Пресуда подгоричког суда повод за славље у Москви

Пресуда подгоричког суда повод за славље у Москви

Виши суд у Подгорици је 12. јула ослободио све саучеснике у случају државног удара 2016. године, поништавајући тврдње да је дошло до покушаја насилног рушења власти у Црној Гори, организованог од стране руских обавештајних служби пре осам година.

Пресуда

Ослобођени су:

• Руски држављани Едуард Шишмаков и Владимир Попов (који су се називали руским оперативцима),

• лидери бившег Демократског фронта, актуелни лидер коалиције „За будућност Црне Горе“, председник Скупштине Андрија Мандић и посланик Милан Кнежевић (познати по проруском ставу),

• пензионисани начелник Жандармерије Србије Братислав Дикић,

• и још неколико држављана Србије и Црне Горе.

Они су оптужени да су основали злочиначку организацију са циљем насилног преузимања власти на дан парламентарних избора 2016. како би спречили улазак земље у НАТО. Оптужени су наводно планирали да организују нереде, заузму седиште Скупштине и убију тадашњег премијера земље Мила Ђукановића. Истрага је тврдила да су Руси организовали пуч, док су локални проруски политичари деловали као извршиоци и помагачи. Првом пресудом изреченом у том случају 2019. године, сви осумњичени су проглашени кривима и осуђени на укупно 70 година затвора. Пресуда је укинута пре три године у Апелационом суду и покренуто je ново суђење.

Нову пресуду у том предмету донело је 12. јула 2024. године судско веће на челу са Зораном Радовићем. „Нема доказа о кривици оптужених за кривична дела која су им стављена на терет, па су ослобођени“, указао је Радовић образлажући пресуду. Да би се неко прогласио кривим, мора да постоји извесност у погледу чињеница, „а није је било“, указао је он.

Пресуда није правоснажна јер се на пресуду Вишег суда може жалити специјално тужилаштво. Али чињеница да су специјални тужиоци потпуно игнорисали седницу суда 12. јула указује на незаинтересованост тужилаштва да брани своје раније изнесене оптужбе, што доводи у питање изгледе за преиспитивање ослобађајуће пресуде.

Државни удар или „државни удар“

Демократска партија социјалиста (ДПС), која је била на власти у Црној Гори 2016. године, као и од момента стицања независности па све до 2020. године, очекивано је критиковала пресуду од 12. јула. ДПС је у саопштењу истакао да пресуда, по којој су сви оптужени за државни удар ослобођени оптужби, показује да је правосуђе у земљи изгубило обрисе независности, служећи као „продужена рука власти“, и да се пресуде доносе ван суднице – у круговима блиским центрима политичког утицаја ван земље.

Милош Николић, портпарол ДПС-а, рекао је да је судија Зоран Радовић својом пресудом „издао националне интересе Црне Горе и уништио правни систем на начин без преседана“. „Након његове пресуде, црногорски правосудни систем је престао да постоји“, написао је Николић на друштвеним мрежама.

Према речима шефа ДПС Данијела Живковића, правосудни систем је искориштен за борбу против државе Црне Горе. „Ми смо легитимисали издају, продајући националне интересе“, рекао је он. Демократска партија социјалиста тренутно захтева да се покрене парламентарна истрага о случају државног удара, фокусирајући се на све околности око ослобађајуће пресуде. „Тражићемо да се покрене парламентарна истрага о државном удару, како би се откриле све околности овог случаја“, рекао је Живковић.

Идеју су подржале и неке друге опозиционе странке, али не само опозиционе.

„Коалиција за будућност Црне Горе“ (ЗБЦГ) коју предводе Мандић и Кнежевић, која је сада део владајуће већине, подржала је иницијативу за отварање парламентарне истраге о процесу „државног удара“, за који та странка сматра да је кривотворен од почетка до краја. Циљ ЗБЦГ-а је да се процесуирају они које сматрају да су кривотворили случај. „Аутор ове кривичне оптужнице, Мило Ђукановић, сигурно је први који ће након саслушања у истражном одбору бити смештен у затвор“, наводи се у саопштењу те странке.

Јасно је да ЗБЦГ своју жељу да политичке противнике позове на одговорност позиционира као жељу за правдом и борбом за владавину права. Њихови противници су, међутим, сигурни да се ради о освети и жељи да се једном заувек оконча некадашњи врх земље, Ђукановићева Демократска партија социјалиста, и сам Ђукановић као политичка личност која је Црну Гору довела до независности и чланства у НАТО.

Шта је следеће?

Како год да се оцењују тренутна дешавања у Црној Гори, једно је очигледно – ако пресуда од 12. јула остане на снази, то ће у потпуности променити унутрашњеполитички баланс земље и њен геополитички курс. Такође, значајно ће утицати на позиције осталих актера у региону и на спољнополитички вектор даљег развоја Црне Горе и целог Западног Балкана.

Највише до чега ове трансформације могу да доведу јесте трансформација Подгорице у сателит Београда (укључујући и однос према Косову) и московског „тројанског коња“ у НАТО-у или иступање земље из НАТО-а. Европске интеграције се могу наставити – али по српском сценарију. Односно, без усклађивања са спољном и безбедносном политиком ЕУ, укључујући и питање санкција Русији, без директне и отворене подршке Украјини и уз грађење односа са Русијом (и Кином).

Руски пропагандни медији већ шире наратив да ослобађајућа пресуда у случају државног удара „може довести до ревизије прозападне линије Црне Горе, коју је против воље црногорског народа заузело бивше руководство земље на челу са бившим председником, Милом Ђукановићем, 2016. године“

Запад се тренутно суздржава од драматизације.

Амбасада Седињених Америчких Држава у Подгорици прокоментарисала је новинарима да је реч о пресуди првостепеног суда, те да постоји могућност жалбе.

Европа покушава да задржи мир и генерално се дистанцира од процеса.

Међутим, очигледно је да ће импликације судске пресуде од 12. јула – ако иста остане на снази – директно утицати на прозападне интересе и присуство Запада у региону.

Ауторитет Запада ће бити нарушен јер ће се стварни утицај Вашингтона, Лондона и Брисела на процесе у региону драстично смањити. Истовремено, утицај и присуство Москве на целом Западном Балкану нагло ће порасти, а све проруске снаге у региону ће такође ојачати своје позиције.

У ствари, Кремљ је постао главни тријумфант након пресуде од 12. јула, и ако се не суочи са ефикасном опозицијом, моћи ће брзо да настави да гради свој успех.