Ове јесени нови протестни дух захватио је главни град Албаније, док је албанска опозиција подигла глас против пресуде бившем посланику Ервину Салијањију и против владе премијера Едија Раме. Без политичких говора и с и даље непознатим планом, посланици Демократске странке, уз подршку стотина грађана, кренули су у шетњу ка булевару „Дешморет е Комбит” која је била без преседана. Али шта стоји иза овог необичног деловања опозиције? Са блокираним путевима и бројним полицијским снагама на терену, да ли би ови догађаји могли означити почетак нове политичке конфронтације у Албанији?
Од суднице до улице: Салијањијева улога у политичким протестима у Албанији
Цео повод за ове протесте произилази из пресуде Апелационог суда Албаније Ервину Салијањију, бившем посланику Демократске партије, који је осуђен на годину дана затвора због кривичног дела „лажно пријављивање” у случају „Бабаља”.
Пресуда посланику Ервину Салијањију произилази из инцидента из 2018. године, када је објавио аудио-снимак у којем оптужује Агрона Џафаја, брата тадашњег министра унутрашњих послова Фатмира Џафаја, за трговину дрогом. Случај, познат као „Бабаља“, односи се на два снимка које је објавила Демократска странка, на којима се тврди да су прислушкивања тајно снимили Алберт Велиу (псеудоним „Бабаља“), његов зет Алфред Ализоти и новинар Јетмир Ољдаши. Овим тајним снимцима, Демократска странка је захтевала смену Џафаја са функције, тврдећи да ће он заштитити интересе свог оптуженог брата, који је слободно ходао Албанијом, иако је требало да служи још четири године затворске казне у Италији.
Цео случај је назван досијеом „Бабаља“, пошто је то био псеудоним којим је у пресретнутим разговорима назван „непознати трговац дрогом“, а правим именом Алберт Велиу. Аудио снимак је, након што га је прибавило Тужитељство за тешка казнена дела, послат стручњацима у Енглеску, који су закључили да снимак није аутентичан. Одлуци вештака додат је и Ализотијев исказ, који је признао да је имитирао глас брата министра, након што му је Салијањи обећао 200 хиљада евра. Он је навео да је одлучио да каже истину, пошто му његов саучесник „Бабаља“ није дао припадајући део зараде.
Што се тиче Агрона Џафаја, који је на снимку представљен као трговац дрогом, сведочио је да је лично познавао Алберта Велијуа и да му је позајмио новац јер је Велиу имао проблема са коцкањем, али је негирао да је са њим разговарао о трговини дрогом. Џафај је тврдио да оптужбе Демократске странке имају за циљ да наруше репутацију његовог брата као министра унутрашњих послова. Он је такође препознао глас на аудио снимку као глас Алберта Велиуа, који је често посећивао његов кафић, али је негирао било какву умешаност у поменуте незаконите радње.
Након одлуке Тужитељства за тешка казнена дела, тужилаштво у Тирани покренуло је кривични поступак по пријави Агрона Џафаја, који се предао италијанским властима како би одслужио остатак затворске казне. На крају, Фреди Ализоти је осуђен на две године затвора, Ервин Салијањи је добио једну годину затвора за лажно извештавање, Алберт Велиу је осуђен на три године и шест месеци, а новинар Јетмир Ољдаши је осуђен на 100 сати друштвено-корисног рада.
Иако је Салијањи осуђен 2019. године, није одмах одслужио затворску казну, јер је био под истрагом без притвора. Сада, након шест година, његова казна од годину дана затвора ступа на снагу укидањем посланичког имунитета. Апелациони суд је саопштио да ће потврдити ову одлуку, што је разбеснело Демократску странку и довело до протеста.
Праћење успона и тока антивладиних протеста
Протести 7. октобра до сада су протести који су изазвали највећу пажњу, унутар Албаније и на међународном плану. Присталице опозиције у Албанији изашле су на улице, захтевајући да влада поднесе оставку и да је замени привремена прелазна влада која ће надгледати предстојеће парламентарне изборе.
Недавно затварање Ервина Салањија могло је бити повод за покретање ових протеста, али конзервативна опозиција, предвођена Демократском странком, дуго је оптуживала Социјалистичку партију премијера Едија Раме за корупцију, намештање претходних избора и подривање рада правосуђа.
