Превлака је полуострво на улазу у Бококоторски залив. Парче земље дугачко 2,6 километара широко је само 500 метара у најширем делу. Полуострво и околно море, упркос скромној величини, предмет су дугогодишњег територијалног спора.
Током распада Југославије, Превлака, која се налази у близини Дубровника, постала је бојно поље између југословенско-српско-црногорских и хрватских снага. Без буке оружја, мир у региону влада скоро 30 година, али сукоб није коначно решен и претворен у миран спор на дипломатском нивоу.
Пре 23 године, Владе Републике Хрватске и бивше Савезне Републике Југославије потписале су Протокол о привременом режиму дуж јужне границе између две државе. Ово је привремени документ, чији је циљ да стране пронађу трајније решење. Но, питање границе, сада између Хрватске и Црне Горе, и даље је отворено.
Кључно неслагање је то што Загреб сматра да је питање копнене границе решено и инсистира на чисто техничкој дефиницији граничне линије на терену. У Подгорици по овом питању нема једногласности – поједини црногорски политичари доводе у питање постојећу граничну линију.
Ипак, могућа налазишта угљоводоника на том подручју отежавају решавање питања морске границе.
Хрватска, као држава чланица Европске уније, има утицај на Црну Гору, што се одлично видело у децембру прошле године. Загреб је тада успорио евроинтеграцијски пут Подгорице блокирањем затварања једног од преговарачких поглавља. За то је било више разлога, укључујући и нерешено питање границе на Превлаци.
Историја сукоба
Годину дана након завршетка хрватског Домовинског рата, у септембру 1996. године, потписан је Уговор о нормализацији односа између Хрватске и Савезне Републике Југославије. Према члану 1. документа, „Странке поштују независност, суверенитет једне друге као равноправне државе унутар својих међународних граница“.
Преговори о Превлаци почели су 1998. године. Међутим, операција НАТО-а против Савезне Републике Југославије 1999. зауставила је дијалог.
Преговори између Загреба и Београда настављени су 2000. године. Затим је 2001. формирана Заједничка међудржавна дипломатска комисија за решавање нерешених граничних спорова између Хрватске и СРЈ.
Стране су 10. децембра 2002. године потписале Протокол између Савезне владе Савезне Републике Југославије и Владе Републике Хрватске о привременом режиму дуж јужне границе између две државе, којим је успостављен привремени прекогранични режим на полуострву Превлака.
Копнена граница је, заправо, понављала административну границу између бивших република Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (принцип Uti possidetis), за разлику од границе на мору, будући да није било граница на мору унутар СФРЈ.
Према Протоколу, Хрватска је добила копнени део полуострва са ограниченим морским појасом при улазу у Бококоторски залив. Део мора уз обалу, ближе црногорском Игалу, проглашен је неутралном зоном.
Црна Гора је 21. маја 2006. године стекла независност, уједно наследивши спор око своје границе из времена заједничке државе са Србијом. Држава је од самог почетка подржавала мирно решавање постојећих територијалних спорова. Упркос томе, Подгорица није одустала од својих претензија на полуострво, а није била спремна ни на уступке у погледу морске границе.
Године 2008, одржан је састанак премијера Хрватске и Црне Горе. Тадашњи шефови влада – Иво Санадер и Мило Ђукановић – постигли су договор о заједничким напорима за решавање сукоба око полуострва Превлака. Током састанка у Загребу договорено је да се у дијалог укључи Међународни суд правде УН у Хагу. Тадашњи челници Републике Хрватске и Црне Горе изразили су наду да ће одлука суда заменити оквир Протокола о привременом режиму, те да одлука ће бити праведна и допринети даљем унапређењу односа Хрватске и Црне Горе.
Хрватска је 2009. године ушла у НАТО.
У марту 2013. године тадашњи шеф црногорске дипломатије Игор Лукшић изјавио је да ће бити успостављене међувладине комисије за трајни споразум на Превлаци и да би Подгорици и Загребу било боље да се сами баве тим питањем.
У јулу 2013. Хрватска је постала чланица Европске уније.
Црна Гора је 2015. године ушла у НАТО.
Тадашњи црногорски премијер Мило Ђукановић је 2016. године поново позвао на међународно посредовање и судске расправе о питању Превлаке. Званични Загреб планирао је да спор између две државе реши преговорима. Али од тада (прошло је око 10 година) међувладина комисија за Превлаку није се састајала.
У Црној Гори је дошло до промене власти 2020. Први пут од раних 1990-их, Демократска партија социјалиста (ДПС) Мила Ђукановића нашла се у опозицији. У 2021. години планирано је оснивање нове комисије за гранична питања. Министри иностраних послова Хрватске и Црне Горе Гордан Грлић Радман и Ђорђе Радуловић, који је тада био министар спољних послова, најавили су намеру да интензивирају сарадњу у овој области.
О питању границе разговарано је на састанку председника Хрватске и Црне Горе Зорана Милановића и Јакова Милатовића 4. септембра 2023. године у Загребу, али до помака није дошло.
Као резултат тога, и поред бројних изјава о спремности за решавање спора које су давале обе стране свих ових година, није донета ефективна одлука.
