У Молдавији су 20. октобра и 3. новембра одржани председнички избори и референдум о европским интеграцијама. Грађани републике рекли су „да“ уставним амандманима неопходним за европске интеграције и поново изабрали проевропску политичарку Мају Санду за шефицу државе.
Молдавија, бивша совјетска република, је географски и геополитички блиско повезана са Западним Балканом. Током 2000-их, ова земља је чак била укључена у пројекте европских интеграција заједно са Западним Балканом. Конкретно, 2006. године, Молдавија се придружила Централноевропском споразуму о слободној трговини (ЦЕФТА) у исто време када и ЗБ6 – Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Албанија, Северна Македонија и Косово. Међутим, на крају је Молдавија завршила у другом колу европских интеграција – заједно са земљама које су некада биле део СССР-а – Украјином и Грузијом. Ипак, блискост Молдавије балканском региону остаје непромењена.
Актуелна изборна кампања у Молдавији поново је указала на ову блиску повезаност. Нажалост, у негативном контексту…
Мрежа провокатора
Три дана пре првог круга председничких избора и референдума, шефови агенција за спровођење закона и безбедносних агенција у Молдавији најавили су разоткривање мреже која је организовала обуку у иностранству за преко стотину младих који су имали задатак да инсценирају провокације пре, током или после гласања. Како наводе молдавске власти, чланови те мреже, држављани Молдавије, прошли су одговарајућу обуку у Русији, као и у Босни и Херцеговини и Србији. Сврха „тренинга“ је била стварање „одреда“ провокатора за организовање масовних нереда уколико ток изборне кампање и резултати гласања не буду одговарали Кремљу.
Полиција је објавила снимке камера са наводних тренинга у Русији, Србији и Босни и Херцеговини. Види се да су млади практиковали организовање протеста под паролама „Наш језик је руски“ и „Нећемо у Европу“. У камповима на Балкану обука је била озбиљнија: ту су инструктори повезани са руским приватним војним компанијама Ферма и Вагнер учили младе да производе ИЕД (импровизоване експлозивне уређаје) и управљају дроновима.
Претес је извршен над стотину чланова мреже. Четворо је приведено. Осим тога, обавештајна агенција Молдавије идентификовала је 11 страних држављана који су радили у камповима за обуку у Босни и Херцеговини и Србији.
Пројекат дестабилизације Молдавије финансирао је проруски молдавски олигарх Илан Шор, за којим је претходно расписана потерница због умешаности у проневеру око милијарду долара из републичког банкарског система пре деценију.
„Молдавски кампови“ у Босни и Херцеговини
Тема „молдавских кампова” изазвала је ватрену реакцију политичара и званичника у Босни и Херцеговини.
Министарство безбедности БиХ одмах је демантовало извештај који су објавиле молдавске власти. Безбедносне агенције Босне и Херцеговине немају података да негде у Босни и Херцеговини, а посебно у Републици Српској, постоје кампови у којима се наводно обучавају људи из Молдавије, наводи агенција. Министар безбедности БиХ Ненад Нешић, који је члан тима Милорада Додика, нагласио је да „нема релевантних доказа или материјала који би указивали да се тако нешто заиста догодило у БиХ“.
Уместо тога, Обавештајно-сигурносна агенција Босне и Херцеговине (ОСА) саопштила је да располаже подацима о групи појединаца, држављана Русије и Молдавије, који су „у Босни и Херцеговини боравили последњих 90 дана“, а који су, према наводима молдавске полиције, били су у вези са обуком потенцијалних учесника наводних протеста у Молдавији.
Обука у Босни и Херцеговини, према обавештајним подацима, одржана је на територији Републике Српске, на локалитету код Бањалуке.
И министар иностраних послова БиХ Елмедин Конаковић потврдио је да су у Босну и Херцеговину стигли људи који су „у име и о трошку Руске Федерације обучавали чланове молдавских тимова“. „Немам тачне доказе и примере да су то биле неке врсте војних обука, али свакако је било неких врста обуке за организовање неких протеста или уличних акција“, рекао је Конаковић новинарима.
Приближно исту информацију дао је Илија Цвитановић, шеф парламентарне комисије за контролу Обавештајно-безбедносне агенције Босне и Херцеговине. Он је потврдио податке о боравку странаца „са истока“ у БиХ, али је демантовао да се конкретно ради о обуци у паравојним камповима. „Нисмо видели детаље јер је реч о поверљивој ствари, али нема кампова. У једном тренутку у БиХ је било сумњивих грађана са истока, али није реч ни о каквим камповима“, рекао је Цвитановић.
Шеф скупштинске комисије сматра да су Министарство безбедности и министар Ненад Нешић све демантовали јер нису имали информације о томе, јер нису имали приступ обавештајним подацима ОСА.
