Центар за западнобалканске студије (ЦВБС) организовао је у Подгорици округли сто под називом „Хибридни утицаји у Југоисточној Европи“, на којем су се окупили међународни експерти како би разговарали о актуелним изазовима по стабилност Западног Балкана.
У дискусији су учествовали водећи стручњаци из различитих земаља, који су изнели своје оцене о ситуацији, конкретне примере деструктивног хибридног утицаја и изгледе за даљи развој.
Експерти се слажу да се Западни Балкан суочава са озбиљним хибридним претњама које захтевају координисан одговор међународне заједнице. Истакнута је потреба за заједничким напорима у супротстављању хибридним претњама, уз уважавање искустава различитих земаља и региона.
Агим Муслиу: Етничке тензије око моста на Ибру
Агим Муслиу, директор Института Октопус у Приштини, говорио је о конкретном случају хибридне конфронтације на примеру моста на Ибру у Митровици, који је постао симбол етничке поделе. Муслиу је нагласио да овај раскол често доводи до тензија и сукоба, јер се мост користи као физичка и симболичка баријера између две заједнице.
„Мост се може користити за политичко насиље, протесте, блокаде или друге насилне акције. Свака дестабилизација региона може донети шире политичке последице, посебно у контексту односа Србије и Косова“, истакао је Муслиу.
Балша Божовић: Неправедан мир у Украјини као претња Западном Балкану
Балша Божовић, председник Регионалне академије демократског развоја у Београду, истакао је да би постизање неправедног мира у Украјини представљало претњу за Западни Балкан. Експерт сматра да би се у овом случају настојало да се на исти начин реши и косовско питање.
Он је изразио бојазан да би иста решења могла бити предложена за Украјину и Западни Балкан, где „нико не би био потпуно крив и нико не би био потпуно незадовољан“. Божовић је нагласио да би такав приступ могао довести до трајне доминације агресора.
Момчило Радуловић: Руски хибридни утицај и потреба противмера Запада
Момчило Радуловић, председник Европског покрета Црне Горе, изнио је своја размишљања о систему руског хибридног утицаја који постоји на Западном Балкану и широм региона Европе. Он га је описао као флексибилан систем који брзо учи и може да надмудри системе заштите Запада.
„Реч је о „хоботници“ коју чине државне, парадржавне, параинституционалне и параидеолошке структуре које на страни Русије врше различите врсте утицаја на свим континентима, па и на Западном Балкану“, рекао је Радуловић. Он тврди да главни проблем није толико стварни руски утицај, већ недостатак ефикасних контрамера које би Запад требало да предузме.
Данило Калезић: Русија дестабилизује Црну Гору
Данило Калезић, виши научни сарадник Института за историју Црне Горе, фокусирао се на стратегије дестабилизације које Русија примјењује у Црној Гори. Он је објаснио да Русија користи два политичка концепта: стабилизацију (Србија) и дестабилизацију (Црна Гора до 2020. године).
Као пример, Калезић је навео два главна ризика. Један је везан за реконструкцију црногорске владе коју би могли да преузму бивши лидери Демократског фронта – политичке снаге чији су представници оптужени за државни удар 2016. године. Други ризик је везан за планове за обнову капеле Српске православне цркве на Ловћену, што може допринети јачању великосрпског национализма и домаћој дестабилизацији.
„Дестабилизација ће допринети продубљивању руског утицаја“, нагласио је Калезић.
Сергиј Моругин: Руска култура као хибридно ратно оружје
Сергеј Морухин, суоснивач медијског пројекта Балкан Обзервер, приметио је да у хибридном рату ништа не бива поштеђено, па ни култура, а руска култура је и даље популарна на Западном Балкану. Експерт је навео конкретне примере како је култура искоришћена за постизање политичких циљева, укључујући компромитовање украјинских историјских личности и промовисање антиукрајинских и антиевропских осећања.
Модератори догађаја били су Љубомир Филиповић и Наталја Ишченко (ЦВБС).
Љубомир Филиповић је констатовао недостатак знања о Украјини, њеној историји и култури у региону. Таква свест је неопходна да би се боље разумеле основе текућег руско-украјинског сукоба и супротставили руским наративима.
Наталија Ишченко је нагласила да ће ефикаснији отпор деструктивним хибридним утицајима, на шта год да они циљају, допринети стабилности и миру како у региону, широм Европе, тако и у остатку света.