Демократска странка тврди да је Салањијево затварање политички мотивисан случај, а Салијањи себе назива „првим политичким затвореником у 34 године плурализма“. Салијањи је уложио жалбу на пресуду. Опозиција је такође позвала на ослобађање њиховог лидера Салија Берише, који је у кућном притвору због истраге о корупцији.
Протести су се појачали 7. октобра када се неколико хиљада присталица опозиције окупило испред кључних владиних зграда у Тирани, узвикујући слогане попут „Доле диктатура“ и „Бериша, Бериша“. Демонстранти су се накратко сукобили са полицијом, бацајући молотовљеве коктеле испред главне зграде владе и седишта Социјалистичке партије, где су запалили и постер премијера Раме. Демонстранти су касније на сличан начин гађали Министарство унутрашњих послова и Скупштину града.
Испред парламента ситуација је додатно ескалирала, а полиција је користила сузавац да растера масу. Неколико стотина полицајаца је распоређено да заштите владине институције, а саобраћај је блокиран у многим деловима центра Тиране.
Према наводима полиције, 10 полицајаца је повређено молотовљевим коктелима и другим предметима које су демонстранти бацили. Неки демонстранти су били погођени сузавцем, а неколико их је пребачено у болницу на лечење, преносе локални медији.
Права претња владавини Едија Раме? Анализа протеста
Од ступања на дужност 2013. године, Еди Рама је остао премијер Албаније. Албански устав не каже ништа о томе колико мандата премијер може да служи, што изазива забринутост код Албанаца, међународних посматрача, а посебно код Демократске партије Албаније. Одсуство ограничења мандата омогућило је Рами да продужи свој мандат, што је изазвало критике оних који се залажу за демократске принципе и ротацију лидера. Неки критичари кажу да је ово само другачији облик тоталитарне власти под којом је некада била комунистичка Албанија.
Демократска странка, као главна опозициона снага, доследно се противила Рамином продуженом останку на власти, често користећи различите стратегије да оспори његову администрацију, понекад контроверзно. Постоји раскорак између крајњег циља обустављања Рамине моћи и утицаја, што је прилично уобичајени став албанског становништва када је реч о жељеној друштвеној промени, и постизања тога кроз протесте за ослобађање Ервина Салијањија, за којег многи верују да је крив.
Дана 21. октобра, Илир Мета, бивши председник Албаније, лидер Слободарске партије и једна од најистакнутијих политичких личности на челу опозиционих протеста, ухапшен је по оптужби за корупцију од стране СПАК-а, албанске специјалне структуре за борбу против корупције. Његова супруга Моника Кримади, чланица парламента и бивша лидерка Слободарске партије, суочава се са истим оптужбама. СПАК коментарише да су обе особе осумњичене за кривична дела „одбијање пријаве, непријављивање, прикривање и лажно пријављивање имовине“.
Полиција је употребила силу након што је Мета одбио да изађе из аутомобила и наводно вређао службенике и правосудне службенике. Метина Слободарска партија је раније била повезана са Социјалистичком партијом премијера Едија Раме. Међутим, њих двојица су се жестоко сукобила и разишла, те је Мета постао Рамин снажни критичар и предводио протесте опозиције. А сада када је ухапшен, то додатно умањује наду у ефикасност протеста.
Упркос напорима, недавни протести против Рамине владе већ губе замах у очима јавности. Протести 7. октобра били су највећи потрес који је опозиција направила до сада, и тек треба да понови нешто слично. Мало је вероватно да ће успети да изнуде стварање привремене владе пре заказаних парламентарних избора. Ова ситуација међу неким Албанцима одражава ширу фрустрацију политичком стагнацијом и забринутошћу око демократског управљања.
Текуће дебате о лидерству и управљању у Албанији наглашавају изазове политичког континуитета наспрам демократске обнове. Ово је дилема са којом се суочавају многе нове демократије, али у Албанији је, нажалост, то постало питање које се понавља, без решења на видику.
Амбасада Сједињених Држава је саветовала своје грађане да избегавају протесте, истичући забринутост због потенцијалних немира. И САД и Европска унија позвале су опозицију да се укључи у дијалог са владом уместо насилних протеста.
Што су протести насилнији, то се лошије одражавају на Албанију као кандидата за ЕУ и као демократску земљу. Иако ЕУ није много коментарисала протесте, подразумева се да Албанија мора да докаже да је способна да реши грађанске немире и протесте опозиције придржавајући се демократских норми.