Према његовом мишљењу, недостатак правовременог одговора Обавештајно-безбедносне агенције на обуку Молдаваца на територији БиХ објашњава се чињеницом да су информације о томе „дошле прекасно, након што је све завршено, па нису могли реаговати раније.“ Тренутно су у истрагу укључени бројни државни органи Босне и Херцеговине, а комплетне информације се још чекају. ОСА сарађује са граничном полицијом, Државном агенцијом за истраге и заштиту (СИПА), Тужилаштвом БиХ, процес је у току“, рекао је Цвитановић.
Алармантне поруке
Амбасада Сједињених Америчких Држава у Босни и Херцеговини оценила је као изузетно забрињавајуће извештаје Руса који су повезани са руским приватним војним групама које воде камп у Републици Српској и учеснике обуке о ремећењу демократских процеса у Молдавији. Постојање овог кампа мора бити детаљно истражено, а они који су одговорни за омогућавање таквих активности морају бити изведени пред лице правде, саопштило је одељење за јавне односе америчке амбасаде.
За председника Републике Српске Милорада Додика тема „молдавских кампова у РС” показала се толико актуелном да је о њој разговарао током преговора са руским председником Владимиром Путином на маргинама самита БРИКС-а у Казању. „Америчка амбасада је јавила да у Републици Српској наводно постоје кампови које смо заједно са вама организовали да дестабилизујемо Молдавију. То је апсолутна лаж“, рекао је Додик на састанку са Путином.
Додик је по повратку из Казања сазвао састанак „великог формата“ у Источном Сарајеву на којем се разговарало о ситуацији. „Позвао сам све представнике оружаних снага, Министарства одбране на нивоу БиХ, Министарства сигурности, представнике полиције, премијера, чланове Председништва, посланике, делегате, представнике цивилне заштите и друге“, рекао је.
Међутим, детаљи састанка нису саопштени, а коментари на ову тему су практично престали да пристижу. Зашто?
Вероватно зато што су информације из безбедносних агенција у Молдавији у великој мери потврдиле не само безбедносне агенције у Босни и Херцеговини, већ и – додуше штуро – оне у Србији.
Село Раденка
Истовремено са јавним саопштењем молдавских безбедносних агенција о откривању центара за обуку грађана Молдавије, за организовање нереда на изборима у Босни и Херцеговини и Србији, српска Безбедносно-информативна агенција БИА је заједно са полицијом и тужилаштвом спровела специјални претрес ад хок направљеног паравојног кампа за обуку за странце.
Логор се налазио на ободу села Раденка код Кучева, недалеко од границе са Румунијом.
У претесу су пронађена четири дрона са припадајућом опремом, ВР опрема, СтарЛинк комплети за сателитску комуникацију, радио, фосфор и друге запаљиве течности, као и сатови за које се верује да су коришћени за активирање експлозива и друге опреме.
Српске власти нису дале информације о томе ко је основао камп, за које сврхе и да ли је неко био заточен.
Међутим, стручњаци тврде да је то био део „случаја Молдавија“.
Војни аналитичар Александар Радић рекао је српским медијима да су акције БИА јасно повезане са извештајима који долазе из Молдавије. „Може се претпоставити да је информација о томе ко је користио поменути камп, и за које сврхе, прослеђена на одговарајућу адресу, али је широј јавности у Србији, као и обично, ускраћен приступ овим информацијама, што је већ традиција. Наравно, ово је вест коју Влада Србије доживљава као непријатну и зато ће учинити све да је минимизира за домаћу јавност“, рекао је он.
Општа слика
У закључку, општа слика изгледа овако:
Вероватно је одређени број грађана Молдавије, уочи избора и референдума, посетио Републику Српску (Босну и Херцеговину) и Србију да би учествовали у „едукативним програмима“ које су организовали Руси. Сврха ових „курсева” је, очигледно, била формирање група провокатора за вођење уличних нереда током и после избора у Молдавији, уколико резултати гласања не буду одговарали Москви.
Вероватно се радило о покретању наводно аутентичних јавних протеста, који би, захваљујући обученим псеудоактивистима, прерасли у нереде, током којих би на сцену ступили „дипломци“ паравојних логора.
Судећи према доступним извештајима, могуће је да су у Републици Српској (БиХ) организоване обуке за цивилни део наводних акција, док су у Србији „полазници“ били обучени по милитаризованијем наставном плану и програму.
Може се само нагађати колики су огроман посао урадиле безбедносне агенције и органи за спровођење закона у Молдавији на откривању мреже и разоткривању завере. Излагање је вероватно у великој мери обезбедило мирно гласање, пребројавање гласова и објављивање резултата.
Али ова прича је далеко од краја.
Данас је јасно да Русија користи и намерава да и даље користи Републику Српску и Србију као одскочну даску за обуку субверзивних група за вођење хибридног рата на територији Европе.
Радом молдавских безбедносних агенција неутралисала се једна мрежа креирана посебно за Молдавију. Али у условима када локалне безбедносне агенције и у БиХ и у Србији, како се испоставило, не могу или не желе саме да ухвате такве мреже, нико не може да гарантује да сличну шему Руси неће користити и за друге случајеве и правце. Могуће је да је неки такав пројекат већ у току.