Исказане мисли
У априлу 2021. тадашњи премијер Здравко Кривокапић (лидер просрпске политичке снаге која је победила на изборима) изнео је увид у преговоре: „Нећу прекршити обавезу заштите поверљивих података, јер су обе стране дале сагласност да кажем да су преговори иза затворених врата показали значајне међусобне несугласице, пре свега у тумачењу и дефинисању предмета територијалног спора. Република Хрватска сматра да Протокол из 2002. дозвољава само демаркацију морских граница и да постојећа привремена демаркација копна није предмет преговора, док Црна Гора сматра да су и копнена и поморска граница предмет спора. Можда су ове несугласице разлог неуспелих покушаја да се постигне разграничење.”
Миодраг Лекић, један од ветерана југословенско-црногорске дипломатије и политичар, који је учествовао у преговорима на Превлаци 1992-1994, уверен је да протокол потписан 2002. године између тадашње Савезне владе и Хрватске не помаже у решавању граничног питања између Црне Горе и Хрватске, па ни копненог питања.
Ако Црна Гора коначно изгуби Превлаку, Бококоторски залив ће постати заједнички залив са заједничким правима, „то ће бити државни пораз за Црну Гору“, рекао је Лекић, гостујући на државној телевизији Црне Горе крајем јануара. Према његовом мишљењу, Црна Гора има право да Превлаку сматра својом територијом због такозваних „природних“ и „историјских“ граница.
У колумни најтиражнијих црногорских дневних новина Вијести, последњег дана 2024. године, Лекић пише: „Сматрамо… да залив има једног власника. Заправо, онако како је то одувек било у историји Јадранског мора, и историји саме Боке (Боке Которске)… У време Венеције и Аустрије, које су најдуже доминирале јадранском обалом… ситуација око Превалаке је била јасна. Ко је држао Боку Которску, држао је и Превлаку као саставни дио Боке Которске.”
Неколико дана након Лекићеве објаве, Вијести су објавиле одговор професора Часлава Пејовића, професора емеритуса Правног факултета Универзитета Кјушју (Јапан).
„Лекић се позива на природне границе, тврдећи да заливи могу имати само једног власника. То није тачно“, каже Часлав Пејовић, подсећајући на Пирански залив, који је подељен између Словеније и Хрватске (посебан интересантан случај граничног спора у бившој Југославији).
Професор сматра позивање на историју не само бесмисленим са становишта међународног права, већ и опасним. „Помињање историјских граница је барут који се лако запали. Посебно на Балкану“, напомиње он.
„Разговор о природним и историјским границама и индиректни предлог промене граница непотребно повећавају напетост“, пише Часлав Пејовић, напомињући да „то посебно треба избегавати у овом осетљивом тренутку, када су односи са Хрватском угрожени, а Црна Гора се налази у чекаоници Европске уније“.
Препрека европским интеграцијама
Европски парламент је у својој резолуцији из марта 2015. године о Извештају о напретку Црне Горе за 2014. годину позвао црногорске власти да споразумно брзо реше питање границе са Републиком Хрватском, а у случају неуспеха, да спор реше пред Међународним судом правде УН-а у Хагу, у складу са нормама и принципима међународног права.
Европска комисија је 2018. усвојила стратегију за „Кредибилну перспективу проширења и појачан ангажман ЕУ на Западном Балкану“, реафирмишући европску будућност региона. Према документу, све земље Западног Балкана треба да реше своје билатералне граничне спорове.
Портпаролка Европске комисије Ана Писонеро је у септембру 2023. године, коментаришући ситуацију око Превлаке, изјавила да билатерални спорови не би требало да „ометају процес приступања“ и да стране треба да их реше пре уласка у Европску унију.
Нерешено гранично питање је 2024. године постало један од разлога за прву опипљиву препреку на путу Црне Горе ка ЕУ. Прошлог децембра Хрватска је блокирала црногорско преговарачко поглавље 31 о спољној политици, безбедности, одбрани и добросуседским односима. Загреб је Подгорици упутио низ притужби, посебно због непостојања одлуке о демаркацији границе на подручју Превлаке.
Дана 13. јануара 2025. године одржан је састанак министара иностраних послова Црне Горе и Хрватске. Након разговора, најављено је да ће двије државе започети консултације о „отвореним питањима“, укључујући и Превлаку.
Коментаришући састанак, хрватски министар Грлић Радман је поновио да је копнена граница на Превлаци несумњива, али да ће се питање границе на мору решавати на билатералној основи.
Црногорски званичници су изразили спремност за преговоре и показали оптимизам, али без конкретних изјава.
У Загребу су 27. јануара одржане билатералне консултације између Хрватске и Црне Горе под руководством државних секретара министарстава иностраних послова о „отвореним питањима“ (укључујући, по свему судећи, Превлаку). Стране су „изразиле спремност за отворен и активан дијалог“.
Ово није први покушај постизања договора од потписивања Протокола о привременом режиму пре 23 године. Међутим, с обзиром на више пута изјављивану намеру Црне Горе да уђе у ЕУ најкасније за три године, постоји реална шанса да се реши „дух питања из 90-их“.
