Виктор Орбан је понудио посредовање у спору између Северне Македоније и Бугарске. И, иако је прилично упитан резултат упућене иницијативе, други кораци које Будимпешта чини у правцу Македоније могли би да доведу до повећаног утицаја Мађарске на Северну Македонију, а на крају и на цео регион Западног Балкана.
Случај Груевски
За Мађарску, регион Западног Балкана/бивша Југославија подручје је од националног интереса. Географске, историјске, економске, друштвене и политичке везе одређују значајан утицај који Будимпешта има на дешавања у овом делу југоисточне Европе. Штавише, овај утицај има специфичне карактеристике за сваку земљу у региону. Будимпешта се може фокусирати на мађарску дијаспору, пословне пројекте или сарадњу на нивоу политичких лидера, која је обично појачана економском сарадњом.
Северна Македонија је политичким везама блиска Мађарској.
Пре шест година, Европа је пратила дешавања повезана са скандалозним бекством бившег шефа македонске владе и бившег лидера Унутрашње македонске револуционарне организације – Демократске партије за македонско национално јединство, ВМРО-ДПМНЕ, Николе Груевског и одговором владе Виктора Орбана у Мађарској, која му је пружила политички азил.
Груевски је у својој домовини осуђен на две године затвора због злоупотребе службеног положаја приликом куповине блиндираног Мерцедеса вредног више од 500.000 евра. Бивши премијер је у међувремену тврдио да је постао жртва политичког прогона тадашње владе коју је предводио Социјалдемократски савез Македоније, СДСМ. Специјална мађарска канцеларија за имиграцију и азил сложила се са његовим аргументима.
Повратак ВМРО-ДПМНЕ на власт у Северној Македонији ове године је подразумевао топлије македонско-мађарске односе. Потенцијални резултати су разни – од повратка Груевског у македонску политику до усклађивања спољне политике Скопља са оном у Будимпешти. Претпостављало се и да би мађарско председавање Европском унијом у другој половини 2024. требало да допринесе деблокади евроинтеграција Северне Македоније по сценарију политичара ВМРО-ДПМНЕ, односно без болних компромиса са бугарском страном.
Бугарски вето
Подсетимо, Бугарска је пре четири године ставила вето на европску интеграцију Северне Македоније због спорова око историје, језика и националног идентитета Македонаца уопште. Године 2022. Скопље (где је у то време био на власти СДСМ) и Софија договорили су такозвани „француски споразум”, према којем је Бугарска требало да деблокира европску интеграцију суседне земље када Северна Македонија укључи „бугарску мањину“ у текст устава.
Ове године је на власт у Скопљу дошла ВМРО-ДПМНЕ, која је победила и на председничким и на парламентарним изборима. Одбијање компромиса у питањима националног идентитета било је на врху агенде њихове кампање. Дакле, није било амандмана на устав.
Представници ВМРО-ДПМНЕ су истакли да су посвећени европским интеграцијама, спремни да иду на уступке Бугарској, али да су вољни да договоре које је претходна влада постигла прилагоде, чинећи их праведнијим.
Скопље је предложило да се уставне промене усвоје са закашњењем, тако да уставни амандмани који се односе на Бугаре ступе на снагу тек након позитивног решавања питања приступања Северне Македоније Европској унији.
Претпостављало се да би председавање Мађарске ЕУ могло да помогне Македонцима да своје гледиште пренесу европским телима и прилагоде већ одобрени споразум.
Међутим, касно увече 25. септембра, Комитет сталних представника ЕУ (Корепер) одлучио је да одвоји приступне путеве Албаније и Северне Македоније. Према одлуци, Албанија ће моћи да покрене званичне преговоре о приступању већ средином октобра.
Истовремено, преговарачки процес за Северну Македонију остаје на чекању. Услови за почетак приступних преговора за Скопље нису се променили – потребно је испунити критеријуме договорене са Бугарском, које је претходно одобрио Европски савет, а који предвиђају усвајање уставних промена о признавању Бугара као уставотворног народа. Дакле, ради се о истим уступцима Бугарима против којих се залаже владајућа ВМРО-ДПМНЕ.
Орбан миротворац
Између осталог, последња одлука ЕУ да не отвори преговоре са Скопљем показала је да Будимпешта нема довољно утицаја да битно промени став Брисела о македонском питању.
