Српске власти активно траже подршку Москве да се супротставе „обојеним револуцијама“ које Запад наводно планира. Но, да ли је Русија заиста заинтересована за стабилност Вучићеве владе?
Московски досије за Вулина
Велики протест против рударења литијума потресао је 10. августа Београд. Председник Александар Вучић је пре тога рекао да су га руске обавештајне службе упозориле да се у Србији спремају масовни нереди са крајњим циљем рушења легално изабране владе.
Иако се Вучић осврнуо на неку поверљиву дојаву, не откривајући детаље, портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова била је детаљнија у свом коментару.
Она је 8. августа оптужила „Западне идеологе уличне демократије и њихове локалне саучеснике“ – „марионетске медије и невладине организације“ – за покушаје дестабилизације Србије.
Средином августа, потпредседник Владе Србије Александар Вулин (којег је поставило Министарство финансија САД) посетио је Москву у низу састанака са руским високим званичницима.
У разговору са секретаром Савета безбедности Русије Сергејем Шојгуом, Вулин је захвалио руским безбедносним снагама што су „упозориле руководство Србије на припрему масовних нереда и покушаја државног удара“, а у интервјуу за РИА Новости у потпуности подржао руску визију развоја догађаја у Србији. „Министарство спољних послова Руске Федерације је јасно указало на то да су ови протести платформа за покретање обојене револуције, која има за циљ рушење власти“, рекао је он, напомињући да организатори уличних митинга траже Милошевићеву судбину за Вучића.
Према Вулиновим речима, Србија и Русија су једна другој помагале да спрече „обојене револуције“ и насилно рушење власти.
Заиста, пре само четири године, Русија и Србија су, у строгој тајности, формирале „Радну групу за борбу против обојених револуција“, чији је задатак био да спречи масовне протесте и да стално прати опозиционе активисте, невладине организације и независне новинаре. Са српске стране, ову област сарадње са Русијом надгледао је (и, изгледа, и даље то ради) Александар Вулин.
Вулин је 2021. године предао руским обавештајним службама аудио-снимак састанка чланова руске опозиционе организације Отворена Русија, који је очигледно одржан на озвученом месту у Београду.
Бивши извршни шеф Отворене Русије Андриј Пивоваров, који је пуштен на слободу 1. августа у оквиру размене затвореника између Русије и Запада, провео је више од три године у затвору. Он је новинарима рекао да је ухапшен управо након предаје снимака састанка у Београду, које је Вулин дао руским безбедносним агенцијама.
Нема сумње да руски обавештајци „симетрично“ хране своје српске колеге компромитујућим подацима о српским опозиционарима и лидерима грађанског друштва. Очигледно, управо су такви извештаји чинили срж досијеа о „припремању обојене револуције“, који је почетком августа уручен Вучићу.
Теорије завере
Сарадња српских и руских безбедносних агенција на супротстављању домаћем противљењу траје већ више од годину дана, а статус Србије као кандидата за улазак у ЕУ, чини се, не омета овај заједнички рад.
Вулиново последње путовање у Русију није прошло незапажено у Бриселу, али су се званичници ЕУ ограничили на констатацију да је одржавање веза са Русијом, усред њеног агресорског рата против Украјине, неспојиво са вредностима ЕУ и процесом придруживања.
Треба напоменути да су се Европска унија, и Запад уопште, нашли у прилично необичној ситуацији усред недавних протеста против рударења литијума у Србији, јер су и ЕУ и САД, али и неке друге Западне земље, пре свега Немачка, чврсто подржале литијумски пројекат који треба да спроведе једна Западна корпорација.
Аналитичари су већ констатовали да се рејтинг Европске уније међу Србима смањује због интересовања ЕУ за развој налазишта литијума у земљи. Овај проблем је вредан посебне анализе. Ипак, желео бих да истакнем још једну ствар: зашто би у таквој ситуацији Запад подржао српске протесте против литијум-пројекта, а камоли заверу за „државни удар“, како то тврде званичници Београда и Москве? Изгледа апсурдно, или у најмању руку нелогично. С друге стране, спремност Кремља да помогне српским властима у спровођењу Западног пројекта рударења литијума је исто тако изненађујућа.
Логичније би било да се протести који су у току посматрају као природна опозиција просечних грађана било каквој индустријској интервенцији у животну средину, која се заснива на неповерењу у глобалне корпорације и сопствену власт. Опет, историја и тренутни успон антилитијумског рударског покрета захтева детаљније испитивање, па треба само напоменути да Вучић и његов тим на ове процесе гледају само из угла теорија завере.
