Скоро деценију, Социјалистичка партија премијера Едија Раме није само усмеравала земљу кроз безброј посткомунистичких изазова, већ је, такође, константно градила завидну институционалну мрежу. Како се назире следећи изборни циклус, многи су сматрали да ће Рама тешко успети да обезбеди још један мандат. Све политичке сцене повремено задесе земљотреси, но, чини се да је свака важна албанска политичка партија уочи избора 2025. године доживела бар један велики скандал. Да ли се Албанија коначно налази на истинској прекретници, као што то није био случај током деценије Рамине владавине? Или је његова победа ипак загарантована?
Како је Еди Рама ојачао своју политичку снагу током деценије на власти
Када се осврнете на протеклих десет година, тешко је не приметити да је Рамино вођство преобликовало албанску политику. Прво, Рамина влада је увела изборне реформе које јачају доминацију етаблираних партија, посебно Социјалистичке партије. Систем затворених листа даје партијским лидерима контролу над селекцијом кандидата, ограничавајући утицај бирача. Велике странке имају користи од институционалних мрежа, државних ресурса и контроле медија, док се мање странке боре за финансије и видљивост. Промене попут гласања у дијаспори и електронских система, иако представљене као део модернизације, фаворизују добро организоване странке са јаким дометом. Ове реформе стварају систем који, иако је по изгледу демократски, структурално чува власт владајуће странке. То је паметна стратегија – на крају крајева, сваки глас се рачуна.
За многе гласаче, Рама изгледа као „стабилан“ избор. У Албанији је опште познато да када се изабере нови владин званичник, прво што ће урадити јесте да отпусти све подређене који су повезани са другом странком и запосли, скоро искључиво, „своје“ људе. У актуелној албанској економији, отпуштање са посла могло би уништити читаву породицу. Дакле, гласови у албанској политици се ретко заснивају на политичкој идеологији, новим политикама које грађани желе да се спроведу, па чак ни на допадљивости кандидата – много је значајније да гласањем обезбедите опстанак себи и вашим најмилијима у суровом економском окружењу.
Након што сте спознали такво стање ствари, можете само да замислите колико су присталица Еди Рама и његова Социјалистичка партија окупили, јер су им директно и индиректно обезбедили посао. Чини се да ће на предстојећим изборима 2025, запосленици владе и њихове породице подржати Раму само зато што им је он обезбедио посао. Било да га воле или мрзе, ови бирачи су суочени са оштром реалношћу: нови лидер вероватно значи и ново људство, што се за њих одмах претвара у губитак позиција.
А тек какве су Рамине истинске присталице, којих никако није безначајан број. Када сте на власти колико и Рама, морали сте добити подршку значајног дела становништва који је уз вас свих тих година. Старији грађани су посебно склони да само гласају на начин на који су увек гласали, а већина и не прати актуелна политичка збивања. То је велика ствар, јер док албанска омладина и даље масовно емигрира из земље, гласови старијих имају све већу тежину.
Кућни притвор Салија Берише и његов утицај на његове присталице
Сали Бериша — некада велика фигура опозиционе Демократске партије и бивши премијер — налази се затворен у својој резиденцији у кућном притвору. Оптужбе? Окривљен је за контроверзни скандал око уговора о имовини, који је указивао злоупотребу моћи за личну корист. Већина албанских грађана и политичких аналитичара зна да је Бериша крив за много више од онога шта му се ставља на терет. Пошто је тако дуго могао да се извлачи са много горим, био је шок видети да је кажњен макар и оваквом „пецком по длану“.
Одлука суда да му у децембру 2023. укине посланички имунитет и кућни притвор који је уследио, креирали су повод за окупљање његових лојалиста. У наредним месецима вођени су протести и жестоке дебате због Беришиног кућног притвора. Након пуштања на слободу 27. новембра 2024. године, природне последице његовог хапшења биле су такве да није могао да окупи онолико присталица колико би имао да није ухапшен, због чега је лоше припремљен за предстојеће изборе.
Хапшење Илира Мете створило расуло у опозицији
Дана 21. октобра 2024, Илир Мета — бивши председник и шеф опозиционе Слободарске партије — ухапшен је у Тирани након петогодишње истраге коју је водила Специјална структура за борбу против корупције и организованог криминала (СПАК). Оптужбе против Мете – опсежне шеме прања новца, намерно присвајање државних средстава и систематска злоупотреба положаја – нису никога шокирале. За велику политичку личност као што је Мета, овакав исход је био готово очекиван. Метине присталице осудиле су хапшење као политички мотивисано и чак одржале протесте у његово име.