Одлука ЕУ да „одвоји“ путеве евроинтеграција Албаније и Северне Македоније усвојена је непосредно уочи посете мађарског премијера Виктора Орбана Северној Македонији. Могуће је да је ово путовање било заказано за те датуме (26-27. септембар), како би се подржала ВМРО-ДПМНЕ, пријатељска партија Орбановом Фидесу.
Током посете, Орбан је много говорио о подршци Мађарске европским интеграцијским тежњама Северне Македоније и оштро критиковао ЕУ.
Чињеницу да се Северна Македонија нашла у заостатку за Албанијом на путу евроинтеграција премијер Мађарске је назвао „историјском грешком на квадрат“ ЕУ и оптужио званичнике у Бриселу да потискују „национални понос“ Северне Македоније одлагањем процеса њених европских интеграција.
Као практичну помоћ Македонцима, шеф мађарске владе понудио је своје посредовање у преговорима између Скопља и Софије.
„Имам предлог и пренео сам га премијеру Мицкоском. Рекао сам му да смо спремни да искористимо председавање ЕУ и посредујемо по том питању“, рекао је Орбан на заједничкој конференцији за новинаре са Мицкоским и додао да је реч о „проналажењу решење које би одговарало и Македонцима и Бугарима“.
Предлог мађарског премијера није изазвао еуфорију у Скопљу. На питање новинара да ли премијер Мађарске, чија земља тренутно председава Европском унијом, може да помогне на европском путу, шеф македонске владе избегао је да директно одговори.
Реакција Бугарске је само потврдила скептицизам међу Македонцима.
„Европски споразум са Републиком Северном Македонијом је јасан. Бугарској нису потребни посредници у овом процесу“, рекао је новинарима вршилац дужности министра спољних послова Бугарске Иван Кондов, коментаришући идеју о посредовању коју је предложио премијер Мађарске.
Министарство спољних послова Бугарске, 28. септембра саопштило је да је високи дипломата, који је боравио у Њујорку, разговарао о Орбановом предлогу са својим мађарским колегом Петером Сијартом. Како је истакнуто у коментару, Кондов је Сијарту уверио да „посредовање није неопходно“ да би се Република Северна Македонија убедила да „испуни критеријуме за покретање преговора“ о придруживању ЕУ.
Бивши премијер Бугарске Кирил Петков, коментаришући Орбанову идеју, рекао је новинарима: „Француски споразум“ који смо закључили током рада наше владе показао се заиста добрим за Бугарску. Цела Европска унија стала је на страну Бугарске. Република Северна Македонија мора да одлучи да ли жели да Бугарску унесе у свој Устав или ће учинити да јој пут ка Европи буде затворен.
Добар зајам
Може се констатовати да се Орбанова посредничка мисија завршила пре него што је и почела. Али то не значи да ће се македонско-мађарски односи погоршати, или да ће Мађарска смањити своје напоре у македонском правцу.
Прво, чини се да је идеја о посредовању у почетку била више замишљена као ПР трик него као прави акциони план.
Друго, Будимпешта је јасно одлучила да промени фокус у односима са Скопљем, бирајући за главни колосек ток новца уместо неких компликованих унутрашњих или спољнополитичких питања.
Неколико седмица пре Орбановог доласка, стижу извештаји да Мађарска (извозно-увозна банка Мађарске) даје Северној Македонији повлашћени кредит од 500 милиона евра. Док македонска опозиција уверава да је реч о корумпираном пројекту за који новац издваја Кина, Будимпешта је негирала кинеско порекло средстава.
Када буде коначно одобрен, кредит би свакако требало да постане моћна основа за још блискију мађарско-македонску сарадњу. Зајам ће повезати Скопље и Будимпешту ништа мање од мађарског посредовања у спору са Софијом. Огромне обавезе јавног дуга формирале би такве међудржавне везе којих модерна европска нација неће моћи брзо и потпуно да се ослободи, чак ни у случају промене власти.
Европски аналитичари наводе да Орбан на тај начин „купује утицај” у геополитички стратешком региону за Мађарску и обезбеђује лојалност елита у земљи која би једног дана могла да постане чланица ЕУ, а већ је савезник у НАТО.
Такође, у условима када се политика Будимпеште веома често одмиче од званичног става ЕУ, при чему је по низу питања лојална Москви и Пекингу, јачање мађарског утицаја на Северну Македонију, и Западни Балкан уопште, подразумевао би индиректно јачање кинеског и руског утицаја у региону.