Међутим, ако узмемо у обзир теорије завере, с обзиром на све околности, логичније би изгледало да управо антизападне снаге стоје иза протеста против литијумског пројекта, који Србији обећава велике инвестиције и ближу економску интеграцију са Западом, док је то суштински у супротности са ставом српских власти и њихових руских пријатеља.
„Писмо Путину“
Недавно је најновија верзија неочекивано привукла више пажње.
Једна од проруских опозиционих личности, председник покрета Ослобођење Млађан Ђорђевић, објавио је отворено писмо руском председнику Владимиру Путину, позивајући га да се директно укључи у покушаје свргавања Вучића, и због његовог става о литијуму.
„Вучић је заправо дао стратешке резерве српског литијума нацистима, ускративши то нашој браћи Русима и Кинезима“, наводи се у апелу. „У овој ситуацији Русија може и треба да пружи сву неопходну помоћ српском народу да заштити своје националне интересе, до директне интервенције, са циљем смене Вучића“.
Још занимљивија од садржаја писма била је пратећа слика – Ђорђевић који позира са двојицом мушкараца, од којих је један наводно бивши шеф бугарског русофилског покрета Николај Малинов, кога су бугарски органи за спровођење закона оптужили да је шпијунирао за Русију. Други човек на слици је наводно пензионисани руски генерал, бивши шеф оделења за анализу и информације у Руској спољној обавештајној служби, Леонид Решетњиков, који је наводно надгледао низ пројеката за промовисање руског утицаја на Балкану.
Објава је убрзо обрисана, а отприлике у исто време Ђорђевић је јавно изјавио да је његов налог хакован, поставивши своју фотографију поред човека, који опет личи на Леонида Решетњикова. (Иначе, Софија је својевремено Решетњикову забранила улазак. Београд ,очигледно, није).
У Србији, али и широм региона, Млађан Ђорђевић је прилично познат. За све остале, треба напоменути да је ветеран српске политичке сцене у блиској вези са опозиционим лидером Драганом Ђиласом. Ђорђевић доследно критикује Вучића због „предаје” Косова, због његове превише прозападне, „про-Нато” политике, а сада и због литијумског пројекта. Провладини медији и политичари га називају „сивим кардиналом опозиције”, али чини се да су ови коментари део политичке игре.
Истовремено, утврђена је чињеница да је Ђорђевић један од најпроактивнијих и најдоследнијих проруских политичара у Србији. Он је заиста својевремено сарађивао са Решетњиковим и његовим структурама (о чему се доста писало у медијима). Такође, Ђорђевић учествује у разним политичким дешавањима у Русији и с времена на време исплива у руски медијски простор када је важно оштро критиковати Вучића (па и због његовог става о Украјини). А сада долази чудна ситуација око „писма Путину“ и „фотографије са генералом руске обавештајне службе (СВР)“…
Све ово поставља питање шта је план Москве за актуелну српску владу…
Компликације политике „две столице”.
Вулин је уверен да Руси помажу Србији у борби против опозиције која наводно настоји да изведе „обојену револуцију“.
Али интеракција руских званичника и медија са Вучићевим неумољивим критичарем може указивати на то да у високим канцеларијама Москве има присталица игре „две столице“. Тада високи званичници у Москви изјављују подршку Београду и истовремено, неформалним каналима, успостављају сарадњу са протестним покретом. На крају крајева, учешће Русије у кампањи против западног литијумског пројекта понудило би много логичније објашњење од настојања да се он промовише и заштити.
Било би нетачно тврдити да антивладине протесте у Србији, укључујући и актуелне еколошке протесте, оркестрира Кремљ, или било ко посебно. Међутим, мора се приметити да би Москви свакако користило да има полугу над Вучићем у виду уличних скупова како би могла да прилагоди политику Београда у правцима који су кључни за Русију. И то је пре свега спољна политика. Такође је очигледна корист Москве од подстицања антизападне хистерије у позадини јавног одбијања литијумског пројекта.
Очигледно је и да се Вучићев тим, пре свега Александар Вулин, труди да својом вишевекторском политиком сачува руску подршку актуелној српској власти. Међутим, судећи по најновијим дешавањима, биће све теже задржати наклоност Москве.