Без Мете на челу и Берише у неповољној позицији, опозиција се бори да окупи јединствени фронт. Док бирачи процењују своје могућности, имиџ ових сломљених и корумпираних лидера могао би да их упути на актуелног председника, који се, упркос сопственим контроверзама, чини као релативно стабилнији избор.
Оптужбе Ериона Вељијаја за корупцију постају Рамина одговорност
Управо када је прашина од Метиног хапшења почела да се слеже, појавила се још једна контроверза. Дана 10. фебруара 2025. године, Ерион Вељијај – често описиван као звезда у успону и потенцијални наследник Раминог руководства – ухапшен је са супругом Ајолом Џоџи од стране СПАК-а, под тешким оптужбама у вези са корупцијом и прањем новца. Власти наводе да је пар био умешан у шему у најмање десет одвојених прилика, присвојивши око 1,1 милион евра јавних средстава преко разних приватних компанија и невладиних организација. Истрага је проширена на неколико истакнутих бизнисмена, који су сви осумњичени за манипулацију јавним тендерима и грађевинским дозволама путем финансијских канала које контролише Џоџа.
Његово хапшење је сада постало велика политичка одговорност за Раму. Током интернет преноса уживо, само дан након Вељијајовог хапшења, Рама је виђен како удара о сто и псује, пре него што је пренос прекинут. Јавност сумња да је то због Вељијајевог хапшења. На другим платформама, Рама је тврдио да је Вељијај „склоњен са функције без суђења и закључан у ћелију“, остављајући престоницу „без челника“.
Његова тирада није била ограничена само на Вељијаја – судију Ерјона Банија, који је одобрио хапшење, назвао је „десничарским екстремистом“. Међутим, ова тврдња је у потпуној супротности са досадашњим радом судије Банија. Када је, 2021. године, бивши посланик Грида Дума поднео оптужбе за клевету против Вељијаја, Бани га је прогласио невиним. Слично, у случају из 2022. – где су клевета и увреде били у питању у тужби коју је покренуо Ерион Исуфи, у вези са родбином Лулзима Баше – Бани је поново пресудио у корист Вељијаја, ослобађајући га свих оптужби.
Рамина стална подршка Ериону Вељијају — упркос све већем броју доказа и широко распрострањеном веровању у градоначелникову кривицу — више је него неумесна. Вељијај, истакнута личност унутар Рамине партије, постао је симбол ендемске корупције за коју многи гласачи кажу да је упрљала владајући естаблишмент.
Бранећи Вељијаја, Рама не само да подрива кредибилитет своје администрације, већ и отуђује све већи број бирача, који очајнички позивају на одговорност. Кристално је јасно да уместо да се бави корупцијом у својим редовима, Рама више брине да заштити своје политичке савезнике.
Природни закључак у систему изграђеном за очување моћи
Имајући у виду тренутну политичку динамику, чини се да избори у Албанији 2025. и даље иду у корист Едија Раме, упркос недавним контроверзама. Он је једноставно консолидовао превише моћи кроз стратешке институционалне мреже, изборне реформе које фаворизују етаблиране странке и систем у којем су радна места везана за политичку оданост. То му омогућава ослањање на уграђену бирачку базу државних службеника и њихових породица, као и безброј лојалних дугогодишњих бирача, који имају снажан подстицај да одрже status quo упркос чињеници да права демократија није само стабилност; она треба да осликава живу, такмичарску политичку арену у којој се могу појавити нови гласови.
Осим тога, опозиција је и даље дубоко фрагментирана. Кућним притвором Салија Берише и затвором Илира Мете, два Рамина највећа изазивача су значајно ослабљена. Иако су ови догађаји изазвали политичке немире, они нису резултирали довољно јаким уједињеним опозиционим покретом. Рамина стална подршка Ериону Вељијају и покушаји да се дискредитују правосудни органи – упркос озбиљним оптужбама за корупцију – прилично се лоше одражавају на њега. Ипак, с обзиром да је политичка слика Албаније и даље под великим утицајем страха грађана од губитка радних места и од стварања нових нестабилности, многи гласачи Раму виде као „мање ризичан“ избор.
Дакле, куда то води Албанију која се с изборима 2025. налази на могућој новој прекретници? Не може се не запитати да ли би контроверзе и правне битке последњих година могле на крају послужити као катализатор промена? На крају крајева, историја има начин да трансформише кризе у могућности.
Тренутни консензус указује на то да се укорењене мреже моћи показују можда превише отпорним да би се савладале, чинећи да позната лица остану на челним функцијама. Иако га скандали могу коштати одређене подршке, расуло опозиције и добро успостављене мреже сугеришу да Рама ипак остаје лидер. Његова победа можда неће бити тако извесна као раније, али ако не дође до драматичног помака, он је и даље највероватнији победник избора 2025. године.
