потврђује озбиљност намера Будимпеште да заштити свог савезника у региону.
С обзиром на то да је Милорад Додик тренутно најизразитије проруски политички лидер у региону, подршка коју добија од Будимпеште може се посматрати не само као независна политика мађарског руководства већ и као продужетак руских интереса.
Европске интеграције
Европске интеграције постале су још један контроверзан правац у политици Мађарске на Западном Балкану. На први поглед, промоција приступања ЕУ за земље Западног Балкана делује неконтроверзно – то је позитиван знак да мађарски званичници активно лобирају за ширење Европске уније у регион, посебно имајући у виду да државе Западног Балкана деценијама чекају на напредак у том правцу.
Међутим, недавно је тим Виктора Орбана истовремено подржао европске интеграције Западног Балкана док се борио против приступања Украјине ЕУ, супротстављајући ова два процеса један другом.
Не постоје објективни или рационални аргументи који би подржали идеју да приступање Украјине ЕУ некако ствара препреке на европском путу за балканске државе. Свака земља у региону има своје јединствено искуство са интеграцијама у ЕУ и свој скуп изазова, а Украјина не утиче и не може утицати на тај процес за друге земље кандидате.
Штавише, сама Мађарска није успела да унапреди кључне балканске кандидате током свог недавног председавања Саветом ЕУ:
– Преговори о приступању Северне Македоније остају у застоју због вета Бугарске;
– Србија није отворила нова поглавља услед проблема нормализације између Београда и Приштине и одбијања Србије да санкционише Русију;
Зашто онда Мађарска промовише балканску интеграцију? Преовлађују две теорије:
Прво – да ојача свој утицај: Орбан тежи регионалном престижу представљајући се као главни заговорник европске будућности Балкана.
Алтернативни поглед – Орбанов тим, пре свега, покушава да изазове антиукрајинско расположење међу државама кандидатима, негујући „антиукрајинску коалицију“ у региону, користећи проширење ЕУ као изговор.
Сходно томе, поставља се питање: да ли је антиукрајински покрет Орбанова сопствена иницијатива или он делује по налогу Москве?
Закључци
• Политика Будимпеште према Балкану спаја економске, политичке, геополитичке и безбедносне интересе. Мађарска шири свој утицај кроз повољне кредите, унапређује политичку сарадњу и продубљује безбедносну сарадњу.
• Очигледан је изразит дисбаланс: неке земље (Србија, Северна Македонија и Црна Гора), или делови земаља (Република Српска у БиХ) су стратешки партнери Мађарске, док друге (Албанија, Косово, централне институције Босне и Херцеговине, Федерација БиХ) добијају мање пажње и подршке.
• Мађарски лидери приказују своју балканску стратегију као суверену и прагматичну, усмерену на обезбеђивање економских и политичких дивиденди. У стварности, акције Мађарске на Западном Балкану су уско испреплетене са унапређењем руских и кинеских интереса – чак и ако то никада нису били експлицитни циљеви Будимпеште.
